Велики пад кредитне активности у РС – Влада бољи клијент од фирми

Кредитна активност банака у Републици Српској је у великом паду. Укупни бруто кредити ове године су мањи чак за седам одсто или за 338 милиона КМ у односу на крај 2015, показују подаци Агенције за банкарство РС.

Кредити су и даље највише усмјерени према грађанима и само они нису доживјели пад, али стагнирају. Осим грађана, значајан интерес банака ове године влада за хартије од вриједности које емитује РС.

Укупни бруто кредити на крају септембра ове године износили су 4,5 милијарди КМ, док су на крају прошле године били 4,8 милијарди КМ.

„Евидентан је пад кредитне активности код приватних предузећа и друштава за 12 одсто, Владе и владиних институција за 12 одсто, јавних и државних предузећа за пет одсто и осталих сектора (непрофитних организација, небанкарских финансијских институција и осталих сектора) за 20 одсто, док је у сектору грађана кредитна активност на приближно истом нивоу као и са крајем 2015. године“, наводе у Агенцији.

У извјештају Агенције се наводи да је поред одузимања дозволе за рад Банци Српске, што је знатно утицало на смањење позиције бруто кредита, пад кредитне активности забиљежен и код пет банака по стопи која се кретала од један до десет одсто, односно за укупно 178,4 милион КМ.

С друге стране, код три банке дошло је до благог раста кредитне активности по стопи која се кретала од један до 14 одсто што је укупно повећање од 56,9 милиона КМ.

„Евидентно је да је кредитна активност банака у паду у односу на крај 2015. године, а кредити су и даље углавном усмјерена према грађанима, приватним предузећима и друштвима, те Влади и владиним институцијама“, додаје се у извјештају.

Држава постала конкуренција својим грађанима и привреди

Предсједник Удружења банака БиХ Милан Радовић каже да је на пад кредитне активности утицало више фактора, а између осталих, и мјере које је донијела Централна банка БиХ. Он је појаснио да су банке половином ове године морале издвојити додатни новац као обавезну резерву код Централне банке, што је по њиховим подацима, око 450 милиона КМ више него до сада.

„Дакле, морали смо дио новца имобилисати на рачун резерви код Централне банке. С друге стране, негативна каматна стопа коју банке плаћају за средства која премашују обавезну резерву утицала је на то да банке траже алтернативне пласмане који су брзи и сигурнији, а то смо нашли у трезорским записима“, казао је Радовић.

Он је истакао да се и у наредном периоду очекују слични трендови с обзиром на то да су новим законским и подзаконским актима пооштрени услови у вези са ризичном активом, односно да банке требају више капитала за пласмане привреди, док је грађанима тај однос мањи.

„По новим одлукама банкама за пласмане привреди треба 25 одсто више капитала него за кредите грађанима и то је разлог због којег банке бирају грађане. Такође, грађанима су мањи пласмани и банке се са њима лакше носе уколико дође до проблема“, нагласио је Радовић и додао да осим тога привреда нема квалитетних пројеката.

Влада и владине институције узеле 618 милиона КМ кредита

Кредити правним лицима износе 2,49 милијарди КМ или 55 одсто укупних кредита и мањи су за 12 одсто у односу на крај 2015. године када су износили 2,82 милијарди КМ.

Кредити Влади и владиним институцијама на крају септембра износили су 618,3 милиона КМ и мањи су за 12 одсто или за 88 милиона КМ у односу на крај 2015. године. Кредити Влади и владиним институцијама у укупним кредитима учествују са 14 одсто.

У структури ових кредита највише учествују кредити Влади РС по основу директног или индиректног дуга код шест банака у укупном износу од 281,2 милиона КМ или 45 одсто кредита овог сектора, док су на крају 2015. износили су 334,6 милиона КМ.

Зајмови јавним и државним предузећима износили су 203,3 милиона КМ са стопом пада од пет одсто у односу на крај 2015. године.

Кредити приватним предузећима и друштвима износили су 1,6 милијарди КМ и чине 36 одсто укупних кредита. Ови кредити су мањи за 226,4 милиона КМ или за 12 одсто у односу на крај 2015.

Кредити грађанима износе 2,016 милијарди КМ, док су на крају прошле године износили 2,021 милијарди КМ. Ови кредити учествују са 44 одсто у укупним кредитима.

„У сектору физичких лица изражена је концентрација кредита за општу потрошњу који износе 1,37 милијарди КМ или 68 одсто укупних кредита физичких лица са растом од два одсто и учешћем од 30 одсто у укупним кредитима банкарског сектора у односу на крај 2015. године. Раст кредита за општу потрошњу евидентан је код шест банака“, наводи се у извјештају Агенције.

Учешће кредита за стамбене потребе (513,9 милиона КМ) и обављање дјелатности (129,5 милиона КМ) чини 32 одсто укупних кредита становништва и мањи су за пет одсто у односу на крај 2015. године.

Кредити осталим секторима укупно износе 30,9 милиона КМ са падом од 20 одсто с обзиром на то да су на крају прошле године износили 38,7 милиона КМ.