Ваннаставне активности: Чему служе и како се изводе?

Шта урадити да час, екскурзија, излет, настава у природу увијек буду пуно бољи?  Јована је дошла из школе и изненадила родитеље. Идемо на екскурзију, сви смо одлучили да идемо, треба платити толико… Родитељи су били затечени. Јована је ученица другог разреда једне бијељинске основне школе, и очекивали су да се о таквим стварима наставници и […]

уторак, септембар 25, 2012 / 09:04

Шта урадити да час, екскурзија, излет, настава у природу увијек буду пуно бољи?

 Јована је дошла из школе и изненадила родитеље. Идемо на екскурзију, сви смо одлучили да идемо, треба платити толико…

Родитељи су били затечени. Јована је ученица другог разреда једне бијељинске основне школе, и очекивали су да се о таквим стварима наставници и руководство школе прво консултују са родитељима.

– Већина дјеце су у том узрасту још увијек везани за родитеље и нису се од њих раздвајали на дуже вријеме. Има много разлога зашто је ризично повести дјецу тог узраста на пут. Ја могу да гарантујем да ће се моје дијете понашати пристојно, као што би и сви родитељи, али дјеца су мала и ситуација је за њих потпуно нова. Није прави начин да се таква ствар организује, а да родитељи сазнају последњи – каже Зоран, Јованин отац.

Довођење родитеља пред свршен чин у оваквим ситуацијама је нека врста емотивне уцјене. Мало ко би био спреман да разочара своје малишане који се већ радују нечем новом. Такве ситуације подсјећају на стихијске екскурзије организоване крајем 90-их и почетком 2000-их, када су турооператери директно са наставницима и учитељима погађали екскурзије, уз провизије за већи број ђака, или бесплатан аранжман за породицу. Та пракса настављена је и касније, у неријетком броју случајева.

Све је подвођено под рекреативну, или такозвану наставу у природи, иако обавезни едукативни дио екскурзије није постојао. Све се сводило на обично љетовање или зимовање, без обиласка знаменитости.

Из министарства просвете и културе Републике Српске данас ће устврдити како је вријеме – када су наставници као обавезне диловали дјечије часописе, намијештали посао куповине беспотребних збирки задатака и додатних уџбеника књижарама, те погађали туристичке туре – далеко за нама.

Слово прописа

Према правилнику којим је ова област уређена – постоји излет, а то је плански организована једнодневна активност ученика у простору изван школе ради рекреације или реализације дијела наставних садржаја у природном окружењу, а планиран је годишњим програмом рада школе.

Затим, постоји екскурзија, која је ваннаставни облик васпитно-образовног рада који се остварује ван школе с циљем савладавања дијела наставног програма непосредним упознавањем садржаја предмета, појава и односа у природној и друштвеној средни, упознавањем културног насљеђа и привредних достигнућа која су у вези са дјелатношћу школе и остваривањем циља из области моралног, емоционалног, професионалног, социјалног, естетског и физичког васпитања а планирана је годишњим програмом рада школе. Тако то објашњавају у Министарству просвјете и културе Републике Српске. Програм екскурзије доноси свака школа на почетку школске године и исти је саставни дио годишњег програма рада школе.

Сувапорно, тему поткрепљју и из Педагошког завода РС, додајући још категорија, а свака од њих има своје прописе.

– Школа у природи се организује једном годишње у четвртом и петом разреду основне школе, а има посебан значај у осамостаљивању ученика јер је велики број ученика одласком у школу у природи искусио и првовишедневно одвајање од родитеља – рекла нам је инспектор-просвјетни савјетник за разредну наставу Мр Драгица Ожеговић.

На побројане категорије додала је и огледни час. То је начин организације и реализације наставног процеса у којем се практично демонстрирају нови приступи настави у организационом, садржајном и методичком смислу.

Циљ оваквих облика наставе је савлађивање и усвајање дијела наставног програма непосредним упознавањем, појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа која су у вези са наставом и дјелатношћу школе. Задаци ваннаставних активности су проучавање објекта и феномена у природи, уочавање узрочно-последичних односа у конкретним природним и друштвеним условима; развијање интересовања за природу и изграђивање еколошких навика.

Ексклузива или образовање?

Тако би требало бити у теорији. У пракси наставници указују да се екскурзије више отаљавају него што им се посвећује озбиљна пажња. Указује се да прије поласка нема припреме за екскурзије, у смислу да се ђаци упознају шта ће видјети, да би се најбоље остварио спој теоријског и практичног. Мирко Јокић, професор прњаворске гимназије, каже да су ђаци су заинтересовани за излете, јер тад немају наставу, и сви па и професори, користе прилику за одмор.

– Обично се иде на излетишта која су близа градовима у којима се налази школа, рецимо из Бање Луке се иде на Балкану, Бардачу, и углавном нема наставног дијела, већ сви желе да се одморе. Излети имају своју суштину, да ученици упознају у стварности стеченог знања, практично виде ријеку о којој су учили, мостове, сплавове. То је у другом плану, битнији је финансијски моменат, више се око излета и екскурзија труде да буду што ексклузивнији, него да буду у служби образовања – каже Мирко Јокић.

Бојан Живковић је професор из једне бијељинске школе који је ишао са ђацима на једнодневну наставу у Ваљево и Тршић. Он практичним примјером објашњава како форма надмаши садржај.

– Сигурно највећи пропуст је то што је лоше процијењено вријеме. Четири петине трајања екскурзије смо провели у путу, само пар сати смо били ван аутобуса – каже Бојан.

Смиљана је наставник физике, а дјецу у природу није изводила јер каже да ”предмет не подлијеже томе”. Ипак веома радо у наставу уводи огледне часове и тада, како каже, једноставним експериментима објашњава дјеци наставну јединицу.

– И пуно боље схвате. Битно је да ускладиш час.Тј, да ускладиш експеримент и теоретски дио. Треба да буде доста једноставно,а самим тим и лако за схватити. И да направис добру повезницу између теорије и праксе..Дјеца то доста боље разумију и више воле тај тип часа.

Наставни кадар се и у овом случају мора држати наставног плана и програма, али то не значи да не смију уводити иновације. Шта више:

– Чак је и пожељно да импровизујеш и да ти не буде сваки час исти,али, мораш пазити да не одлудаш са теме.. Ја вјерујем, да доста наставника (поготово искуснијих) то практикује..Али, то само они који су креативни и амбициозни, јер не ради свако посао са истом мотивацијом – каже Смиљана и додаје да се труди колико може да што више експеримената уведе у наставну, поготово ако за објашњење наставне јединице није потребно пуно, и ако је довољно да дјеца искористе предмете које могу донијети од куће. Час тада постаје пуно бољи.

Позориште

Одлазак у позориште би био један од бољих примјера како спојити пријатно и образовно. Организованим одласком на представу дјеца могу на занимљив начин прочи кроз неко књижевно дјело које су читали за лектиру, а уједно стицати позоришну културу. Међутим, ни у ријетким градовима у Српској у којима постоји позоришна сцена не користи се ова погодност. Прошла сезона у Народном позоришту Републике Српске била је једна од најпосјећенијих, али у овој установи примјећују да су изгубили пуно публике школског узраста.

– Министарство се некако прећутно сагласило да ли школа хоће или неће да иде у позориште, што мислим да није добро. Мислим да је много боље био систем када су имали обавезу да два пута годишње доведу дјецу да гледају представу у позоришту – Жељко Стјепановић.

Када се говори о организовању екскурзија увијек се спомиње могућност остваривања финансијског интереса директора школа, али углавном све остаје на шушкању. У пракси најчешће директор и агенција договаре аранжмане и понуде, а дјеца само бирају између тих понуда и земаља у које ће ићи. Школски одбор одређује ко од професора води екскурзију или излет. Школском одбору је препуштена контрола спровођења излета или екскурзија, али се обично своди на формалност.

Шта урадити да час, екскурзија, излет, настава у природу увијек буду пуно бољи? Ако упоредимо објашњења институција и ријечи наставника ”са терена”, изгледа да је све остављено баш њему – просвјетном раднику – који треба да се уклопи у регулисане планове и програме, школе и образовног система и покуша некако, како зна и умије, да дјецу нешто научи…..

 

Текст је направљен у оквиру пројекта „Медијска мрежа за правично образовање" који реализује Медиа план институт уз подршку ”Save the children” Норвешка у БиХ



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *