У знак захвалности Милу Првом Црногорском

У духу толеранције, помирења, евроатланских интеграција и суживота, очекујем да наредне године независне Независне новине за личност године прогласе косовског пемијера Хашима Тачија Пише: Небојша Вукановић Исмијавајући веома распрострањено полтронство и подаништво у друштву, црногорски комичари „Буксовци“ прије пар година направили су епизоду са такмичењем у „шурдулингу“, а Црногорци су традиционално били неприкосновени свјетски шампиони […]

уторак, децембар 18, 2012 / 00:19

У духу толеранције, помирења, евроатланских интеграција и суживота, очекујем да наредне године независне Независне новине за личност године прогласе косовског пемијера Хашима Тачија

Пише: Небојша Вукановић

Исмијавајући веома распрострањено полтронство и подаништво у друштву, црногорски комичари „Буксовци“ прије пар година направили су епизоду са такмичењем у „шурдулингу“, а Црногорци су традиционално били неприкосновени свјетски шампиони у увлачењу у задњицу моћницима. Но, бојим се да смо их ми добро угрозили, а то потврђује и одлука челника Независних новина да за личност године прогласе Мила Ђукановића.

Већ годинама упорно указујем на чињеницу да је накарадни криминални систем у Републици Српској само блиједа и нешто лошија копија далеко уређенијег система апсолутистичке владавине неприкосновеног и непревазиђеног Мила Ђукановића. На срећу или на жалост, од старе Службе државне безбједности остали су само остаци, БиХ је зависна и окупирана колонија под протекторатом међународне заједнице, па домаћи политичари морају донекле поштовати елементарна људска права.

Због тога се у Републици Српској не може у потпуности вјерно пресликати црногорски изборни процес, злоупотреба јавних предузећа и институција, уцјењивање, куповина и контрола гласача. Трудимо се, добри смо ђаци и редовно идемо на наставу, па ће можда наши одликаши кроз коју годину можда толико напредовати да ће одржати једно предавање професору Милу.

Миле и Мило

Велики вођа, Миле Додик, одлучио је да се на посредан начин захвали свом великом пријатељу, гуруу и духовном учитељу Милу Првом Ђукановићу. И наша утрнула, али и црногорска јавност, могла би се узнемирити ако би Миле директно чинодејствовао и каквим Карађорђевим или Обилићевим орденом даривао свог брата по власти Мила Првог Црногорског, па је далеко боље да се чин изражавања захвалности обави преко старог пријатеља.

Миле и Мило годинама добро сарађују, имају заједничке послове, пријатеље, заштитнике, па је за очекивати да високотиражна Побједа наредне године уручи какву сличну награду предсједнику Додику. Имајући у виду да је уочи референдума у мају 2006. године наш Миле, заштитник васколиког српства, у Титовој вили у Игалу окупио угледне Србе из Херцег Новог, и убјеђивао их да подрже Ђукановићев пројекат стварање приватне и независне Црне Горе, можда Миле уз титулу личности 2013. добије и орден Краља Николе.

Награда уручена најмлађем и најискуснијем европском премијеру, само је врхунац добрих односа двије сусједне државе. Братске односе није могла да угрози ни одлука Владе Црне Горе да призна независност Косова, протјера српске свештенике из цркви и манастира који нису имали црногорско, већ држављанство Републике Српске, оснује Мирашеву тзв. Црногорску цркву, укине и из школа протјера Његошев српски језик, остави без посла готово све Србе који су радили у Влади, полицији, администрацији…

Истрага Поцрногорица

Ни чињеница да је Мило Први Црногорски од историјског Лондонског заокрета 1997. године нанио више зла Србима у Црној Гори од Смаил аге Ченгића и Омер паше Латаса, није могла да поквари сјајне односе браће по власти. Пуно је било искушења, али очито да има много више невидљивих веза, интереса и ствари, подземних и надземних, које их нераскидиво повезују.

Драго ми је што више не морамо да размишљамо и бринемо шта ће се код нас догодити у скорије вријеме, и што видим да ћемо и ми, као и наша црногорска браћа, ускоро продати Електропривреду, наше шуме, ријеке и језера; те плаћати најскупљу струју у региону. Права је штета што владика није успио повратити оно мало мора од Превлаке до Суторине, па да и ми привучемо руске тајкуне и за домаћу елиту направимо српску пјену од мора.

У духу толеранције, помирења, евроатланских интеграција и суживота, очекујем да наредне године независне Независне новине за личност године прогласе косовског пемијера Хашима Тачија, јер би упркос праведној пресуди хашких судија избор Рамуша Харадинаја могао узнемирити домаћу јавност.

Послије Додика, Тихића, Јосиповића и Ђукановића, само још он недостаје па да цијела прва поставка сложне браће буде на окупу. Ако не можемо у олимпијским спортовима, можда се бар овако дочепамо златне медаље у шурдулингу.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *