Твитерова литература – Твитература

Оно што се у прави мах чинило бесмисленом идејом: да се емитују личне поруке од максимално 140 словних знакова, недавно је обиљежило пету годишњицу као глобални комуникациони феномен. Тим поводом компанија Твитер је изнијела неколико занимљивих података, попут броја да је било неопходно да прођу три године, два мјесеца и један дан да корисници пошаљу […]

недеља, април 17, 2011 / 15:07

Оно што се у прави мах чинило бесмисленом идејом: да се емитују личне поруке од максимално 140 словних знакова, недавно је обиљежило пету годишњицу као глобални комуникациони феномен.

Тим поводом компанија Твитер је изнијела неколико занимљивих података, попут броја да је било неопходно да прођу три године, два мјесеца и један дан да корисници пошаљу милијарду твитова.

То се сада постиже – сваке недеље. Раст популарности новог интернет сервиса је заиста феноменалан: просјечан број порука које се емитују сваког дана у марту 2010. износио је 50 милиона, док је у марту ове године нарастао на 140 милиона.

Тренутно се отвара у просјеку 460.000 Твитер налога дневно, а за годину дана број корисника је увећан за 188 одсто.

Твитер је дакле стасао у нови медиј и својеврсну социјалну мрежу, веома различиту додуше од Фејсбука, али на неки начин и свестранију, претворивши се у посебан канал за ширење социјалних информација. У брзини ширења вијести већ увелико надмашује класичне медије, попут новинских агенција, радија и телевизије (твитоване информације нису посредоване, шире се „ретвитовањем“ – прослеђивањем).

При томе, ова нова технологија није „дисруптивна“ у смислу да уноси поремећај у медијски еко-систем. Не угрожава ниједан стари медиј, бар не директно. Посредно, овај сервис је заузео своје мјесто у информацијској хијерархији и његови потенцијали се тек упознају и умножавају.

Није, наравно, у том погледу изненађење и његово коришћење као умјетничке форме. Пошто су у питању ријечи – ријеч је о књижевности.

На први поглед, идеја да текст од 140 слова може да буде литература звучи бесмислено, као што је на почетку то била и сама замисао Твитер сервиса. Али кад се савлада први отпор и сагледа из нешто другачијег угла, и није. Зар афоризам, као кратка форма, није постао већ афирмисани жанр књижевне сатире. А хаику поезија, са својом задатом формом стиха, савршено се уклапа у ограничење од 140 слова (са интерпункцијом и размацима).

Њујорк Тајмс је недавно направио сопствени експеримент – поводом Свјетског дана поезије, 21. марта (установљен одлуком Унеска 1999), а игром случаја ове године то је била и пета годишњица од покретања Твитера – позвао је четворо савремених пјесника да напишу по једну песму у Твитер форми од 140 словних знакова. Резултат је, у најмању руку, занимљив.

Што се хаикуа тиче, ова популарна форма, која има много следбеника, професионалаца и аматера, сасвим је пригрлила нови медиј и створила један цијели нови покрет „тваику“. Подразумијева се да је, пошто је јапанског поријекла, овај поетски жанр најаутентичнији баш у Јапану, гдје му сликовно писмо – сваки знак је слика са значењем које може да носи и више ријечи – омогућава да ограничење у броју слова много боље користи.

Јапанска литература, и иначе пуна минимализма, „Твитератизована“ је зато у много већој мјери него било која друга. У једној овдашњој анализи је поменуто да је тамо у оптицају чак 30.000 Твитер новела (емитованих у наставцима), а издат је и један штампани зборник ове литературе.

У Америци, одакле потичу све нове комуникационе технологије, „Твитер књижевност“ је међутим тек у зачетку. Ово је досад је у највећој мјери био канал за изругивање стварности, за сатиру. Неки од врхунаца достигнути су прошле године, током кризе настале кваром нафтне платформе компаније „Бритиш петролеум” у Мексичком заливу, када су се у море излиле огромне количине нафте, изазвавши велику еколошку катастрофу.

Сатирични Твитер налог @БПГлобалПР, иза кога наравно није стајала британска мултинационална компанија, имао је десет пута више више следбеника од њеног @БП_Америца, који је преносио званичне информације. Алтернативни је међутим био много убојитији.

„Добра вест: сирене су стварне. Лоша вест: управо су изумрле.“ Овај и слични твитови („Створили смо нешто што ће осјећати и дјеца и ваше дјеце. Можете ли ви нешто слично“) описивали су димензије катастрофе много увјерљивије него стотине новинских извјештаја емитованих у то вријеме свакодневно.

За Твитерову форму се загријавају и књижевници са великим „К“. Џон Вреј, који се овде сврстава међу најталентованије америчке ауторе испод 35, већ две године тwеетује роман у коме је главни јунак по имену Грађанин. „Ограничења формата за мене нису препрека за књижевни квалитет“, изјавио је он „Њујорк тајмсу“. „Реч је само о другачијој форми, која је још у својим раним данима, па људи још настоје да докуче како да је искористе, мимо извештаја о томе шта су доручковали.“ (Врејов Твитер-роман може да се прати на Твитер/Џон_Вреј).

Досад је највише публицитета добио један експеримент из 2009, у којем је од студената књижевности затражено да Твитеризују позната дјела класичне књижевности – да садржај и суштину често веома обимних томова сажму у 140 знакова.

Резултат је био занимљив, духовит и сасвим у „духу времена“. Бекетова црна драма „Чекајући Годоа“ у Твитер форми изгледа овако: „Владимир и Естрагон стоје поред стабла и чекају Годоа. Њихов статус није апдејтован.“

Класик који је био контроверзан у вријеме кад се појавио, Лоренсов „Љубавник леди Четерли“, сведен је на „Жена из више класе се спанђава са ловочуварем“. Или Џојсов „Уликс“: „Човек се мува по Даблину. Детаљно пратимо сваки минут његовог дана. Вероватно превише твитује“…



0 КОМЕНТАРА

  1. Свакако занимљиво, али није он популаран код нас. не знам зашто нико онда није направио поезију са 160 слова, оно што се може послати смс поруком.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *