Турска и америчка агресија уз васкрс Исламске државе

Ствари су у Сирији поново добиле на динамици, те је вријеме за још један Фронталов преглед стања на сиријском ратишту.

петак, јануар 19, 2018 / 22:21

Као што смо и предвидили у ранијим анализама, тежиште рата се премјестило са истока земље, на њен сјеверозапад. Три најважније промјене:

  1. Снаге у савезу са Сиријском Арапском Армијом (САА) су пребациле своје јединице и напредују против исламиста у провинцији Идилиб, гдје је васкрсла Исламска држава (ИД).
  2. САД преко државног секретара Тилерсона, не да не најављују повлачење, као Русија, већ појачавају присуство у Сирији без сагласности Дамаска, што је међународноправни акт агресије.
  3. Турска сада отворено показује зашто је заправо направила тзв. Штит Еуфрата, те покушава да изолује и уништи курдску енклаву око града Ефрина. И ово је такође агресија, али нема везе.

Асадов повратак у будућност

Након деблокаде Деир ез-Зора и избијања на границу са Ираком, јединице (на карти црвена боја) које су биле ангажоване на потискивању Исламске државе са јужне обале Еуфрата, премјештене су у покрајине Идилиб и Алепо, гдје је, квадратним километрима мјерено, највећа компактна територија под контролом исламиста (зелена боја на карти) које финансирају САД, ЕУ, Саудијска Арабија, Катар, Јордан и слично.

Идући са југа из правца града Хама, ка сјеверу и граду Алепо, САА је имала успјеха и у једном тренутку чак заузела ваздухопловну базу Абу ад Духур. Напредовање је услиједило и са југа и са сјевера симултано, те тренутно између пет и десет километара дијели снаге САА, од новог успјеха и окружења исламиста у још један џеп. На исти начин, очишћена је територија под контролом ИД, поменута у претходном пасусу.

Оно што је изненађење, али само за оне који вјерују западним медијима и њиховом систему фејкњузерских вриједности, јесте да су се "умјерени исламисти" по мјери Ангеле Меркел и Доналда Трампа одједном преобратили у борце ИД. Умало САА није изгубила град Синџар и сама била окружена у џеп од стране снага ИД.

Држава је васкрсла (црна боја на карти) на територији на којој је није било (по америчким картама), чак ни у вријеме када је ИД била у потпуно експанзији и напредовала ка Асадовим територијама, те имала успостављене граничне прелазе са Турском, гдје је трговала нафтом. Методом рушења куле од карата, већ неколико пута је ИД преузимала територије од тзв. Слободне Сиријске Армије (умјерени исламисти), да би је ови поново враћали и тако даље.

Чињеница је да, будући да Американци намјеравају успоставити и ојачати војне снаге противне легалној власти по Повељи УН, Асад тренутно посједује територију која би, сама за себе или  као ентитет унутар будуће Дејтонске Сирије, била врло лоше употребљива. Примјерице, када би у тренутном поретку снага покушали да из центра Алепа превезете неку намирницу (муницију рецимо) до центра Дамаска, наишли би на прекид територије и непријатељску и ватру на пет мјеста.

И то уопште не мале прекиде територије. Има ту и великих прекида, као у покрајини Идилиб, или енклаве гдје крак пруге долази до града Џајруда, али и малих, такорећи на посљедњој станици ако крећемо из Алепа, гдје у центру дамаског метрополиса пругу на концу прекида мали, али годинама стабилан територијални џеп ИД. Са аутопутевима је, као што ћете видјети, још и горе.

Асадова званична политика је да намјеравају да ослободе читаву територију Сирије. Од исламиста, ИД, америчких Курда и Турске. Подсјећајући да ће њихова енклава око мјеста Кефраја и Фуа бити деблокирана као и Деир ез-Зор. У пракси, ићи ће то мало теже. Уз пуно међународних мешетара. Први међу агресорима су САД.

САД: Кад је Младић избио на Игман

Фронтал.СРБ, као несумњиви ауторитет при праћењу стања у Сирији (у оквиру локалних медија, а укључујући и Ефбих), наглашава поново један путни правац. Аутопут Багдад – Дамаск. Видјели смо да у случају пруге Алепо – Дамаск има пет прекида, док је у овом правцу само један. Ако пробате додати гас овом шиитском аутострадом, дочекаће вас америчке бомбе. И то не само бомбе, већ и копнене снаге, одавно већ нагомилане у измишљеној енклави око града Ал Танфа, са чијом предајом није имао проблем ни Јордан. А са друге стране су границу од ИД очистиле ирачке трупе. Препрека за нормалну комуникацију два блискоисточна мегалополиса је искључиво америчка спољна политика, која је рат у Ираку и Сирији и изазвала.

Намјерно. Због нафте. Због богаћења уског круга елите.

Асад је био и и сада је у стању да заузме ову енклаву на граници са Ираком, али у њој су се ушанчиле регуларне трупе из Вашингтона. Уопште, као ни у случају енормне помоћи Курдима сјеверно од Еуфрата, немају намјеру да се правдају међународној заједници за агресију коју врше на суверену земљу. Узалуд се Турска љути и указује да су јединице под курдском доминацијом коју Војска САД енормно наоружава, опрема и финансира, Трампови бојовници се понашају једнако као у случају када су своје бомбе аплицирали по српским цивилним и војним циљевима у земљи која се некада звала Социјалистичка Република БиХ, а данас јој име искључиво изговарају странци.

Сјетимо се да су трупе генерала Ратка Младића избиле на врх планине Игман и потпуно распршиле све илузије о деблокади Сарајева, да смо тада први пут чули пријетње Била Клинтона о бомбардовању ваздухопловства земаља НАТО. И због те пријетње се ВРС морала повући.

Многи мисле да се Младић несмотрено фотографисао на крају домета скијашке жичаре, али клинтоновци (као и хитлеровци) би бомбардовали Београд прије или касније.

Затим су то радили и опет. И опет. Углавном тражећи повлачење са заузетих територија, као у случају ослобађања територије око Бихаћа под контролом исламских терориста Атифа Дудаковића. Онда су своју пријетњу наконцу и остварили, након нове исценације на Маркалама, захтјева за повлачењем српске артиљерије и поновног враћања Сарајеву као војној теми.

Пусто курдско

Они који су пратили Фронталове анализе стања у Сирији, знају да је несумњиви акт међународне агресије, након Израела који то ради на дневној бази, те САД, извршила на послијетку и Турска. Бојећи се да би Курди (жута боја на карти) при слому ИД, као турског трговачког савезника, заузели читав сјевер Сирије у непрекидној линији, ушли су на територију Сирије (маслинасто зелена боја која раздваја двије жуте цјелине на карти) без одобрења Савјета безбједности УН. На тај начин су изоловали енклаву око Ефрина, која је заправо једина територија коју су курди у Сирији заузели, а која је и пријератним пописом становништва била чврсто курдска.

Због великог напредовања Сиријских Демократских Снага (СДС) које су под директним патронатом САД, као што је САА под патронатом Русије, Турска је погоршала своје односе са САД и НАТО у цјелини. Запрепастила свјетско тржиште наоружањем и испаметила дипломатију, купујући четири батерије руског противваздушног система С-400. Нешто, што би донедавно било незамисливо за једну земљу чланицу НАТО. Исто тако, исламисти у Сирији који су у оквиру територије које је окупирала Турска, редовно припуцавају на патроле које амерички специјалци проводе са Курдима, као рецимо данас на подручју око града Манбижа.

Курдске јединице које САД наоружава и даље су на званичном списку терористичких организација, које прави влада у Вашингтону. Но, то им не смета да их финансирају и подржавају дипломатски и војно из ваздуха, те обукама и савјетницима на терену. И, док крило Курда које је заузело град Рака и контролише већину територија које су у Сирији сјеверно од ријеке Еуфрат има комуникацију са Ирачким Курдистаном, преко којег углавном добија америчку помоћ, енклава око града Ефрина је у турском полуокружењу и њена опскрба зависи од милости снага Башара ал-Асада.

И ту се ломи сиријски рат у ново крвопролиће, или мир преговорима.

Турска се припремила за напад на Ефринску енклаву, јер је већ раније, по споразуму са Техераном и Русијом, а уз Асадово симболично медијско противљење, ушла поново и без пуно губитака на територију Сирије, заузевши фронт који је Слободна Сиријска Армија (ССА) имала према Курдима. Остављена је свега мала област гдје ССА прави тампон зону између САА и војске званичне Анкаре.

Сада је главно питање како ће се ријешити односи Асадове власти из Дамаска и Курда у цјелини, чији се итереси данас веома разликују у однсу на територијални положај. Ови подржавани од Трампа имају оштро непријатељски став против Асада, који још увијек контролише један гранични прелаз према Турској и још једну енклаву унутар курдске територијемж, као што и једна четврт у Алепу и даље припада Курдима у сред Асадове власти и подсјећа на савезништво зарад опстанка које су Курди из Алепа и Ефрина имали у вријеме експанзије ИД.

Сергеј Лавров је демантовао да су се руски посматрачи повукли из Ефрина под контролом Курда, док је потпуно јасно да без њиховог аминовања та енклава неће пасти. Успјеси САА против исламиста у Идилибу храбре оне који су за могућност останка територијалне цјеловитости и независности Сирије, али све су прилике да се иде према лаганој федерализацији или конфедерализацији земље, гдје ће територијалне цјелине бити сачињене од ентитета које помажу Руси, Турци, Американци и Арапи.

За крај, до новог помјерања црта на бојишту, Фронтал.СРБ посљедњу реченицу посвећује патњи сиријског народа због интереса бјелосвјетских нафтолова.



Оставите одговор