Тресла се брда, родио се пацов!

Чиме се водити када треба судбоносно Х испред нечијег имена ставити?! Ух, како су нам странке активне од првог дана кампање, био ме страх од најезде нећу сачувати ни уши, ни очи а ни оно мало свијести у глави. Још када живите близу транзита, па вам ини аутомобили са разгласима пролазе толико често да се […]

четвртак, септембар 13, 2012 / 09:57

Чиме се водити када треба судбоносно Х испред нечијег имена ставити?!

Ух, како су нам странке активне од првог дана кампање, био ме страх од најезде нећу сачувати ни уши, ни очи а ни оно мало свијести у глави. Још када живите близу транзита, па вам ини аутомобили са разгласима пролазе толико често да се најежиш сваки сат од обећања и позива на страначка окупљања, уз истицање како су баш ти управо пролазећи – НАЈБОЉИ!

Можда их ова киша мало смири, одлијепи понеки плакат, а вјетар одува понеку шатру.

Јутрос ми је чело разведрио један предизборни слоган, чини ме се са неких ранијих избора у ФБиХ: „Дође човјек ведра чела и направи чаршију од села“! Није ме занимало ко, шта, када. Случајно је изашао док сам проучавала изборне дизајне наших политичких пулена. А када кажем да ми је разведрио чело, то није због његовог квалитета, него се увијек изненадим да људска глупост нема краја, мада сам обећала сама себи да ћу се престати било чему чудити.

БЛ нирвана са зидова, кестенова, билборда, напуштених гаража…

Ајд’ ако не знаш шта би сам са собом, но незгодно је када причаш са људима, можда неко и за савјет пита. Ако је, рецимо, млађи или не воли политику, а гласао би као савјестан и честит грађанин. Остало ми је због тога да прионем по овим промотивним гласилима, биографијама, говору тијела, унутрашњем гласу и да припремим причу за кафенисање.

Почећу са владајућом гарнитуром. Бацим поглед на плакат,:

Колико оптимизма, поглед у будућност, каква гримаса пуна позитивних осјећања, предвиђања. Затим искуство, помјешано са крвљу, која још увијек довољно брзо струји жилама да од Бања Луке направи чаршију. А тек слоган: „Кућа до куће“. Ја живим у дуплексу, то је као прст судбине!

Вријеме је за опозицију – идемо по страначким годинама, такав је ред:

Одмах ми поглед застаде на овом путоказу, мислим –  чврста воља, знају гдје иду, како су нам и показали претходних година. И фино су дотјерали доктора: фотографитис ретушеритис! Да опет мало мислим на себе, имам неку девијацију носа, све одгађам да почнем да дишем пуним плућима. Ето још један прст судбине!

Сада не тако млади политички играчи, али под млађом заставом, нови се пастух јаше:

Ако одијело не чини човјека, оно је сигурно да лице нешто говори. И свиђа ми се ова врцкава јежић фризура, говори о карактеру, биће да разумије младе и прати трендове. Плус позитивна парола, мада магнет не би био магнет да нема и негативни пол. Али, имам нека питања за градске власти и ево обећавају разговоре са грађанима. Погађате, прст судбине!

И на крају младунчад БЛ политичке сцене:

Кажу разумију проблеме, из народа су, слушају, ослушкују, упере прстом на трула мјеста. Како читам коментаре на овом нашем порталу, сада је наградно питање квиза чији ли су, коме ће ако буду у прилици приступити приликом формирања власти. Али ето то је независна листа, анархија, ја у средњој слушала панк, на грудима „А“ поносно истицала. Када сам одрасла, досадило ми, много пара уши. Али и то је прст судбине.

Ништа од овог мог аналитичког приступа, ако нам се не појави ускоро господин са насловне па очисти град од кукоља, чека нас кактус врло сликовитог изгледа!

Сузана Маџарић
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Ја “Кућу до куће” читам као “Лопов до лопова”.

    Осим тога – што дуже гледам, све сам увјеренија да је Гавран исти Брнс из Симпсонових, што јест јест.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *