Трећи Рим: Момци са довољно става

Свако ко је видио како су на Демофесту ижврљали транспарент са натписом НАТО, знали су да пред њима није уобичајен бенд, који само жели да прода што више носача звука, а да никог није брига о чему и како размишљају. Они имају шта за рећи. Са њима можете причати и о музици, и о Гадафију. […]

субота, мај 7, 2011 / 10:27

Свако ко је видио како су на Демофесту ижврљали транспарент са натписом НАТО, знали су да пред њима није уобичајен бенд, који само жели да прода што више носача звука, а да никог није брига о чему и како размишљају.

Они имају шта за рећи. Са њима можете причати и о музици, и о Гадафију. Прво су се звали Excused 4 Life, па су уз фузију са још једним бендом помислили да се име лакше памти кад је на српском. Сад су Трећи Рим.

Није мала ствар што су једни од ријетких који су своју пјесму посветили жртвама НАТО бомбрадовања. Са њом су ушли у финале Демофеста 2010, уз перформанс који се препричавао. 

Дарио, Стефан, Давид, Марко, Дарјан, Милош и Рашке рођени су у вријеме кад је падао Берлински зид, а музицирају у граду у коме није случајно смјештена продукција Реноме.

Нема пуно старијих који смију пјевати о ономе што и они, као што нема пуно станица које ће као Фронталов радио подржати своје, домаће. И Трећи Рим ће имати довољно мјеста на нашој листи бендова.

Каква су ваша искуства са наступа на Демофесту и Рату бендова?

Без икаквог претјеривања, оно што смо доживјели на Демофесту је заиста јединствено искуство. С обзиром на којој тачки планете живимо, све оно је изгледало прилично нестварно. Услови које смо имали били су далеко изнад очекиваних и сваки моменат смо искористили да што више уживамо. Мислимо да не постоји фестивал на овим просторима који може толико тога да пружи.Тих пар дана живјели смо животом правих рок бендова, баш онако како смо маштали као клинци. Третман домаћина према учесницима је били инзванредно. Сви у бенду смо били изненађени ентузијазмом организатора да све протекне у савршеном реду.

Рат Бендова са ОБН једноставно није укусно чак ни поменути поред Демофеста. Рат бендова је скуп маторих и сморених диносауруса који и даље живе у 70-тим годинама и који ти попују како да се понашаш, облачиш, пјеваш и свираш на бини, а да при том нема никакве везе са модерним токовима Рока.

Због онаквих ликова као што је Зеле Липовача, све што има икакве везе са Рокенролом у региону, заувијек ће остати да спава под најтежом анестезијом из које ниста не може да се пробуди.Тотална кома. Његово инсистирање на праисторијском металу и стереотипу да све што није метал и изворни рок не може проћи само ће поткопавати раку, гдје ће се на крају Рокенрол и сахранити.

Трећи Рим

Јесу ли овакви  прилика за путовања и дружење, или је могуће доћи до веће популарности, албума?

Размишљати о популарности и снимању албума на овим просторима је исто као надати се да ће Србија освојити Свјетско првенство у фудбалу. Какав албум људи шта вам је? Ми смо сви студенти. Неко студира у Бијељини, неко у Београду. Наши родитељи једва успијевају и студије да нам исфинансирају, а ми смо им безрезервно захвални на томе.

У региону гдје је најпопуларнија личност Екрем Јеврић и гдје промискуитенте “српске диве” едукују грађане како да живе и на који начин да размишљају, пружити нешто младима што ће им пробудити интелект да размишлају о неким много важнијим темама у животу је у старту осуђено на пропаст. 

Говорило се о вашем албуму под именом Центар свијета, колико има до њега?

Албум постоји, али у нашим главама. Музика постоји, текстови постоје, само их је потребно квалитетно пребацити на траку. Нажалост, наша опрема је прилично слаба да би то могло да звучи на начин на који ми желимо. За такав пројекат потребан нам је велики новац, који ми за сада немамо, а питање је да ли ћемо га икада и имати.

Све демо пјесме које правимо, правимо на прилично застарјелом персоналном рачунару уз велике муке и напоре да то извући иоле нормално. На сву срећу, за сада-колико толико успијевамо да се наметнемо демо фестивалима на које пошаљемо наше снимке.

Албум говори о садашњем стању у земљи. Пун критика и према систему и према људима који се не боре да овај свијет направе бољим за живот. Кроз текстове покушавамо да младост ове земље подстакнемо да на неке ствари гледају шире него до сада.

Посветили сте пјесму жртвама бомбардовања Србије. Јесте примијетили да тога баш нема много код нас, и откуд идеја за то?

Нешто најмање што смо могли да урадимо за жртве злочиначке агресије САД и њихових европских покусних кунића јесте да им посветимо пјесму. Нас снимак на Ју Тјубу пјесме Горим, садржи најстрашније сцене из протеклог рата из 1999 године, искључиво из разлога да би у народу пробудио осјећај неправде и свега ружног што нам се тада дешавало.

Стиче се утисак да смо то олако заборавили, поготово што смо дали власт оним који су нам то и учинили. Данашња, такорећи српска елита нас тако агресивно увјерава, да су ЕУ и НАТО наша будућност у коју треба да гледамо као нешто што ће нас препородити.

Још један од разлога зашто смо написали ту пјесму јесте бијес према онима који се и данас у јавности бусају да је бомбардовање Србије било из оправданих разлога и да је то легитиман чин за увођење демократије у неку земљу, а да је неколико хиљада цивила колатерална штета.

Шта мислите о НАТО, кад сте га онако ишарали на Демофесту?

Онај ко је гледао нас наступ на Демофесту у Бањалуци лако је могао да схвати нас став о НАТО. Поред знака Нато ставили смо Нацистички кукасти крст што довољно говори да је та алијанса еквивалентна модерној Нацистицкој организацији која под великим изговором увођења демократије, напада неког малог ” агресора”.

У последње вријеме они се и не либе да нам доказу супротно. Рат у Либији је још један у низу њихових прљавих ратова који воде само због своје економске користи. Њиохов противник је пуковник Гадафи а њихова метода за његово уништење је репертоар из рата у Југославији.

Тешко се суздржати смијех када се Обама појави на СиЕнЕн и каже да ваздушни напади у Либији више нису могли да чекају јер су цивили у тој земљи изложени невиђеној тортури од стране режима. О каквој се тортури ту ради, довољно говори чињеница да Либијски студенти у иностранству имају плаћен стан, аутомобил, школарину, и џепарац од 2000 долара мјесечно а да при томе могу да бирају тачку на планети гдје могу да студирају.

Демофест перформанс

Је ли жив панк, и откуд ви у њему?

Панк је жив и он никада и није умро. Да није жив, ви нам не бисте сада ни поставили то питање. Он је присутан у свим порама друственог живота. Панк је бунтовник, панк се не да преварити, панк исказује своје ставове и то ради на феноменалан начин. Панк се не либи казати све што мисли о нечему што је штетно за наш народ.

У свакоме од нас постоји панк, само га је потребно покренути. Панк није глуп и наиван, он је спреман борити се за своје идеје. Разлог због којег нас ви сада питате да ли је пунк умро је тај што је он маргинализован у медијима.Он више нема мјеста у савременој демократији јер је спреман да велике планове моћних изазове на двобој. Ником није сада потребна бијесна и паметна омаладина која би спријечила лаж.

Хоћете ли прећи у рок, као други бендови кад пожеле да убаце још који акорд?

Е сад ако нас питате за музички жанр, не би се сложили да се ми можемо сврстати искљуциво у Панк. У нашој музици се прожимају различити жанрови почев од панка као основе, преко електронике, Њу Метала, Амбијентала, Психоделије , Поп и Поп Синта, па чак и класике.

Какав је нас квалитет довољно говори и чињеница да смо од 350 бендова на Балкану ушли у првих десет. Од тих 350, бар половина је било метал бендови који кидају када свирају. Ниједан од њих се није нашао у финалу тако да стереотипно питање попут овога да ли ћемо прећи у рок апсолутно није на мјесту.



0 КОМЕНТАРА

  1. музицирају у граду у коме није случајно смјештена продукција Реноме

    Добра констатација. Овде је баш такав фазон, и људи то фурају. Али и Гоблини су настали у Шапцу. Штета само што више не свијару уживо, добри су момци, одлично то звучи

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *