Тито бржи од Додика: Фереџе забрањене 1950., закон још на снази

У БиХ је Закон о забрани ношења зара и фереџе донесен још 1950. године и највјероватније још на снази, али се годинама не примјењује! Приредио: Жељко Свитлица Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине 1950. године је усвојила Закон о забрани ношења зара и фереџе који је објављен је у Службеном листу НР БиХ бр.32/50, […]

петак, мај 28, 2010 / 20:54

У БиХ је Закон о забрани ношења зара и фереџе донесен још 1950. године и највјероватније још на снази, али се годинама не примјењује!

Приредио: Жељко Свитлица
Народна скупштина Народне Републике Босне и Херцеговине 1950. године је усвојила Закон о забрани ношења зара и фереџе који је објављен је у Службеном листу НР БиХ бр.32/50, на страни 427.
Законом, који има 4 члана, забрањује се ношење зара и фереџе и свако покривање лица жене.
У закону је наведено да се доноси ради отклањања вјековних ознака потчињености и културне заосталости жене муслиманке, како би јој се олакшало пуно кориштење права извојеваних у Народноослободилачкој борби и социјалистичкој изградњи земље.
Закон забрањује и присиљавање или наговарање жене да носи зар и фереџу, односно да покрива лице, као и сваку радњу усмјерену на подржавање ношења зара и фереџе и покривања лица, а за непоштивање је предвиђена новчана и затворска казна.
”Онај ко носи зар или фереџу, односно ко покрива лице, као и онај ко од својих укућана захтијева исто, биће кажњен до 3 мјесеца лишавања слободе или новчаном казном до 20.000 тадашњих динара”.
Члан 4. прецизира да ће се ‘ишавањем слободе са принудним радом до 2 године или новчаном казном до 50.000 тадашњих динара казнити онај "ко силом, пријетњом или другим сличним средствима настоји да се носи зар и фереџа, односно покрива лице, као и онај ко, злоупотребљавајући вјерска осјећања, користећи предрасуде и заосталост или на било који други начин врши пропаганду да се носи зар и фереџа, односно покрива лице".
Радојичић: Шта ли све може бити на снази из бивших држава
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић је за Срну данас објаснио да су, према принципу правног континуитета, на снази закони из бивше СФРЈ и бивше БиХ уколико није донесен никакав нови закон у одређеној области или постојећи закон експлицитно стављен ван снаге, тако да то важи и за поменути закон из 1950. године, у случају да није донесен нови, или ако овај није стављен ван снаге.

Међути, ситуација је врло комликована и око овога може настати права политичка збрка, рекао је Радојичић.

Низ закона бивше БиХ и СФРЈ се директно и у континуитету користе, а то су махом оне области у којима РС, а послије `Дејтона` ни БиХ, нису доносиле своје законе, те су стари примјењивани све вријеме и, формално гледано, Закон о забрани ношења зара и фереџе из 1950. године, вјероватно, никад није укинут и није донесено ништа ново у тој области што би га ставило ван снаге. Али он годинама није конзумиран, рекао је Радојичић. 

Додик и Калабић би да се правимо Европејци
Да подсјетимо, предсједник Владе РС Милорад Додик, најавио 6. априла могућност да Клуб посланика СНСД у Парламентарној скупштини БиХ предложи изгласавање закона о ношењу фереџе и доношењу Резолуције осуде геноцида који су Турци извршили над Јерменима почетком двадесетог вијека.
”Тај закон усвојен је у неким европским земљама и мислимо да се и ми требамо приближавати европским стандардима, па ће стога СНСД већ сутра предложити на усвајање тај закон и декларацију“, рекао је Додик том приликом.
Чињеница да нама и представници Турске овдје долазе са одређеним ставовима – да видимо како и они стоје по том питању, да видимо колико смо принципијелни“, рекао је тада Драго Калабић, заступник СНСД у парламентарној скупштини БиХ.
Калабић је најавио, док се још реакције нису биле ни стишале да ће закон о забрани покривања лица и резолуцију о осуди геноцида који је Турска направила над Јерменима донијети Народна скупштина Републике Српске, уколико их у парламенту БиХ не подрже Бошњаци.
Калабић је подсјетио да су многе европске земље из безбједносних разлога забраниле покривање лица.
”Њихове безбједносне агенције тврде да не могу да воде квалитетну борбу против тероризма уколико немају могућност да у сваком тренутку идентификују сваку особу. Ако су у Турској забрањене фереџе, зашто не би биле у БиХ”,  закључио је Калабић.
Мурселовић није видио, Тадићу фереџе на 179. мјесту
Услиједила су многобројна реаговања, како од оних који су тврдили да је то само још једна ”Додикова провокација”, па до оних који мисле да је то веома виспрен начин да се Бошњаци натјерају да ”сами себи скоче у стомак”, јер ако се стално позивамо на Европу у дјеловању и иницијативама, хајде да их и сада ископирамо.
”То је у најмању руку смијешно, и мислим да је то чиста провокација од стране СНСД”, каже Мухарем Мурселовић, посланик странке за БиХ у НСРС.
”Као прво то није масовна појава у БиХ, у смислу у којем СНСД предложио. То су ипак појединачни случајеви. Ја не бих имао ништа против да се у вези тога провед истрага али…”, рекао је Мурселовић
Најављено је да ће се иницијатива СНСД пренијети на Скупштину РС, а какве шансе има да прође у највишем законодавном тијелу Републике Српске?
”Ја у РС живим више од 12 година”, рекао је Мурселовић и ”никога нисам видио да то носи”.
Посланик Странке за БиХ сматра да се Милорад Додик треба да се ”мане тога и да мора покушати да учини све да РС буде боља за све који живе у њој”, све око најављених иницијатива треба посматрати као кампању СНСД закључио је Мурселовић.
Посланик ПДП, Бранислав Бореновић се упитао откуд те идеје СНСД, четири мјесеца пред изборе.
”Сада немају шта да понуде и покушавају да скрену пажњу са правих проблема и подигне додатне националне тензије”.
Кандидат за предсједника РС испред коалиције ”Заједно за српску”, Огњен Тадић и посланик у Скупштини, је тада за Фронтал РС прокоментарисао да је то питање које је ”179. на листи приоритета СДС, прије забране ношења фесова, што је на 180. мјесту.”
Французи и Белгијанци желе откривене жене
Правдајући се разлозима, од којих негдје доминира безбиједност, негдје женско достојанство, негдје страх од другачијег, у неким европским земљама у јеку су, или у најави забране које се односе на вјерска – исламска обиљежја, конкретно комаде одјеће које носе жене-бурке и фереџе.
У Француској је Парламент изгласао 11. маја необавезујућу резолуцију, којом се залаже за забрану ношења бурке, или никаба – одјеће муслиманки која им у потпуности покрива лице, и то је увод у скупштинску дебату у јулу, када ће се посланици изјашњавати о нацрту закона којим се регулише то питање.
Посланици су ношење вела који покрива лице назвали увредом за националне вриједности, као што су достојанство и једнакост.
Противници забране упозоравају да би таква одлука могла да буде противна Уставу земље и да се њоме жигошу припадници муслиманске мањине у Француској која, према неким процјенама, броји између 5 и 6 милиона и највећа је у Европи.
Највише административно тијело у Француској – Државни савјет – упозорило је почетком године да би закон о забрани ношења бурке на јавном мјесту могао да буде не само противуставан већ и противан Европској конвенцији о заштити људских права.
Савјет је нагласио и да прописи који налажу да лице грађана буде откривено на јавном мјесту могу бити оправдани разлозима безбједности и борбом против кривичних дјела преваре.
Француска је доношењем ове резолуције на путу да, послије Белгије, постане друга европска земља која ће забранити ношење овакве одјеће на јавном мјесту.
Још од 2004. у овој земљи је забрањено покривање лица у образовним установама. Као разлог, Саркози наводи женско достојанство.
Према подацима владе, у Француској око 2.000 жена носи бурку, чадор или никаб, а ово питање је доспјело у жижу дебате о националном идентитету, правима вјерских група у секуларној држави и интеграцији имиграната.
”Ако муслиманске жене морају бирати између покривања лица и идења на факултет, нека знају да бог више воли да су образоване”, ријечу су Европског муфтије, које за Фронтал.РС преноси Џевад Галијашевић, и о иницијативи која диже буру у БиХ, додаје:
A што се тиче иницијативе у БиХ, то је карикирање. То је упућивање на начин на који ми глумимо озбиљност у смислу да , ако ћемо доносити европске резолуције, треба да их донесемо све”, појашњава Галијашевић, оцртавајућу отприлике становишта на којима почивају објашњења СНСД.
Мало сјеверније у Белгији опозициона ултрадесничарска странка Фламански интерес тврди да владајући политичари подржавају забрану бурке из страха да би десница, која је забрану прва предложила, могла да им преузме гласове.
И иначе популистички орјентисани десни политичари у Бенелуксу имају велики утицај на на званичну политику према имигрантима и мањинама, поготово муслиманима.
”Антиисламска Странка слобода” Герта Вилдерса у Холандији могла би да утростручи број посланичких мјеста на предстојећим изборима у јуну.
Вилдерс и његови истомишљеници сматрају да муслимански конзервативни обичаји прекривања лица представљају пријетњу европским вриједностима и да либерална Европа више не смије да толерише придошлице и њихово гушење слобода.
Подсјетимо и да је у Швајцарској, ове године, референдумом забањена градња минарета.
Има нешто што се зове Уставноправна комисија
А недавно, тачније 19. маја засиједала је Уставноправна комисија Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и није утврдила усклађеност Приједлога закона о забрани ношења одјеће која онемогућава идентификацију, са Уставом и правним системом БиХ.
Против усклађености са Уставом и правним системом гласали су чланови Комисије из СДА и Странке за БиХ, уздржани су били чланови из ХДЗ и ХДЗ 1990, док су чланови Комисије из СНСД једини сматрали да постоје уставне основе за доношење оваквог закона.
Предлагач закона посланик Драго Калабић поновио је образложење да овакве законе тренутно доносе и парламенти европских земаља, те да свјетска борба против тероризма подразумијева и нове методе и нове мјере.
"Безбједносне службе јасно су рекле да желе идентификацију у сваком моменту на сваком мјесту. Њиховим захтјевима мора се удовољити и нема никаквих других разлога осим тога за упућивање оваквог законског приједлога у процедуру", појаснио је он.
Међутим, предсједавајући Комисије Шефик Џаферовић оцијенио је током расправе да овакав законски приједлог дубоко крши Међународну конвенцију о људским правима и слободама.
"Зна се како некога идентификовати, овакав закон нам није требао у парламенту и ја сам против утврђивања његових уставних основа", истакао је послије сједнице, Џаферовић.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *