Стезач каиш-стрипа: Марко Сомборац

Читаоци дневних новина, па и они који су у њима тражили само хороскоп, незаобилазно морају бацити поглед на такозвани каиш-стрип који за Блиц (код нас познат као Еуроблиц) црта Марко Сомборац.

среда, март 25, 2009 / 10:15

Читаоци дневних новина, па и они који су у њима тражили само хороскоп, незаобилазно морају бацити поглед на такозвани каиш-стрип који за Блиц (код нас познат као Еуроблиц) црта Марко Сомборац.

Од 5. децембра 2005. на трећој страни Блица кроз Сомборчеве стрип каишеве продефиловала је прије свега политичка, али и естрадна и спортска елита Србије. Тешко да има ефектније, смјешније, али и прецизније анализе дневних догађаја у Србији, изречене у само пар ријечи и слика.

Већ су легендарне епизоде у којима Веља окончава сардњу са Хагом, Коштуница затиче Тадића и Дачића у кревету, Шешељ признаје да се осим са Караџићем и Младићем понекад чује и са Томом, или она када Коштуница краде Ђелићу пенкало да би га спријечио да потпише споразум са ЕУ.

Питао: Марко Шикуљак

Сомборац је својим радом реанимирао политички стрип у Срба, готово заборављен од времена када су то радили Пјер Крижанић и Иво Кушанић у "Политици", или Ото Рајзингер у загребачком "Вјеснику", које често спомиње када прича о цртачима који су утицали на њега.

-Мислим да сам крајем основне и почетком средње школе, у време после 9. марта када је политика бивала све заступљенија у животима људи, кренуо да радим ствари везане за политичку карикатуру и стрип. Иначе, цртањем сам се бавио од малена, махом што сам био у кући окружен Забавницима и "Јежевима" а приде ми је и отац био карикатуриста… До сарадње са Блицом је дошло тако што је њима требао сатирични стрип, а моја два другара која раде тамо су ме препоручила и ето, ту сам и сад.

Није тајна, и водећи политичари прате шта је за тај дан нацртао. Предсједник Србије, БорисТадић, једном је приликом поручио цртачу да треба „мање обраћати пажњу на површне ствари, а више на стратешке" док је сам Сомборац намjерно забављао јавност причом да је у сандучету нашао поруку: „Тако ми преамбуле, сада си претерао"

-Углавном су ми колеге из Блица преносиле какве су реакције политичара, било је и у пар интервјуа са Тадићем и Коштуницом и њихових реакција, са похвалом и критиком, и чујем да се за то зна на политичкој сцени. Али избегавам да нашироко причам о томе, јер увек изгледа као да се хвалим што то читају политичари, а то ми је најмање на памети, најважнији су читаоци. А прича за цедуљу је истинита као и она да сам добио и другу цедуљицу са текстом "Хиљаду ми помада са лице, запамићеш ти мене!"

Каже да његове идеје некад настају стихијски, а некад се „крчкају", па након више покушаја добије стрип којим је задовољан. Политичка сцена је, ту бар никад није било проблема, захвална за карикатуру, и на њему је да споји већ устаљене предрасуде и властита виђења карактера политичара, па тако настају политички манекени, псовачи, смарачи, нерадници…

Сомборац има своје фаворите, а редовно погледа коментаре стрипа на Блицовом сајту. Забавља га кад чита: па докле тако о Коштуници, па претера га са Тадићем, а што никад Чеду не закачиш, аха сад си закачио и Чеду… најбољи ти је Веља, дај сваки дан Вељу… и слично.

– Мени за стип највише лежи Коштуница, један и једини. Иако увек има доста занимљивих дешавања и ликова, Дабићи и Палме и жирафе и Кркобабићи и свашта, ипак Коштуница кад се појави у стрипу, чини ми се да испадне бољи гег него са другим ликовима… Али никако не можеш знати јеси ли направио прави штос, отприлике се у 50 посто случајева преварим кад мислим да ће нешто бити хит. Зато је увек згодно имати реакције на свој рад, било добре или лоше, а најзгодније је кад су добре.

Сомборац редовно истиче да има пуну слободу у раду. Нема консултације и препоруке из новина о садрзају стрипа, и углавном се цјели посао састоји у томе да стигне смислити и нацртати каиш до одређеног рока.

-Нисам се никада сусретао са цезуром. Било је неколико одлагања стрипа за пар дана, рецимо имамо интервју са неким, а ја га у стрипу нацртао ко за како, па да не испадне то као илустрација интервјуа, али то је толико ретко да је минорно… Зато је увек згодно имати нешто у „штеку", или направити нешто невезано за тренутна дешавања а да има везе са ликовима, типа „Веља иде код професора бонтона" или тако нешто.

Дневни ритам објављивања је убитачан „троши" капацитете човјекове креативности. Питање је колико се дуго могу правити квалитетни радови, а у великим новинским кућама постоје тимови који помажу главном цртачу, о чему Сомборац још увијек није размишљао.

-Видим по Петричићу, Кораксу, Борковићу и неким страним примерима да се може доста дуго и квалитетно радити. И даље волим да цртам и пишем, па не планирам да окупљам тим помагача, али згодно је имати некад помоћ, као што ја у последње време понекад имам помоћ у виду другара, кума, девојке, колега…

Биографија

Марко Сомборац је рођен 5.јула 1976. у Смедереву. Завршио је средњу дизајнерску, а затим и вишу ликовну школу у Београду. Вечерње новости су 2004. објављивале његов дневни стрип „Стокићи", бавио се графичким дизајном, анимацијом, илустрацијом…



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *