Стефан Драгичевић: Пандорина кутија се отворила у УИО

Након што су Републику Српску и Федерацију задесиле поплаве незабиљежених размјера чија се штета процјењује на преко 4 милијарде КМ, БиХ потресла је нова несрећа у виду афере организованог криминала у УИО. Пише: Стефан Драгичевић Сви који живе у БиХ су свјесни да је држава под канџама криминала; под сталним пријетњама исисавања животног ткива друштва; […]

недеља, јун 29, 2014 / 07:00

Након што су Републику Српску и Федерацију задесиле поплаве незабиљежених размјера чија се штета процјењује на преко 4 милијарде КМ, БиХ потресла је нова несрећа у виду афере организованог криминала у УИО.

Пише: Стефан Драгичевић

Сви који живе у БиХ су свјесни да је држава под канџама криминала; под сталним пријетњама исисавања животног ткива друштва; друштво у коме се веома често дешавају злоупотребе службеног положаја; друштво у коме криминал не може да се заустави ако држава, а прије свега тужилаштва на разним нивоима власти, не буду радили свој посао. До сада разноразне агенције су указивале на криминал у многим државним институцијама, од нивоа заједничких органа до ентитетских и кантоналних, али никада да се било шта предузме у циљу истрага и подизања оптужница. То нам само говори да су безбједносне и судско-тужилачке структуре немоћне да се обрачунају са најгором пошасти за једно друштво, а које се зове организовани криминал.

Управа за индиректно опорезивања (УИО) је преважна институција у овој земљи. Она је најважнија институција. У њој се налазе највеће количине новца које долазе у земљу по различитим основама – ПДВ, царине, акцизе и бројни други фискални намети. То је институција у којој је највећи износ јавних прихода државе БиХ и која у складу са својом пословном политиком распоређује прикупљене јавне приходе на нивое Републике Српске, Федерације и Брчко дистрикт по унапријед утврђеним коефицијентима. Шира јавност треба да зна да су индиректни порези које прикупља УИО много већи од директних пореза (пореза на имовину, на плате, добит…) и буквално ова држава живи од прикупљених индиректних пореза.

Када се у једној оваквој институцији дешава криминал који је негдје око двије милијарде КМ онда је то знак за узбуну и то такав знак који треба да укључи све безбједносне структуре у овој земљи у процесуирању оних који су имали снаге да се са јавним новцем играју како хоће. Овдје више нису у питању осумњичени јер они су имали своје менторе за чији налог су то радили; овдје је у питању цијела једна структура која је организовано пљачакала УИО. СИПА и Тужилаштво БиХ по питању овог случаја су показали висок ниво професионалности, али они не смију бити усамљени јер им је потребна асистенција свих безбједносних и информативних агенција како би се цијели овај посао успјешно привео крају.

Акција „Пандора“ је акција која заслужује сваки респект јер су људи који су радили на њеном предмету даноноћно проводили сате и сате истраге како би имали елементе за подизање оптужница. Ово је акција коју треба похвалити и то је само дјелић онога како једно друштво треба да функционише у будућности. Да сасјече оне који мисле да су изнад државе и изнад закона. Треба хапсити и дилере дрогом, марихуаном; разне шверцере; пљачкаше банака… ништа није спорно, али ако цијела земља зна да крупни криминал „царује“ више од ових минорних случајева, дајте онда да извршимо професионализацију безбједносних структура на свим нивоима и да политика трајно буде одстрањена у том погледу.

Једно од најпознатијих имена у УИО је свакако предсједник синдиката управе Мехмедалија Осмић који је годинама упозоравао на велики криминал у овој, најважнијој институцији БиХ. Сјећам се када су биле многобројне расправе у Представничком дому Парламента БиХ и када је управо Осмић упозоравао да се једном за сва времена криминалној хоботници у УИО мора стати у крај јер се ради о јавном, народном новцу који нестаје у огромним количинама. Дакле, већ тада се говорило о томе, а ускоро ће добити и свој судски почетак.

Неоспорно је да сваком спору кумује политика, а управо је она и дала зелено свијетло Тужилаштву и Горану Салиховићу да раде свој посао.

Илустроваћу то примјером Србије јер тамо када је дошло до промјене власти (ДС отишла у опозицију, СНС дошао на власт) Судови и Тужилаштва су почеле да раде крупне послове везане за криминал које у прошлости нису смијели ни да такну јер нису имали политичку подршку. Бројни су примјери: Од Агробанке, Војвођанске банке, Азотаре, Ветеринарског завода, бројна звучна бизнис-имена су похапшена… Сви тужиоци и судије су биле изабране у предходним мандатима власти, али су Вучићевом политичком подршком почеле да раде свој посао тек његовим доласком на власт.

То више не треба крити него јасно ставити до знања: СУДОВИ И ТУЖИЛАШТВА ПОЧИЊУ ДА РАДЕ СВОЈ ПОСАО КАДА ДОБИЈУ ЗЕЛЕНО СВИЈЕТЛО ПОЛИТИКЕ.

Нешто што прија сваком уху па тако и мом јер буди оптимизам, јесте изјава главог тужиоца БиХ Салиховића који је недавно изјавио „Оно што припада држави нико не смије одузети. Обрачун који смо направили у свим овим сегментима говори да алтернативе нема у борби против корупције. Кренуло се од случаја Кекеровић, а ово је до сада највећи предмет. У неким од предходних предмета имали смо случај одузимања имовине у вриједности од 32 милиона КМ“.

Пандорина кутија

Акција „Пандора“ је прије свега разоткрила штете по буџет које су прузроковане криминалом. То је суштинска ствар ове истраге јер су сем цифре изашле и имена оних који су га оштетили. Цијела штета која настане по буџет се касније надопуњује преко кредита. Дакле, кредити који се узимају од комерцијалних банака иду за текућу потрошњу, а не за покретање производње. И то је трагично. То у преводу значи, да криминал не допушта привреди да отвори радно мјесто иако данас у развијеним земљама реални сектор је неупоредиво већи, јачи и снажнији од админинстрације и која практично „храни“ ту исту админинстрацију.

БиХ се налази у чврстом загрљају криминала и док је то тако, док мафија води државу, не може бити просперитета за ово наше становништво у погледу отварања радних мјеста и покретања привредне активности. Кључ свега је да се админинстарација мора растеретити јер је у овом облику она неодржива. Не може админинстрација по запослености да буде у истој равни са реалним сектором или чак да буде и већа… то је просто економски геноцид. То значи да се држава мора задуживати за потрошњу јер реални сектор то не може да издржи у погледу фискалних намета. Зна се која је улога државе у погледу регулативе, а која је улога привреде.

УИО као професионална институција

Као што смо већ рекли, УИО је преважна институција за ову државу и са тог аспекта њу је неопходно деполитизовати. Не само на папиру, већ у пракси. У тој институцији треба да раде врхунски економски професионалнци, стручњаци и експерти који знају да управљају јавним новцем. Ту не смије да буде ни „П“ од политике него само и искључиво струка која ће на бази макроекономске политике да креира економску политику ове земље. У овом бх систему када монетарна политика практично и не постоји (јер је Централна банка у аранжману каренси борда) јер има само надлежност да мјери и контролише количину новца у оптицају, нужно је имати стабилну и ефикасну фискалну политику која треба да одговори савременим финансијским изазовима.

Колико је ова институција важна говори и информација да УИО годишње наплати прихода око 7 милијарди КМ. Дакле, институција која је алфа и омега и од које почиње почетак расподјеле новца.

Закључак

Како је могуће да толики новац (двије милијарде) буде покраден? Тамо гдје влада хаос у друштву, а то је БиХ, могуће је све па и то. Са износом од двије милијарде КМ комотно се могла санирати половина штете проузроковане од поплава, плус буџетске резерве, плус добијена средства из иностранства и плус донаторска конференција и санирана штета од полава.

Мене као појединца, уопште ова цифра није изненадила нити ме може изненадити узимајући у обзир у каквом нам је држава економском-психичком-менталном-националном стању. Остаје нада да ће Тужилаштво БиХ наставити да ради интензивно на крупним предметима привредног и државног криминала како би овај народ по окончању многобројних судских поступака могао да види свијетло на крају тунела.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *