Штафета младости, од Пициног парка до Бакинаца

Поводом 12.августа, Међународног дана младих, Покрет младих за Бањалуку организује манифестацију „НАШ ДАН – НАШ ГЛАС“ чији је циљ подизање свијести грађана о проблемима и побољшању положаја омладине. Пише: Војислав Ерцег Током акције ће предати Штафету младости другу Милораду Додику, која симболизује њихово поштовање и љубав према тековинама Предсједника свих предсједника. Умјесто масовних омладинских штафетних […]

петак, август 10, 2012 / 06:47

Поводом 12.августа, Међународног дана младих, Покрет младих за Бањалуку организује манифестацију „НАШ ДАН – НАШ ГЛАС“ чији је циљ подизање свијести грађана о проблемима и побољшању положаја омладине.

Пише: Војислав Ерцег

Током акције ће предати Штафету младости другу Милораду Додику, која симболизује њихово поштовање и љубав према тековинама Предсједника свих предсједника. Умјесто масовних омладинских штафетних трчања по унапријед утврђеним маршутама, штафету ће, од Пициног парка до Бакинаца, на крилима среће носити и уручити млади Шпирко, голуб широког осмјеха, са жељама за дуг живот и добро здравље.

Драги наш друже Миле,

Надамо се да сте добро и да ћете, у овој сложеној ситуацији, наћи слободног времена и посветити мало пажње нашем добром Шпирки, који, за разлику од оног Вашег, политички недефинисаног Шпирке, не заузима никакву политичку функцију, није ничији и није на продају. Он је, као и ми, урбани хипохондар, забринут за породицу и пријатеље, осјетљив за Стари храст, љут због бирократске осионости, несрећан због оних који би Бањалуку по својој мјери, а не себе према мјери Бањалуке. Желимо да као „оториноофтамолози“ тј. они који имају ухо, нос и око да чују, осјете и виде, сачувамо, оно мало преосталог, доброг градског духа.

Ако смијемо на Ти, сматрамо да си нас зајебао када смо, умјесто озбиљне социјалдемократске партије грађанске оријентације, добили политичко – тајкунску и анти – интелектуалну буржоазију замаскирану у фенси краватама. За осам година пошло Ти је за руком, не само да изврнеш душу партији, него и да од ње отуђиш значајан број грађана који су је својевремено сматрали својим правим и јединим могућим избором. Чини се да Ти, и даље, ништа од тога не разумијеш, кривце тражиш у свима другима, само никако да их потражиш у самоме себи и онима око себе.

Од самог почетка било је нешто необећавајуће у твом лику и дјелу. Годинама си, разноразним противуставним и недемократским потезима „успјешно“ сједио на више столица, као неприкосновени Лидер своје странке и неприкосновени Премијер и Предсједник .

Извео си неколико неувјерљивих трансформација и егзибионистичких досјетки које Ти никако не служе на част. Свашта си изјављивао и ускакао себи у уста, показујући да си конзервативан политичар ограниченог образовања и интелектуалног домета, тежак на осмјеху, лош у јавној комуникацији, често дјелујеш осорно, неотесано, цинично и непријатно.

 

Иако си на власт дошао и на власти се одржаваш захваљујући највулгарнијем популизму, све више показујеш знаке отвореног презира према широким народним масама. Сада је сасвим јасно да си Ти прави заштитник корумпиране и неспособне елите, човјек у чијем кабинету се доносе све битне одлуке и у којем се крију мање – више некомпетентни и лажљиви партијски кадрови и њихове мање – више промашене одуке и иницијативе. Попут „божије честице“, летиш и зујиш, час си овамо, час онамо, а у ствари те нигдје нема.

„Пицин парк“ и твој миљеник, екзамплар помахнитале безначајности, су само један од показатеља дубине суноврата, посрнућа и свакодневних покварењачких марифетлука. Новопечени неимар је на „пашњаку прве класе“ у самом центру Бањалуке замислио комплекс тугаљиве кич – архитектуре, више не преже ни од чега и нема никаквих кочница. Себе доживљава као модерног „бизмисмена“, хоће да над свим попује, увијек чачка нос и чешка стражњицу, једна нога у опанку, а друга у италијанској ципели.

Нема он ни регуларне школе, ни памети, само сирову лукавост, неумјереност и кичерај. И даље мисли да са парама може све, али није баш расположен да прича како је то богатство стекао. Разметљиво се хвалише својим ментором и својим кумом, а Ти, тотално дезоријенисано, цвилиш да се против њега, онако честитог, води незапамжћена харанга и да је повријеђена његова личност, дјело и част, све оно чиме се, по дефиницији, не истиче превише. Знамо ми да „кум није дугме…да тек тако отпадне или се изгуби“, али колико таман и хладан може бити мрак у глави твога кума да уопште помисли да је Бањалука његов ратни плијен.

Колико тачно људска гњида мора бити да гази и уништава достојанство и успомене обичних грађана , колико безосјећајан и зао да га ни отворено срце малог дјетета не зауставља у његовом злочиначком и рушилачком походу. Људи се питају гдје ће бити дно и да ли је ово сада дно. Нажалост, осим неписаним законима кумовског плурализма присуствујемо, као заморци, јединственом политичком експерименту у којем се, по већ устаљеном обрасцу „ти мени – ја теби“, разноразни Видовићи, Рисовићи, Станковићи, Јанковићи, Радишићи, Чубићи, Чичићи, Душанићи, Антонићи… уз твоју сагласност организују као племенска друштва, са једним јединим циљем – како се материјално уздићи?

Ко су и шта су, шта су радили, како су се обогатили, како су магационери, шофери и полуквалификовани радници постали газде, политичари, богаташи, тајкуни…Све што се догађа личи на циркус и у свакој цивилизованој држави би реаговали надлежни органи. Друже Миле, обећавао си да неће бити заштићених и привилегованих, да се са спорних приватизација мора скинути ознака тајности, правда задовољити и народу јасно ставити до знања ко су људи који су ову земљу опљачкали. Опет си нас живописно зајебао и извео представу за нас, али не и због нас.

Ти си, друже Миле, себе и своје, већ обезбједио и намирио – „да се дјеца не пате или, не дај боже, дрогирају“. На вријеме си скужио да у пољопривреди нема хљеба, па, на врат, на нос, бјежи у политику. Као дјеца смо се радовали када смо, путем твоје омиљене телевизије, чули да си био првак Лијевча и околине у тракторисању, да си једноставан човјек из народа, који се не либи физичког рада. Али, захваљујући сплету тужних околности, неће Миле тракторче, хоће Миле моторче, авионче… хоће Миле станове, Дедиње, Кипар, Фрушку гору, Бакинце…па шта кошта, нек кошта.

А ми само желимо да живимо у нормалној држави, људски и достојанствено, не можемо непрестано да чекамо, а не зна се шта. Народ је збуњен, уочава се апатија и резигнираност, све су равнодушнији, мирно посматрају вуцибатине које краду, па отимачина постаје све бескрупулознија. Наше друштво наликује јавној кући, а највећи проблем су Твоји политички макрои, који су се намножили и од ове државе направили ништавило. Ни Твој омиљени сликар Сава „Шимуновић“ не би могао насликати слику тог живота без свијести, наде и воље. Људи су отупили, јер не разумију шта се догађа, осјећају само посљедице, нико не схвата о чему се ради.

С којим правом Ти те дивне људе отвореног срца, интелигентне скупине младих, безазлену и разиграну дјецу називаш „олошем“, „изманипулисанима“, „улицом“, само зато што су против Твоје штеточинске кумовске политике и што се искрено и, прије свега, мирољубиво боре за неку бољу Бањалуку.

Било би веома лијепо када би нам, са својих многобројних путовања, престао доводити разноразне грабљивце и лешинаре, као нпр. Емир бега Каменградског. Он је сигурно велики и признати режисер, одличан музичар, али је познат и као велики манипулатор и финанцијски десперадос. Није нама потребан његов Дом, ми смо, и овако и онако, спремни за вјешање. Генијални и, у поли – културној и неписменој СНСД – овој Бањалуци, непризнати Коља Мићевић нам данас из Париза поручује:

„Сред очајничког живимо стања, постајућ тупљи и од пања, нада је сваким даном мања, а Шија коју зли Штрик гања, сазна
е терет свег тог Срања.“

Поздрављамо Те традиционалним, другарским поздравом:
„Друже Миле, здрав нам буди, то је жеља младих људи!“

Покрет младих за Бањалуку

ПС
Молимо Те, забрани својим летећим полицајцима – специјалцима и пресретачима да постављају замке и гађају из праћке омладинца Шпирку на његовом хуманом путу од тужног и политички упрљаног Пициног парка до чистих и веселих Бакинаца.
 



0 КОМЕНТАРА

  1. Kako je krenulo, jos cemo biti primorani i zakletvu da mu polazemo, ko sto smo morali onom sepavom Brozu.

    Razlika je jedino sto je onaj Broz bio bravar, a ovaj je mesar.

    Ali kako su prosla njegaova dva diktatorska predohdnika (Milosevic, Broz), tako ce proci i on.Samo se nadam da ce to sto prije da se desi. Prva prilika da ga ”nacnemo” je vec u oktobru mjesecu.

  2. Што ли ће његова рођена деца казати на то шта њихови вршњаци у отаџбини мисле о њиховом родитељу.Можда се неће хтети ни вратити у родне плодне воћњаке, фарме, њиве, дворе и замкове од стакла…Како ће тата објаснити да ови нису у праву? Нешто се питам и шта на све ово кажу “председнички” родитељи и фамилија. За кумове знамо!

  3. Ramštajne vr’ovče, sramoto za srpski narod, otiđi psihijatru, popričaj, dobij terapiju i biće ti mnogooo bolje.
    Bolestan si i nekulturan i vjerovatno erektilno disfunkcionalan ( a to ti je od bijesa i srdžbe- jadan ne bio). Sve je dobro dok se ne mokriš u snu.
    Voliš ti i Čađu i Vasića. Vražiću jedan. Cmok, cmok za predsjednika RAmštajna.
    RAMŠTAJN + DODIK!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *