Срби се сагињати неће! А могу ли?

Ђорђе Ђурђевић нам се обратио са текстом, након што је одбијен за објаву другдје. Провјерите зашто.

недеља, септембар 5, 2010 / 13:38

Ђорђе Ђурђевић нам се обратио са текстом, након што је одбијен за објаву другдје. Провјерите зашто.

Фронтал.РС овом приликом демонстрира плурализам мисли у пракси, а не начелно и теоретски. Права слобода мисли и говора се показује тако што сте у стању саслушати и саговорника са којим се не слажете, односно дати му дужну пажњу и људско поштовање.

Редакција Фронтал.РС није видјела ништа спорно у поменутом напису, поготово зато што он долази као лични, потписани став Ђорђа Ђурђевића, који има свако људско право да га изнесе. Зато га у наставку доносимо у цјелости, без икаквих измјена, осим редовне опреме:

Да, свима нешто пуна уста поноса и пркоса и то оног квалитетног – српског. Грађани ове земље, на ивици егзистенције, гласно пријете и кажу: "Срби се сагињати неће!", а ја питам – Могу ли? Постоји ли ниже и може ли неко ко је већ на кољенима, да се поклони још ниже? Ево, покушаћу у неколико теза да изнесем лични став о положају нације и заслужним за тај положај.

О национализму

На самом почетку треба покушати разбити предрасуду о национализму. Драги моји, копајући по разним књигама и штивима свијетски признатих социолога и политиколога, термин "национализам", у било ком преводу дефиниције истог, не носи апсолутно никакву негативну ноту.

Напротив, енглески и њемачки стручњаци национализам сматрају изузетно пожељним, као и патриотизам. Лично мислим да на просторима БиХ та ријеч не носи ништа лијепо и добро, што је једна велика грешка, и баш због те огромне неупућености грађани раде глупости и долазе у ситуацију да изазову сукобе.

Често од разних хедониста и атеиста можемо чути како је битно да смо сви људи и да уопште није битно ко је које вјере и нације, него је битније од тога да држава економски јача и да стандард буде већи, запосленост и плате. Укратко, битно је да се једе и пије, да се парадира по којекаквим дешавањима (пардон, евентима) и, наравно, задовољавају нагони. Све то је јасно савршено, али шта нас онда раздваја од животиње? Не само да смо се довели у тај ранг, него смо отишли у још већа изопачења, а све наравно по угледу на велике свијетске демократе махом са запада.

О вјери

Вратимо се сад на почетак приче о вјери и нацији и колико нам то може помоћи да сачувамо себе тј. нормалност и обичност – исправност. Ниједна вјера није рекла да мушкарац буде са мушкарцем, нити да су неке дроге легалне, али су то све велике силе легализовале и сада ми овде треба да "пасемо" ту причу кроз маглу која се зове евроатлантске интеграције.

Продаје се нека медијска жвака како је за Србе одлично да иду у Европу. Па господо Европљани, ми смо ту одувијек хтијели ви то или не, али никако није нормално да дијете подижу два истополна родитеља, да се "ганџа" купује на киоску заједно са школским прибором, да се љубав купује из излога. Хвала вам за то све драге моје демократе, али нама та прича не треба. Сјетите се и признајте да је Доситеј говорио девет страних језика!

Пропали експеримент који се зове комунизам је имао за циљ систематско уништавање вјера и нација на овим просторима, што је у великој мјери успио, па се као резултат тог незнања и неосвјећења грађана, онако у пакету, добио крвави рат. Као инструмент свега искориштени су неуки и екстремни лудаци, претходно отровани неистинама, а свако знање о вјери и нацији, како својој тако и туђој, ресетовано је комунизмом и причом о братству и јединству.

Туђе нећемо – своје не дамо

Братство апсолутно није могуће, али људски односи, поштовање, толеранција и суживот је свакако могућ и, наравно, само ако поштујеш своје. Ако си довољно освијешћен, тада можеш поштовати туђе. Не постоји глобално добра нација, нити лоша, али постоји неосвјешћена, систематски отрована, која мора да се буди.

Ако неко истиче обиљежја свог народа, своје нације, а при том не вријеђа било коју другу, зашто то треба да вријеђа било кога? Зашто било који туриста може Хрватском да шета са мајицом своје земље, а само мајица Србије не иде у кофер за љетовање на хрватском приморју и Далмацији? Наравно, и обрнута ситуација је иста.

Особа која истиче своју националност нема проблем, него особа којој то смета, особа која то доживљава као провокацију. Колико је уопште битно коме припадаш и да ли је битнији нацио-идентитет или банковни рачун? Већ је речено, али да поновим – најбитнија је исправност, а њу гарнтује само вјера, љубав и национално освјешћење.

Ако је потребно дати Косово, усвојити нормалност хомосексуализма, проституције и још много таквих папира потписати, само да бисмо били Европљани (а то смо по постанку), да будемо демократе и нација широких погледа; ја на то кажем: Не, хвала!

Радије ћу гледати сина како иде пјешке на посао, али ћу знати да спава са женом, јер га томе учи вјера и обавезује част нације.

Вакат је за освијешћење

На крају свега важно је схватити суштину националне свијести и вјерске припадности, без обзира о којој се радило, јер само таква особа никада неће јурнути на другу због разлика у боји коже, обичајима и вјеровањима. Само таква особа ће подићи исправну породицу (основну ћелију друштва), а свједоци смо многих земаља са добрим стандардом, а великим степеном развода, морталитета, итд.

Срби, постаните освјешћени, религиозни Срби, а не само декларативни, јер ћете тако бити злоупотребљени, преварени, обманути као много пута до сада.

Само комплетан и формиран, национално и вјерски освијешћен човјек, може прихватити различитост, а сваки други покушај глобалних обмана ће резултовати хаосом и нередима, јер неук човијек у свом незнању диже гард и копље на све различито, а просвијећен човијек прихвата различитост.

Није истина, као што је до сад наматано, да грађанин националиста мрзи све друге нације. Не, он само много воли своју, али је спреман да поштује туђу и живи са њом. Како човјек који воли своје може да мрзи? Мрзиће само онај који не воли ни своје, нити шта зна о томе, а сваки прави националиста ће разумјети и поштовати туђе.

Национализам у БиХ треба развијати у правом смијеру и једино тако је суживот могућ. Да прихватимо разлике, а не да их заташкавамо. Држати грађане у наци-капсулама и пуштати им плин мржње је нечији циљ, да би остварио своје "више циљеве".

Али, хипотеза о националном освјешћењу би довела до виског прага толеранције и веће преданости примарним животним вриједностима.

Ђорђе Ђурђевић

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *