Сивило: У сивој зони БХ економије се окрене 8,6 милијарди

Обим сиве економије у БиХ премашује 8,6 милијарди КМ са чиме износи више од трећине бруто домаћег производа (БДП) земље, што је највећи ниво у Европи, процјењују домаћи економски стручњаци. Аналитичари напомињу да не постоје нови поуздани подаци о нивоу неформалне економије у БиХ, али напомињу да су ранија истраживања показивала да се њено учешће, […]

петак, мај 10, 2013 / 15:17

Обим сиве економије у БиХ премашује 8,6 милијарди КМ са чиме износи више од трећине бруто домаћег производа (БДП) земље, што је највећи ниво у Европи, процјењују домаћи економски стручњаци.

Аналитичари напомињу да не постоје нови поуздани подаци о нивоу неформалне економије у БиХ, али напомињу да су ранија истраживања показивала да се њено учешће, у зависности од методологије и извора, креће од 26,5 до 33 одсто.

Према оцјени економиста, утицај свјетске економске кризе на слабу бх. привреду од 2008. године наовамо повећао је и процентуални ниво сиве економије у БДП-у, међу којима се издваја пословање непријављених фирми, те прикривање стварног промета од стране регистрованих фирми у циљу смањења пореских обавеза.

Вјекослав Домљан, професор економије на универзитетима у Сарајеву и Мостару, вјерује да је ниво неформалне зоне у БиХ премашио трећину БДП-а, а тиме и званично најгору земљу ЕУ – Бугарску, у којој износи 31 одсто.

„Криза је недвојбено утицала да се дио формалних активности прелије у неформалну економију, поготово због великих пореских оптерећења на плату и других парафискалних намета. Привредници настоје минимизирати трошкове према држави и све више излазе из формалне зоне“, истиче Домљан.

Он каже да неопажена економија, поред свих негативних ефеката, има и своје позитивне ствари, јер представља својеврсни социјални амортизер за слој грађана који је само тако могао наћи упослење и доћи до средстава за живот.

Домљан истиче да бх. власти у циљу враћања дијела сиве економије у легалне токове треба да спроведу фискално растерећење рада, односно смање порезе на доходак и доприносе, а повећају порезе на потрошњу и имовину.

Према заједничком истраживању компаније „Виса Еуропе“, професора Фридриха Шнајдера са Економског факултета у Линцу и консултантске компаније „А.Т. Кеарнеy“, ниво сиве економије у земљама ЕУ, Норвешкој, Швајцарској, Турској и Хрватској износи 2,15 билиона евра или 18,5 одсто БДП-а.

У извјештају се наводи да је економска криза приморала многе европске владе да предузму одлучне кораке у борби против сиве економије, а све с циљем да консолидују буџет те да убрзају процес привредног опоравка. Сива економија варира по државама и креће се од осам до 10 процената БДП-а у Швајцарској, Аустрији, Холандији и Великој Британији, па до 28 одсто у Хрватској, Румунији, Литванији и Естонији, те 31 одсто у Бугарској.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *