Сирија: Турска војска поново прешла границу

Као што је Фронтал. СРБ и предвиђао, у току је трка између од Русије подржаног Башара ал Асада и једнаким методама од САД спонзорисаних курдских снага, око контроле над извориштима нафте.

среда, октобар 11, 2017 / 21:43

Исламска држава се појављује и нестаје, још увијек способна да наноси контраударе. И, наравно, да се грчевито држи у окружењу, па и из окружења да напада. Русија је званично оптужила САД да намјерно прекидају ваздушне ударе по њима у Ираку, како би се јединице ИД могле прегруписати и прећи Сиријску границу у покушају да зауставе напредовање легалне војне силе, односно Асадове Сиријске Арапске Армије (САА).

То је врло вјероватно истина, јер Американци потрошачко-индустријским жаром даривају Курде војном техником и муницијом, те садејствују ваздушним ударима, у циљу да снаге тзв. Сиријских демократских снага (СДС) заузму сва подручја сјеверно од Еуфрата.

Асад их је већ у одређеној мјери осуетио форсирајући Еуфрат јужно од Деир ез Зора, гдје је ипак трајно заустављен од стране бораца ИД. Курди су пришли са сјевера, не трудећи се да се закопају у Деир ез Зору као што су у Раки, престоници ИД коју већ мјесецима држе у окружењу, већ су оставили сјеверни дио града под опсадом и продужили према југоистоку.

Тренутно пријете да заобиђу Асадов грудобран и почну заузеимати територију тик уз сјеверну обалу Еуфрата. Курдима та граница етнички не припада, али у неком будућем Дејтону је њиховим америчким спонзорима веома битно да граница њиховог ентитета обухвати највећа нафтна поља у Сирији.

Асад аванзовао 8000 км2

Друга значајна промјена на ратној карти Сирије је да јединице САА и њихови савезници преузимају контролу над 8000 км2 пустињске територије, уз границу са Јорданом. Дио око града Дараа и даље остаје под контролом побуњеника, који добијају помоћ из Јордана. Уједно ту је и најбоље поштовано примирје на побуњеничко-владином фронту, мада и иначе, у цјелини, нема неких већих помјерања линије раздвајања.

Но, пустињски терен, као и унутрашње подјеле супротстављених снага на терену, узрокују непрестану појаву побуњеничких џепова ИД, тренутно их има 5 (Рака, Деир-ез Зор, у Дамаску, Ал Каријатарин, најстабилнија уз границу Јордана и Израела, те најновија у провиницији Хама). Све оне су развлачењем снага помогле контраофанзиву главних снага које су територијално спојене са ИД на територији Ирака, те су на неким мјестима натјерале у бијег јединице САА.

Замало су заузели град Ал Сукнах, што би значило прекид комуникације Палмира – Деир ез Зор. Но, то све додатно успорава напредовање САА, чак и јужно од Еуфрата, гдје је отпор јединица ИД доста чвршћи и територија са више насељених мјеста, него што је случај са сјеверном обалом коју су безецовали Курди.

Брзим нападима на камионетима са монтираним противавионским топовима, што некако дође заштитни знак ратовања у арапским земљама, врше упаде и пресјецају комуникације, нападајући логистичке јединице и наносећи губитке САА.

Астански договор: Турска опет прелази границу Сирије

Захваљујући одредбама мировних преговора у Астани, турске снаге су почеле преузимати контролу над границом између курдске територије физички одвојене од остатка курдског етноса који подржавају САД, те су упућени на сарадњу са Асадом. Курди још увијек контролишу једну четврт у Алепу, рецимо.

Но, Турцима је циљ да потпуно одвоје Кудистан у Сирији, на начин да два дијела немају ни комуникацију преко територије под контролом САА.

Турци су већ, интервенцијом која је имала оправдање да одбија јединице ИД даље од турске границе, већ дубоко ушли у Сирију и спријечили спајање двеју територија под контролом Курда. На тој територији је организовала јединицу Бригада Султан Мурат, која је наводно блиска са нечим што се зове Слободна Сиријска Армија (ССА). У питању су тзв. “умјерени исламисти” које је Запад спонзорисао прије него што се преоријентисао на Курде.

Ванбрачна заједница Асада и Ердогана

Та промјена је веома наљутила Турску, која је такође помагала ССА, а помаже је и данас. Заправо турске јединице ће тек да имају проблема са разним исламистичким фракцијама које су најављивале да им неће предати положаје, и да ће турску војску посматрати као и било које друге окупаторе, односно као и Асада. Но, највећи проблем ће се збити уколико покушају да преузму линију раздвајања курдских и Асадових снага сјевероисточно од Алепа.

Званични Дамаск званично не коментарише улаз турских снага на њену територију, што је јасан знак да је то дио ширег споразума, који су у Астани договорили представници Москве и Анкаре. Сасвим сулудо, али ово ново додавање оружја и војника у Сиријско буре нафте, можда још и прије и трајније оконча арапско-арапски сукоб, тј. сукоб протурско-просаудијско-прозападних побуњеника и централне власти у Дамаску признате у УН. Турска има ауторитет код силних побуњеничких група и групица под контролом снага нелојалних Асаду, а Асадов однос са Курдима у цјелини се од савезништва против ИД полако претвара у отворено руско-америчко непријатељство. И жеђ за нафтом.

То приближава Асада и Ердогана, колико год се они између себе не волили, те се у прошлости војно сукобљавали, те ће када велике силе оцијене да ИД више непостоји, преговори Арапа са Арапима, шиита са сунитима, уз заједнички противкурдски интерес, бити доста лакши и чвршћег договора.

Фронтал.СРБ ће наставити да прати дешавања на територији која нам је, наводно, 2014. године донијела таласе људи који су хрлили у Њемачку на позив Ангеле Меркел. Око 3.000.000 њих нас је том приликом заобишло.

Зато је то битно, ако ни због чега другог.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *