Селаковић и Радојичић: Сарадња на вишем нивоу

Потписивање меморандума Министарства правде Србије са министарствима правде, те управе и локалне самоуправе Републике Српске значи окретање ка свакодневним проблемима са којима се сусрећу грађани, као и органи власти и државне институције, изјавио је данас министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић. „Та сарадња је до сада била на ниском нивоу и надам се […]

среда, децембар 26, 2012 / 13:00

Потписивање меморандума Министарства правде Србије са министарствима правде, те управе и локалне самоуправе Републике Српске значи окретање ка свакодневним проблемима са којима се сусрећу грађани, као и органи власти и државне институције, изјавио је данас министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић.

„Та сарадња је до сада била на ниском нивоу и надам се да ће прерасти на виши ниво“, рекао је Селаковић новинарима послије састанка са предсједником Народне скупштине Републике Српске Игором Радојичићем у Бањалуци.

Селаковић је подсјетио да је, према Споразуму о специјалним и паралелним везама, једно од кључних питања у сарадњи Српске и Србије питање законодавне дјелатности.

Он је рекао да реформа правосуђа са својим негативним посљедицама не притиска само БиХ, већ и у доброј мјери и Србију, нагласивши да је свако искуство које у тој области има једна држава више него драгоцјено за размјену.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао је да се о стању у правосуђу БиХ води отворена расправа поводом низа „траума“ и питања која морају бити ријешена.

Он је навео да је у оквиру тога питање надлежности у систему правосуђа, гдје треба јасно раздвојити шта је надлежност ентитета, а шта БиХ.

„По оригиналном Дејтонском споразуму правосуђе је у надлежности ентитета, осим Уставног суда БиХ, који је уставна категорија“, подсјетио је Радојичић.

Он је додао да су присутна и питања именовања судија и тужилаца, напоменувши да би у процедуру у парламенту БиХ требало да буде упућен закон који ће промијенити досадашњи начин избора вршилаца правосудних функција.

Радојичић је поменуо и на питање мреже судских и тужилачких установа, затим питање квота према којима се судије и тужиоци именују и према националној припадности.

„Имамо интересантну ситуацију у Српској да уназад десет година ниједан предсједник Уставног суда, Врховног суда, ниједан главни републички тужилац није био српске националности. То је резултат одлука о конститутивности народа и уставних амандмана из 2002. године“, рекао је Радојичић.

Он је навео да је разговарано и о организацији управе и законима у тој области, о реформама које су пред Србијом, почевши од идеје о грађанском законику и од искустава Српске који се тичу Закона о облигацијама и Закона о стварним правима.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *