Рукопис српског пријатеља Марлоа

ИЗ својих богатих колекција, Народна библиотека Србије први пут је пред јавност изнела рукопис дјела “Глава опсидијана” Андреа Малроа (1901-1976). Рукопис дјела и писмо знаменитог француског књижевника изложени су у Библиотеци до 1. фебруара наредне године у специјалној комори смјештеној у холу испред Централне читаонице. Потресен сазнањем да је српска национална библиотека страдала у нацистичком […]

четвртак, децембар 20, 2012 / 11:57

ИЗ својих богатих колекција, Народна библиотека Србије први пут је пред јавност изнела рукопис дјела “Глава опсидијана” Андреа Малроа (1901-1976).

Рукопис дјела и писмо знаменитог француског књижевника изложени су у Библиотеци до 1. фебруара наредне године у специјалној комори смјештеној у холу испред Централне читаонице.

Потресен сазнањем да је српска национална библиотека страдала у нацистичком бомбардовању и да је тим чином уништен њен цјелокупан књижни фонд, славни писац је одлучио да јој 1975. године повјери рукопис свог дјела “Глава опсидијана”.

Уз рукопис, Малро је тада у писму објаснио овај чин: “Док су, у најмрачнијим часовима протеклог рата, после Варшаве, Ротердама и Денкерка, преостали народи предавали Трећем рајху своју судбину и своју територију, Београд се, једног пролећног јутра 1941. године, побунио. Док се цијели континет покоравао, са својим народом, изабрао је слободу. Одмазда која је услиједила имала је размјере бјеснила, изазваног том непокорношћу. Већ у првим часовима бомбардовања града, које је почело без објаве рата, узето је на десетине хиљада људских живота, а са њима и Библиотека, темељ националне културе. У спомен на ове догађаје одлучио сам да повјерим рукопис обновљеној Библиотеци. У судбини ваше Библиотеке, видим судбину народа коме су култура и слобода једно.”

Народна библиотека Србије страдала је 1941. у њемачком бомбардовању Београда, и са њом 300.000 књига, укључујући средњовековне списе непроцјењиве вриједности.

Малро је за дјело “Људска судбина” добио “Гонкура”, учествовао је у Шпанском грађанском рату и припадао Покрету отпора током Другог светског рата. Био је и министар културе у влади Шарла де Гола.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *