Робне резерве имају жита за дневну потребу хљеба

Најаве поскупљења готово свих прехрамбених производа неће моћи ни овај пут ублажити залихе робних резерви Републике Српске. Производи и роба којима располажу није довољна да се интервенира на тржишту, као што је то случај у окружењу. У том однедавно јавном предузећу располажу с 5.500 тона пшенице, кукуруза имају 3.800 тона, брашна 200 тона, 115.000 литара […]

понедељак, септембар 3, 2012 / 20:49

Најаве поскупљења готово свих прехрамбених производа неће моћи ни овај пут ублажити залихе робних резерви Републике Српске.

Производи и роба којима располажу није довољна да се интервенира на тржишту, као што је то случај у окружењу.

У том однедавно јавном предузећу располажу с 5.500 тона пшенице, кукуруза имају 3.800 тона, брашна 200 тона, 115.000 литара уља, млијека 156.000 литара, шећера 60 тона и 200 тона нафте. Мазута немају.

Примјера ради, залихе хљебног жита у силосима довољне су за свега 10 дана, док кукуруз не би помогао ни да се "смире" цијене сточне хране, док 200 тона брашна није довољно ни да се произведе дневна количина потребних векни хљеба.

Директор Робних резерви РС-а Радован Самарџија рекао је у изјави за бањолучку Алтернативну телевизију да они годинама реагирају на тржишту – у набавци регресираног ђубрива за пољопривреднике.

Проблем је, каже, што је било отписа тог ђубрива и што ратари нису вратили ђубриво у житу или новцу.

– Не можемо дупло давати. Ако бисмо добили нешто од онога што уложимо, онда можемо нешто пружити, казао је Самарџија, али и додаје да је неизвјесно да ли ће ратари врати 15 милиона КМ, колико је плаћено регресирано ђубриво.

Новца Робне резерве без тога немају за нове набавке, али стручњаци истичу да је у питању и лоша организација, јер ово предузеће служи само као "скретничар" министарства пољопривреде.



0 КОМЕНТАРА

  1. Па уништавањем села и домаћом производњом хране је процес који траје годинама.Млинари су трљали руке док су увозили пшеницу из Мађарске а домаћа производња пропадала.Имаћемо грдних проблем,сви они који немају паче своје земље могли би наредних година доћи у позицију да гладују.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *