Рестартујмо се прије саобраћајке!

Готово да сам се згадио неки дан, уствари заиста сам се згадио, кад сам видио коментаре у групи основаној на свемоћном Фејсбуку, а поводом оне хорорне саобраћајке у бањолучком насељу Борик (деда и унука погинули на пјешачком прелазу). Народ је баш храбар иза тастатуре. Осим, ако то што говоре треба ићи у новине. Знам то, […]

среда, април 1, 2009 / 00:00

Готово да сам се згадио неки дан, уствари заиста сам се згадио, кад сам видио коментаре у групи основаној на свемоћном Фејсбуку, а поводом оне хорорне саобраћајке у бањолучком насељу Борик (деда и унука погинули на пјешачком прелазу).

Народ је баш храбар иза тастатуре.

Осим, ако то што говоре треба ићи у новине. Знам то, пошто посљедњих дана те вјечне кукавце на народ и државу (ма, ми смо ти најгора говна, никад ми нећемо бити као…), преусмјеравам да дају изјаву. Кад им кажем да сам отворио портал (илити врата ка оностраном), ситуација се додатно уозбиљује.

Мислим, брука је и да јој не одреде притвор, узму пасош и слично; али оно што сам затекао на страницама Лицекњиге, морбидна је каштига искомплексиране свјетине. Неко се чак досјетио да напише: Курва Приједорска! То мој ЦНС већ није у стању обрадити. Нешто сам, посљедњих дана, бољи са ЦМС-ом.

Захваљујући овој трагедији, испливале су све неуједначености нашег друштва. Данима послије тога, нијесте могли возити опуштено кола. Са сваког семафора виси по један саобраћајац. Одавно сањам о закону, по којем ме исти (а то обично бива кад им касни плата) не може зауставити док не направим прекршај. А и ако га направим, обично треба годину – двије, да вас стигне заслужена казна. То што сте ви свој гријех окајали повећаном пажњом, да не би накамарали досије код прекршајног судије; никог у судској власти не занима. Камо ли законодавној, која ће морати (већ сад се види) размишљати о општој амнестији за ситније прекршаје, како би рестартовали систем у сврсисходан.

Искрено речено, има та флет-рејт-АДСЛ-револуција и својих позитивних страна. Неке ствари се, бар привремено, држе на оку јавности. Мени је, одмах по сазнању за трагедију, пало на памет да касније истражим, колико ће извјесна Бранка Балабан добити затвора? Просто зато, што код нас људи за убиства излазе након три године, а да су прије тога редовно конзумирали екскурзије викендом.

Јесте да је то све из нехата, да их није вребала кад ће стати ногом на зебру; али ако сам ја по градским оговарањима добро разумио, госпођа је у насељеном мјесту ишла брзином способном да усмрти двије особе на лицу мјеста, уз то претичући возило које је стало да пропусти несрећног деду и унуку преко пјешачког?

Онда ми мој другар (некадашњи гастарбајтер у Великој Британији) каже, како је неки тип тамо заспао након друге смјене (мртав тријезан) за воланом, пробио банкину и пао са надвожњака на аутопут. Доста људи је страдало у ланчаном судару који је услиједио, али он је остао жив. Једино што му то и није пуно помогло. Добио је доживотну робију.

Сам је сјео уморан за волан, и требао је бити свјестан да некога може усмртити… гласило је образложење пресуде. За овако драстичне казне код нас, нема подлоге. Просто, не би било фер некога ребнути без упозорења, а да се други провлаче некажњено по истом закону.

Нашем друштву је потребно рестартовање!

Што се мене лично тиче; 01.04. у поноћ, бројач је рестартовао систем у ово гдје се управо налазите. Ја не мислим чекати удес, па да се неко сјети послати саобраћајце у наше јавно мнење.



1 КОМЕНТАР

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *