Ректологија: Одјавни говор питомог, пред долазак дивљег

​Обраћање ректора Универзитета у Бањој Луци, проф. др Милана Матаруге

четвртак, новембар 9, 2017 / 12:59

Поштовани,    

Захваљујем се пријатељима, колегама и сарадницима који су ми све вријеме пружали подршку, те уложили много рада, енергије и знања у заједнички циљ: да УНИБЛ постане боље мјесто за рад и студирање. Вјерујем да ће имати разумијевање и за ову одлуку. Истински жалим што је наше заједничко кретање ка жељеном успјеху заустављено на најгрубљи начин.
   Дешавања и понашање групе студената на Дан УНИБЛ су за мене неприхватљиви, очигледно оркестрирани и смишљено вођени како би се урушио углед УНИБЛ и директно смијенио ректор. У моменту када у гостима имамо ректоре и проректоре са 16 универзитета, и када најбољи студенти УНИБЛ добијају златне значке – управо они који њима нису ни близу својим просјеком оцјена и дужином студирања, „окупирају” Ректорат и газе достојанство и углед нашег Универзитета.

  Све су то учинили без било какве најаве и супротно договору да дане УНИБЛ заједно обиљежимо достојанствено, промовишући највише вриједности УНИБЛ.

   Студентима сам на састанку који су тражили, рекао да подржавам њихове захтјеве, али и да за њихову реализацију треба подршка институција и више времена.

  Не обзирући се на моје разумијевање, њима је било важније да узврате увредама, прекидајући ме док сам покушавао да објасним детаље. Слободан сам рећи да су неки представници студената том приликом изнијели низ неистина.

  Нисам дозволио да се од УНИБЛ прави „циркус“. Не пристајем на уцјене и од свих тражим академско понашање у сваком моменту. 

  Категорички одбијам оптужбе о умјешаности или намјерном пролонгирању истраге о афери на Технолошком факултету. Напротив, наредио сам хитну истрагу и санкције.

  Као што знате, тражио сам суспензију радника. Нажалост, наша законска регулатива као и Правилник о дисциплинској и материјалног одговорности дефинише процедуре, којих ректор мора да се придржава. Нико не може бити осуђен без права да буде бар саслушан. Овај случај је тренутно у дисциплинској процедури, а имам информације да је предмет стигао и у тужилаштво.

  Саосјећам са колегама студентима и изражавам жаљење због тога што су им упућене тешке уцјене и пријетње. Такво понашање осуђујем.

  Симптоматично је да  се све ово дешава у тренутку  када Студентски парламент треба да покрене процедуре избора у студентска представничка тијела (у складу са Законом о студентском организовању). Требало би да знате и то мандат садашњим представницима истиче у децембру. А процедура избора покреће се у новембру.

  Нејасно је да ли су Ратко Савић, Жељко Сладојевић и Марија Пуљаревић истински представници студената и да ли раде у њиховом интересу? Да ли управо они хоће да мијењају закон правећи простор да сви студенти (без обзира на просјек и дужину трајања студирања) могу бити кандидати за Парламент и тако осигурају позиције „подобним“, а не најбољим. Ја сам против тога. 

  Радио сам уз подршку многобројних сарадника. Затекао сам много проблема на Универзитету. Добре намјере, много рада, свакодневно одрицање су препознати, али не од свих. Препознајемо, промовишемо и награђујемо најбоље. Помјерамо УНИБЛ на свјетским листама. Управо на Дан УНИБЛ смо добили сагласност о формирању Конфучијевог института. У исто вријеме, од 1. октобра на снагу је ступило много аката који пооштравају академске стандарде, уређују изборе у наставничка и сарадничка звања не остављајући простора за малверзације. То многима не одговара. Уосталом, веома брзо ће се сазнати шта је и ко је у основи свих ових афера. Има они који се само декларативно изјашњавају да су за промјене, док, у исто вријеме, промјене коче. 

  Такође, сигуран сам да велика већина запослених наставника, сарадника и ненаставног особља са гнушањем посматра најновија дешавања на УНИБЛ и како појединци безобразно урушавају углед и дигнитет ове установе. Најмање је битно да ли сам ја или неко други ректор. Добијам огроман број позива и порука подршке од радних колега, као и од ректора универзитета из регије.

Не жалим за тим што сутра нећу више бити ректор. Дао сам све од себе. Остаје горчина да сам са сарадницима пробао реформисати ову институција и да нисам успио у томе. 

  На крају, долазим из свијета науке и тамо се враћам. Враћам се мојим вриједним студентима са којима уживам да радим. Све буде и прође, али праве вриједности остају. 

  Желим успјех новом ректору, просперитет и развој нашем Универзитету.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *