Путин заварио први вар на Јужном току

Градња гасовода Јужни ток почела је данас варењем цеви на обали Црног мора, на свечаности којој присуствује и руски председник Владимир Путин. Зорана Бојић (Политика, БЕТА) На месту где је планирана изградња компресорске гасне станице „Руска”, стотинак метара од Црног мора, код града Анапа, команду за почетак радова дао је Путин речима: „Уверен сам да […]

петак, децембар 7, 2012 / 19:31

Градња гасовода Јужни ток почела је данас варењем цеви на обали Црног мора, на свечаности којој присуствује и руски председник Владимир Путин.

Зорана Бојић (Политика, БЕТА)

На месту где је планирана изградња компресорске гасне станице „Руска”, стотинак метара од Црног мора, код града Анапа, команду за почетак радова дао је Путин речима: „Уверен сам да ће посао бити успешан, хајде да почнемо”.

Руски председник је казао да данас почиње градња веома великог пројекта који треба да осигура стабилно снабдевање гасом Европе, а најпре јужне Европе.

Он је навео да је пројекат добио политичку подршку у свим земљама које у њему учествују.

Путин је казао да ће Јужни ток, као и Северни ток, бити изграђен у складу са најсавременијим технолошким стандардима, али и еколошким.

Према његовим речима, гасовод који ће ићи по дну Црног мора у дужини од око 920 километара, неће нанети никакве штете животној средини, већ ће стална истраживања допринети очувању еколошке ситуације.

Путин је рекао да је 63 милијарде кубних метара годишњих испорука Јужним током, „велики обим” и да ће Русија на својој територији проширивати капацитете како би омогућила испоруке планираних количина.

Први човек Гаспрома Алексеј Милер рекао је на церемонији почетка радова да ће гасовод бити изграден строго по плану и да ће прве количине гаса кренути у децембру 2015. године.

Он је навео да је реч о „историјском догађају”, јер ће изградњом Јужног тока гас директно стизати до европских потрошаца.

Према његовим речима, гасовод треба да реши више задатака – повећа испоруке Европи, уклони транзитне ризике, диверсификује маршруте испорука гаса, директно споји Русију и ЕУ и осигура апсолутно стабилне испоруке гаса.

Милер је навео да ће Јужни ток ојачати статус Русије и Гаспрома, који ће моћи у пуном обиму и утврђеним роковима да испоручује гас европским земљама.

Церемонији су присуствовали представници свих влада учесница пројекта као и фирми које су заједно основале заједничка предузећа с Гаспромом.

Свечаности из Србије присуствовали су министарка енергетике Зорана Михајловић и генерални директор Србијагаса Душан Бајатовић.

У складу са традицијом, цеви новог пројекта потписали су се Милер и представници влада земаља партнера, а у име Србије Зорана Михајловић.

Гасовод Јужни ток довешће руски гас до потрошача у Западној Европи испод Црног мора, преко Бугарске, Србије, Мађарске, Словеније до Италије.

Вредност пројекта процењена је на 16 милијарди евра од чега је шест милијарди за копнени део, а 10 милијарди за део у Црном мору.

Подморска деоница Јужног тока биће на дубини око два километра, цеви ће бити положене по дну Црног мора и биће дуга око 900 километра.

Постављање гасовода у Црном мору водиће компанија Јужни ток транспорт у којој руски Гаспром има удео од 50 одсто, италијански ЕНИ 20 одсто, а немачки Винтершал и француски ЕДФ по 15 одсто.

Копнени део гасовода биће дуг око 1.455 километара и траса ће ићи од града Варна у Бугарској према Србији, у коју ће ући код Зајечара, а затим наставити кроз Мађарску и Словенију и завршавати се у Италији.

Гасовод ће имати два крака, оба из Србије – један за Хрватску а други за Републику Српску.

Цео гасовод ће на копененом делу имати осам компресорских станица – три у Бугарској, две у Србији, једну у Мађарској и две у Словенији.

Прва фаза изградње Јужног тока биће завршена 2015. године и тада ће гас почети да се испоручује купцима. У 2016. години Јужним током биће транспортовано 15,75 милијарди кубика, а наредне године 31,5 милијарди.

Пун капацитет гасовода биће 63 милијарде кубих метара годишње, а према ранијим најавама то би требало да се постигне крајем 2018. године.

То би требало да обезбеди 10 одсто годишње процењене годишње потрошње гаса у Европи и буде довољно за покривање енергетских потреба око 30 милиона домаћинстава.

Из гасовода Јужни ток планирано је снабдевање и Македонија и Грчке, али су у Гаспрому раније навели да на основу потрошње за сада нема потребе за градњом новог гасовода и да се испоруке могу обавити постојећим цевима.

Јужни ток ће се снабдевати гасом из лежишта Јамал и до сада некоришћеног поља Штокман.

Деоница гасовода Јужни ток кроз Србију, чија градња би требало да почне 20. децембра полагањем камена темељца за компресорску станицу у близини границе с Мађарском, биће дуга око 470 километара.

Вредност радова процењена је на 1,7 милијарди евра, а инвеститор је предузеће Јужни ток Србија у којем Гаспром има 51 одсто, а Србијагас 49 одсто.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *