Пусти свјетску завјеру домаћине, њива ти неузорана

Прошло је поприлично времена од како је предсједник Додик рекао једну битну ствар пред народном скупштином.

уторак, април 14, 2015 / 08:35

Пише Марко Шикуљак

Указао је да долар јача, а тиме и наша задужења у тој валути постају скупља. Другим ријечима, морамо зарадити више евра/марака, да би платили дуг у доларима, који је номинално остао исти.

Од тада је у ЕУ одлучила да девалвира евро, што би значило да нам по том плану не иде најбоље. Ни нико претјерано није реаговао, нисмо имали неке емисије, нису позивани економски стручњаци, нити је тема наметнута у јавности. Што може да значи како је овај проблем потегнут само као инстант одговор за неке унутрашње проблеме.

А питање уопште није безазлено, јер због тога је банкротирала комунистичка Југославија. Само то народу никада није баш тако речено осамдесет и неке. Банкрот је услиједио када је седамдесетих година долар подивљао, а наши приходи су били у њемачким маркама – од гастарбајтера и од туризма.

О овоме уствари не би ни требао да говори предсједник. Постојао би неки економски савјет, нека институција која би требала да прати економске прилике, куда иде долар, како се девалвира евро, и да према томе одређујемо нашу економску политику. Умјесто тога, промјена валутних курсева се спомиње као да је у питању временска непогода на коју не можемо утицати.

Кад се наша политика не би водила из шатора или кафане, када би постојале институције као мој замишљени економску савјет, имали би анализе према којима би могли доносити одлуке и избјегавати непогоде тог типа. Тај савјет би могао да упрати кад Швајцарска скида контролу са курса франка. Па би ми могли купити “кило франака” и дан након скидања контроле имали би “кило и триста” у еврима.

Вјерујем да има теоретичара који ће објаснити како су се неки банкарски картели обогатили на оваквим стварима. Мени прилично сметају они који знају све о великим свјетским завјерама, а истовремено им неуредно двориште, њива неузорана а ципеле пробушене. Пусти ти Ротшилда, домаћине и среди око своје куће.

Два су одговора на питање проблема са задуживањем. Један је да се мање задужујемо, и да мало више “шарамо”. Нису ММФ ни Свјетска банка богом дани да се само од њих узима. Свјеткса банка је, како то само гордо звучи, уствари обична приватна банка, има власнике, и није неутрална. Када се посуђује од таквих, они обично диктирају неке услове, попут новог закона о раду, реформа пензионог система и слично. И брига их какве то посљедице нама оставља. Задужити се може и код других земаља и институција, као што се и сам ММФ задужује код Бразила, Турске, Норвешке. Ове земље не дају услове како да трошите те паре, битно је само да их вратите.

Други одговор је да се бавимо собом. На курс долара и евра не можемо утицати, али можемо утицати да почистимо своје двориште. Глобалне прилике не утичу на то што су нам фондови у бубитку, што се буџетске паре троше по приватном ћеифу, што електорпривреда паре улаже у владине обвезнице, а не у нове објекте…



0 КОМЕНТАРА

  1. Za počeetak valja znati da uslovi MMFa nisu omča oko vrata. Domaćinski su. Pokrij se koliki ti je jorgan. Nema tu neke velike mudrosti. Ne možeš živjeti na tuđ račun. To je prvi i jedini uslov MMFa. Ako nemaš privredu da finansira javni sektor i isplaćuje penzije onda moraš kresati javni sektor i smanjivati penzije. Niko ti iz MMFa neće zabraniti da pojačaš privrednu aktivnost i deficite pretvoriš u suficite. Ali isto tako niko iz MMFa ti neće reći šta i kako da proizvodiš, kome i po kojoj cijeni da prodaš.

    Uslovi MMFa su super stvar za bahate i nerazumne vlastodržce.

  2. pogledaj, Marko, malo rashodovnu stranu federalnog budžeta SFRj iz 90-te, 91 i sl., stope nezaposlenosti po republikama bivše SFRJ, strukturu BDP-a i sl.. i razliku u pristupu razvoju ekonomije onoga što neki nazivaju “slovenačkog modela” i “fočanskog modela”..kao i stope razvoja svih bivših republika iz tog perioda u poređenju sa današnjim.. ima zanimljivih činjenica za uočiti.. i prepoznati i u sadašnjem okruženju.. pa čak i odakle se “forisraju” teorije zavjere..

  3. Pametni narodi, koji misle na svoju budućnost, žive od svoga rada, svojih proizvoda i roba, uvoze robe ekvivalentno robi koju mogu da izvez.
    Nemaju potrebu ni za kakvim MMF-om, ni za kakvom Svetkom bankom, ni za kakvim stranim investotrima-okupatorima.
    Pametni narodi ne idu u MMF ka kamče kredite, pametni narodu ne zavise od toga da li dolar ili franar rastu i jačaju. Pametni narodu su orkrenuti svom životu, svojoj privredi i njenom razvoju.
    Pamenti narodi samo svojom državom grade svoje fabrike povećavanju materijalnu porizvodnju i materijalni bruto društveni proizvod.
    Samo oni narodi koji na vlasti imaju izdajnike, se sve više zadužuju u idu u dužničko-kolonijalno ropstvo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *