Пржуљ: Принцип није био једини атентатор, а и Млада Босна је само мит

Жељко Пржуљ, аутор књиге “Рука анђела”, која се бави Сарајевским атентатом и његовим посљедицама, рекао је да се ни 100 година након пуцња у аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда не зна пуна истина о атентату ни броју починилаца. Пржуљ, који је десет година интензивно радио на припреми књиге, која ће ускоро бити објављена у издању "Вечерњих […]

недеља, март 23, 2014 / 10:20

Жељко Пржуљ, аутор књиге “Рука анђела”, која се бави Сарајевским атентатом и његовим посљедицама, рекао је да се ни 100 година након пуцња у аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда не зна пуна истина о атентату ни броју починилаца.

Пржуљ, који је десет година интензивно радио на припреми књиге, која ће ускоро бити објављена у издању "Вечерњих новости", за овај лист рекао је да га је изучавање историјске грађе довело до сазнања да Принцип није једини пуцао на Фердинанда.

"Истрага је установила да је Принцип испалио два метка. А, убио је Фердинанда и Софију, ранио Поћорека, плус се један метак забио у кров аутомобила. Истовремено, осим `младобосанаца` у Сарајеву се налазио мексички плаћени убица, који је претходно у Лондону дигао 10.000 долара, као и три угарска племића, за које се претпоставља да су дошли да убију престолонаследника", навео је Пржуљ.

Он је истакао да је установљено да Принцип није пуцао из пиштоља који му је дао "црнорукац" Воја Танасковић, а зна се и да је Апис стопирао планове атентата, процјењујући да би штета по Србију била огромна.

"Србија је и званично посредством амбасадора Јована Јовановића обавестила Беч о могућностима атентата на Фердинанда приликом посете Сарајеву. Ипак, он је стигао у Сарајево и догодило се оно што је покренуло лавину догађаја", нагласио је Пржуљ.

Коментаришући настојање великог дијела свјетске јавности да уочи 100 година од почетка Првог свјетског рата, Србе прогласи као покретаче те велике свјетске несреће, а "младобосанце" представе као претечу Ал каиде, Пржуљ је рекао да организација "Млада Босна" никада није постојала и да је она "само мит".

"Ниједан документ из тог времена, ниједан запис са састанка, ниједан печат организације `Млада Босна` не постоји. Нема ни сведока са тих састанака. Укратко у БиХ међу словенским живљем и међу мухамеданцима, било је подједнако оних који су поздравили анексију из 1908. године и оних који су били за свесловенску државу", додао је Пржуљ.

Управо је стога, како тврди Пржуљ, Србија је за младе из БиХ била лучоноша слободе на Балкану и зато су од ње тражили помоћ. "Апис и `црнорукаши` био је њихов слободан избор", закључио је Пржуљ.



0 КОМЕНТАРА

  1. Истрага је установила да је Принцип испалио два метка. А, убио је Фердинанда и Софију, ранио Поћорека, плус се један метак забио у кров аутомобила. Истовремено, осим `младобосанаца` у Сарајеву се налазио мексички плаћени убица, који је претходно у Лондону дигао 10.000 долара, као и три угарска племића, за које се претпоставља да су дошли да убију престолонаследника”, навео је Пржуљ.

    Garant je ovaj mexikanac bio Antonio Banderaš sa gitarom…:D:D
    Jedini je on sposoban da sa dva metka ubije dvoje,jedno rani i ošteti Ferdinandovo prometalo…

  2. @ zulkedine ćoeće, hima hin još takvih…

    “Tako je Mustafa Mulalić iz Dražinog Centralnog nacionalnog komiteta, 7. marta 1944. pisao Ibrahimu Pjaniću iz Gračanice u Bosni: “Neka se muslimani ne zavaravaju iluzijama koje stvara ta nova propaganda, jer partizanstvo odvodi u komunistički poredak, a onda i u očitu propast islama”.
    Istom prilikom, Mustafa Mulalić je dodao: “Kaži svima muslimanima da đeneral Draža Mihailović u ime Nj.V. Kralja Petra Drugog želi iskren bratski sporazum s nama muslimanima, osnovan na principima naše narodne etike, naše stare bese, čojstva i junaštva, kao i rešenje svih naših političkih, socijalnih, kulturnih i privatnih problema na osnovama bratske uzajamnosti”.
    Mulalić je prije rata bio poslanik Narodne skupštine Kraljevine Jugoslavije, a šef mu je bio radikal dr Milan Stojadinović, čija koalicija je okupljala većinu Srba, muslimana i Slovenaca. Komunisti su poslije osudili Mulalića na višegodišnju robiju, a u optužnici je pisalo da je on Srbin muslimanske vjere.
    Njegov saborac Alija Konjhodžić bio je bolje sreće – emigrirao je s četnicima u Kanadu. Tamo je objavio memoare, navodeći: “Moje srpsko osvedočenje čisto je kao suza sa izvora”.
    Nažalost, veći dio muslimana potražio je saveznika u Silama osovine, a na kraju se prebacio u komunistički tabor iz čistog oportunizma.
    Najpoznatiji predstavnik muslimana u četničkom pokretu svakako je major Fehim Musakadić iz Sarajeva. On je za vrijeme Prvog svjetskog rata bio dobrovoljac u srpskoj vojsci, a bio je i nosilac Karađorđeve zvezde s mačevima.
    Odmah po izbijanju Drugog svjetskog rata stavio se na raspolaganje Čiči, koji ga šalje u istočnu Bosnu u štab vojvode Petra Baćovića. Musakadić je osnovao Konjički muslimanski četnički bataljon.
    Komunisti su ga zarobili 1943. u Stranama kod Uloga, srez nevesinjski, s još nekoliko oficira i vojnika JVuO. Pred samu smrt uzviknuo je: “Živio kralj, živio Draža, dolje Tito!”
    I dr Ismet Popovac, ljekar iz Konjica i komandant Muslimanskog četničkog bataljona, stavio se na raspolaganje đeneralu Draži. Prije rata Popovac je bio predsjednik opštine Konjic.
    Njegov bataljon je 20. januara 1943, zajedno s nevesinjskom, konjičkom, kalinovačkom i Drugom sarajevskom brigadom, uspio da oslobodi od ustaša muslimansko naselje Bjelimić. Vlast u oslobođenom naselju preuzeo je major Fehim Musakadić. Dr Popovac je poginuo u Trebinjskoj šumi 1943. godine.
    Poručnik Čengić, aktivni oficir Jugoslovenske kraljevske vojske, Ravnogorskom pokretu se pridružuje već početkom 1942. Četnička komanda ga šalje sa specijalnom misijom u Mostar, ali su ga ustaše uhvatile i zaklale.
    Istaknuti muslimanski predstavnici u Ravnogorskom pokretu bili su i Mustajbeg Hadžihuseinović, Smajo Ćemalović iz Mostara, Mustafa Berberović iz Blagaja, Abid Prguda, Omer Kalajdžić, Muhamed i Abid Mehmedbašić iz Stolca, Mustafa Leko iz Blagaja, Džemal Kršlaković – imam mudris iz Konjica, hafiz i član ulme medžlisa u Sarajevu Muhamed Pandžo, doktor Muhamed Begović profesor univerziteta u Beogradu, imam Abdulah Hodžić iz Beograda i upravnik “Gajretovog” doma u Beogradu Mehmed Ćemalović…
    U štapskoj četi sreskog komandanta u Konjicu Jova Babulovića većina boraca su bili muslimani, a u sastavu Konjičke četničke brigade nalazili su se muslimani četnici iz Konjičke Župe, koja je brojala 200 boraca, Bjelimića takođe 200 boraca i Uloškog bataljona, koji je brojao više od 150 muslimanskih boraca.
    Na položaju Bjelašnice bilo je 400 muslimana četnika iz Umčana. U Višegradskoj brigadi pod komandom kapetana Nikića nalazilo se preko 200 muslimana, u odredu pod komandom poručnika Kureša, kao i u Hercegovačkom odredu, gdje je bilo po 80 vojnika muslimanske vjeroispovesti.
    Na položaju Djevojčin Kuk bilo je preko 70 muslimanskih boraca, a u borbama oko Neretve potpukovnik Jovanović je, pored svojih vojnika, imao na raspolaganju i više od 200 muslimana četnika na položaju Bjelašnica – Konjic – Bijela.
    Da su i nakon završetka rata mnogi muslimani bili uz Dražu dokazuje i postupak Esada Vehabovića iz Bosanske Gradiške, koji je uhapšen zato što je javno tražio da se okači slika “Besmrtnoga Draže umjesto Broza zlikovca!”

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *