Први март: Неком празник, неком рат

САРАЈЕВО – Први март не може бити дан државности БиХ, став је свих српских представника из Републике Српске у заједничким органима БиХ. ”Први март 1992. године, када је испред Старе цркве на Баш-чаршији убијен српски сват Никола Гардовић, те одржан референдум о независности, представља коријен и симбол тих подјела”, оцијенио је некадашњи предсједник Републике Српске […]

понедељак, фебруар 28, 2011 / 19:03

САРАЈЕВО – Први март не може бити дан државности БиХ, став је свих српских представника из Републике Српске у заједничким органима БиХ.

”Први март 1992. године, када је испред Старе цркве на Баш-чаршији убијен српски сват Никола Гардовић, те одржан референдум о независности, представља коријен и симбол тих подјела”, оцијенио је некадашњи предсједник Републике Српске и бивши градоначелник Српског Сарајева Мирко Шаровић, који у то вријеме био функционер у сарајевској општини Ново Сарајево, а потом члан СДС-а.

Шаровић истиче да је тај датум, формално-правно гледано, био увод и основа међународног признања тадашње Републике БиХ.

”Тај дан унио је дубоке подјеле у БиХ и ову несрећну земљу увео у крвави рат, тако да је константно инсистирање на величању овог датума као заједничког празника у БиХ у колизији са елементарним познавањем суштине данашње БиХ”, нагласио је Шаровић.

Он сматра да је БиХ боље да има један заједнички празник који ће се славити на цијелој њеној територији и у оба ентитета, него десет других празника који ће бити прослављани у једном, а бојкотовани у другом ентитету.

Посланик СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Славко Јовичић упозорава да "српски народ никада неће прихватити 1. март као Дан независности БиХ, јер је то датум који је донио несрећу, ратна дешавања, хиљаде жртава и подјеле у БиХ".

Он је подсјетио да је 1. марта 1992. године организован нелегалан, сепаратистички и сецесионистички референдум, чиме је БиХ издвојена из уставног и територијалног поретка СФРЈ.

”Док постоји посљедњи Србин у органима парламента БиХ, овај ‘празник’ не може и неће бити државни”, категоричан је Јовичић.

Према његовој оцјени, инсистирање Бошњака и дијела Хрвата у БиХ на Дану независности као државном празнику БиХ ”само призива зле духове прошлости и ствара још већи јаз међу народима у БиХ, јер је овај датум неприхватљив за српски народ и један је од најсуморнијих дана у историји БиХ”.

Јовичић је упозорио да српски народ никада не може и не смије да заборави да се управо на тај дан, прије 19 година, испред Старе православне цркве на Баш-чаршији, у центру Сарајева, догодио први етнички мотивисани злочин, што је наговијестило почетак грађанског рата у БиХ.

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Александра Пандуревић оцијенила је да 1. март никако не може бити Дан државности БиХ, јер ова творевина у својој историји, осим на прелазу из 14. у 15. вијек, све до потписивања Дејтонског мировног споразума никада није била независна држава, него је функционисала у саставу других држава.

"Осим тога што је БиХ кроз своју историју увијек била дио других империја и држава, и што је као држава у данашњим границама створена тек у Дејтону, 1. март 1992. је датум за дубоку жалост, јер представља почетак крвопролића у БиХ”, истиче Пандуревићева.

Она наглашава да су "и Меморандум о суверености, који је усвојен супротно вољи српског народа, и референдум о независности, потези којима је читав један народ, у овом случају српски, избрисан из реда конститутивних народа у БиХ”.

"Када у једним дану имате избрисану вољу цијелог једног народа, убиство Гардовића могло је бити схваћено само као порука српском народу каква му се судбина у првомартовској БиХ спрема. То је дан који је био почетак крвопролића у БиХ и примјерено би било да се он означава као Дан жалости, а не Дан независности”, категорична је Пандуревићева.

”Убиство српског свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Баш-чаршији и референдум о незавиности БиХ могу се довести у исти, негативан контекст, јер је ту ријеч о очигледно исфорсираном и једностраном политичком процесу”, изјавио је директор Центра за међународне односе у Бањалуци Милош Шолаја.

Он сматра да се тада на бази одређених међународних околности покушало наћи неко рјешење које би ишло у корист прије свега бошњачкој и дијелом хрватској страни.

"Ако се у обзир узму у то вријеме важеће уставне одредбе, тај референдум није био у потпуности легалан”, констатовао је Шолаја. "Ништа што је наметнуто или исфорсирано не може на крају донијети позитиван резултат. БиХ се тог 1. марта суновратила у врло тежак и интензиван четворогодишњи рат, који је на крају ипак некако окончан за преговорачким столом.”

Убиство Николе Гардовића извршио је сарајевски криминалац Рамиз Делалић Ћело, а против њега је тек почетком 2006. године Кантонално тужилаштво отворило судски процес, који никада није окончан, јер је Делалић убијен 2008. године у Сарајеву.

У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као дан независности БиХ, док је овај датум у Републици Српској радни дан као и сваки други.

 

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *