Прва посланица америчке амбасадорке

Амбасадор САД дала је први интервју од како је дошла у БиХ, и то заједнички за новинаре агенција Срна, Фена, Онаса и Патриа.  Амбасадор САД у БиХ Морин Кормак сматра да рјешење проблема финансирања Тужилаштва БиХ због суспензије ИПА не треба тражити у амерички фондовима, већ је кључно да институције БиХ проведу реформе на које […]

петак, април 17, 2015 / 13:11

Амбасадор САД дала је први интервју од како је дошла у БиХ, и то заједнички за новинаре агенција Срна, Фена, Онаса и Патриа.

 Амбасадор САД у БиХ Морин Кормак сматра да рјешење проблема финансирања Тужилаштва БиХ због суспензије ИПА не треба тражити у амерички фондовима, већ је кључно да институције БиХ проведу реформе на које су се обавезале.

"САД чврсто подржавају европску будућност БиХ" – поручује Кормакова у заједничком интервјуу.

Она оцјењује да БиХ данас има институције, политичаре, званичнике и структуру власти која, уз политичку вољу, може успјешно да функционише.

"Реформе нису наметнуте већ су се на њих обавезале власти. ЕУ је и даље отворена за сарадњу са правосудним сектором – да се тај програм поново успостави. Али, посвећеност мора постојати и са друге стране. То је од кључног значаја", наводи Кормакова.

Амерички амбасадор не може да коментарише изјаву предсједника Суда БиХ Медџиде Кресо о постојању правосудне мафије у БиХ, напомињући да је владавина права, као и свугдје, кључна за напредак земље у 21. вијеку.

"Амбасада САД је годинама сарађивала са свим нивоима полиције, судовима и тужиоцима. УСАИД-а проводи петогодишњи пројекат да се смањи број неријешених случајева и унаприједе процедуре" , објашњава Морин Кормак.

Она је одлазак ОХР-а из БиХ повезала са испуњавањем "5 плус 2" циљева и услова. "Неки од њих су испуњени, неки нису. Један од њих је потписивање Споразума о стабилизацији и прудруживању и надамо се да ће се то догодити ове године" – наводи Кормакова.

Амбасадор САД сматра да су успостављени сви елементи путем којих може доћи до затварања ОХР-а, уколико постоји политичка воља да се иде у том правцу.

Кормакова истиче чврсту сарадњу САД са властима БиХ у борби против тероризма и напомиње да је "БиХ вјероватно прва земља у региону која је усвојила закон којим се забрањује учешће на страним ратиштима".

"Није то проблем само БиХ – он постоји и у Европи. Потребно је на локалном нивоу обезбиједити алтернативе младим људима, односно образовање, потенцијал да нађу посао, изградити привреду и предузетништво" – оцјењује Кормакова.

Она сматра да уставна реформа "треба да буде органски дио пута ка ЕУ" те да то треба да буде "интегрисани процес, заједно са економским и социјалним реформама".

Кормакова наводи да је "свака земља која се придружила ЕУ морала донијети озбиљне уставне реформе, али да није на њој да каже какве ће оне бити".

Када је ријеч о НАТО, она каже да је БиХ 2005. и 2009. године показала опредјељење за улазак у Сјевероатлантску алијансу.

"То је дуг пут. Процес кретања у том смјеру је од велике помоћи за БиХ, а не само за Оружане снаге, јер безједност и стабиност помажу и економији" – сматра Кормакова.

Она није жељела да хипотетички говори о најављеној декларацији Народне скупштине Републике Српске у вези Дана Репубике, уз опаску да је Уставни суд дио оригиналне дејтонске структуре и Устава.

Амабасадор САД нада се да ће званичници БиХ имати на уму импликације које би за сваког грађанина имала одлука МАНИВАЛА /Комитет Савјета Европе за спречавање прања новца/ да БиХ уврсти на црну листу.

"То ће имати утицај на све трансакције у и изван БиХ. Биће додатних захтјева у виду прегледа, односно, ревизије и надзора над финансијским трансакцијама, укључујући и финансијске дознаке из иностранства" – закључује амбасадор САД.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *