Природа око Требиња: Има биљки месождерки, стижу и бјелоглави супови

Током биолошко-истраживачке експедиције у масиву Бијела гора – Орјен код Требиња, на 45 квадратних метара простора евидентирано је 450 биљних врста, од којих су двије биљке месождери и 45 птичијих врста, међу којима је десет са листе заштићених. Душко Тохољ, предсједник еко-удружења "Јужњачко плаво небо" из Требиња, најављује да ће за мјесец дана, након стручних […]

петак, мај 24, 2013 / 09:33

Током биолошко-истраживачке експедиције у масиву Бијела гора – Орјен код Требиња, на 45 квадратних метара простора евидентирано је 450 биљних врста, од којих су двије биљке месождери и 45 птичијих врста, међу којима је десет са листе заштићених.

Душко Тохољ, предсједник еко-удружења "Јужњачко плаво небо" из Требиња, најављује да ће за мјесец дана, након стручних анализа, бити познати коначни резултати биолошко-истраживачке експедиције у којој је протекле седмице учествовало 20-так стручњака из региона, међу којима и десетак универзитетских професора из Републике Српске.

Према Тохољевим ријечима, ово истраживање представља почетни корак да би подручје Бијеле горе и Орјена било проглашено трећим националним парком у Српској, послије Козаре и Сутјеске.

Он напомиње да постоје два критеријума да се неко подручје прогласи националним парком – да на њему постоји велико богатство биљних и животињских врста или да је екстремно угрожено људским активностима.

"Бијела гора је, према нашем мишљењу, угрожена бесправном сјечом шуме и намјерно изазваним пожарима, због чега сматрамо да би ово подручје требало бити стављено под контролу надлежних институција“, истиче Тохољ.

Након истраживања, које су организовали "Јужњачко плаво небо" и Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Српске, биће сачињен прелиминални извјештај о биљним и животињским врстама, на основу кога ће надлежно министарство предузети одговарајуће кораке с циљем покретања процедуре за проглашење заштићеног подручја.

Тохољ напомиње да је Попово поље препознато као подручје важно за птице и да је већ до сада регистровано неколико ендемских врста, због чега је планирано да се уради центар за обнављање колонија бјелоглавих супова /врсте орла лешинара/ који се храни искључиво угинулим животињама.

Они су на том подручју били присутни до рата, од када су истријебљени – како се претпоставља – због недостатка хране, а највише због тровања вукова, због чега су и супови постали колатерална штета.

"У Седларима у Поповом пољу већ је направљен кавез за досељавање бјелоглавих супова из Србије“, потврдио је Тохољ напомињући да ће ту провести годину дана док се не привикну на климу, а биће вјештачки прихрањивани.

Тохољ каже да је то један од најбољих начина за рјешавање проблема отпада животињског поријекла, истичући да је све више кланица које немају одговарајућу депонију за одлагање анималног отпада.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *