Представљени дневници првог хашког осуђеника

У Бањој Луци је синоћ представљена књига “Дневник првог хашког затвореника”, аутора Душка Тадића, који је први осуђеник са подручја бивше Југославије за ратне злочине у Хашком трибуналу, осуђен на казну од 20 година затвора. Тадић је у књизи описао, како је навео, монтирани поступак, најприје вођен у Њемачкој, а затим у Хагу и неправичну […]

петак, мај 6, 2011 / 08:11

У Бањој Луци је синоћ представљена књига “Дневник првог хашког затвореника”, аутора Душка Тадића, који је први осуђеник са подручја бивше Југославије за ратне злочине у Хашком трибуналу, осуђен на казну од 20 година затвора.

Тадић је у књизи описао, како је навео, монтирани поступак, најприје вођен у Њемачкој, а затим у Хагу и неправичну пресуду Хашког трибунала за прогон муслиманског становништва на подручју општине Приједор, која је донесена уз помоћ лажних исказа свједока.

"Оптужница против мене имала је 33 тачке, невиност нисам успио да докажем иако је међу главним свједоцима било признања о томе да су били припремани за лажно свједочење. Главни свједок за убиство двојице муслиманских полицајаца испред православне цркве у Приједору признао је да ме никад у животу није видио", навео је аутор.

Тадић, који је издржао петнаестогодишњу казну у њемачком затвору Штраубинг, истиче да је у вријеме када су се збили догађаји у Козарцу за које је процесуиран боравио у Бањалуци, али да су њемачке власти, а касније и Трибунал у Хагу водиле смишљен процес против њега, у којем је кориштено око 100 свједока.

Он је додао да је као први оптужени за ратне злочине у притвору Хашког трибунала потпуно сам провео двије године, без икакве помоћи власти РС и тадашње СР Југославије.

"У дијелу поступка против мене који је вођен у Њемачкој, у вези са мојим случајем вођена је стравична кампања њемачких медија, који су користили монтиране снимке ТВ куће ‘АРД’ о логорима у Омарској и Кератерму. Они су касније искориштени за подизање првих оптужница против Срба на подручју Приједора", подсјетио је Тадић.

Директор Републичког центра за истраживање ратних злочина Јанко Велимировић рекао је да 1994. године када је Тадић ухапшен у Њемачкој, власти РС том случају нису поклониле довољно пажње, нити препознале шта то може да донесе.

"Тадашња стратегија Хашког трибунала била је да гони нижерангиране личности, међутим, када су увидјели да не могу тиме да постигну ништа, проширили су гоњење на све тадашње високе војне и политичке функционере", рекао је Велимировић.

Према његовим ријечима, суђењем Тадићу опсег дјеловања Хашког трибунала далеко је проширен, а збрајањем случајева као што је Тадићев створила се слика о карактеру рата у којем су Срби били агресори.  



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *