Пред годишњицу бомбардвања СР Југославије: Агресија која траје

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено…  У понедјељак, 24. марта, навршава се 15 година од НАТО агресије на Србију и […]

недеља, март 23, 2014 / 09:56

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечијих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено…

 У понедјељак, 24. марта, навршава се 15 година од НАТО агресије на Србију и Црну Гору, некадашњу СР Југославију, када је током 79 дана бомбардовања убијено најмање 2.500, рањено и повријеђено више од 12.500 људи, а кориштена је и муниција са осиромашеним уранијумом, као и графитне бомбе.

У Србији ће 15 година од НАТО бомбардовања, названог "Милосрдни анђео", бити обиљежена полагањем цвијећа и вијенаца и одавањем поште жртвама, а предсједник Србије Томислав Николић у Варварину ће положити вијенац на спомен-обиљежје страдалим у бомбардовању.

Предсједник Друштва Србије за борбу против рака Слободан Чикарић рекао је Срни да су српски стручњаци утврдили да је на Србију током НАТО бомбардовања пало 15 тона радиоактивног материјала, те оцијенио да се ове године може очекивати "експлозија" обољења од рака, као посљедица бомбардовања осиромашеним уранијумом.

Током бомбардовања погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције – од чега 659 припадника војске, а 349 припадника полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 дјеце.

Укупна материјална штета процијењена је на више десетина милијарди долара, док ратни губици НАТО-а у људству и техници никада нису објелодањени, али је најпознатији случај обарање невидљивог авиона Ф-117, код Буђановаца.

Одлука о агресији на СР Југославију донесена је, први пут у новијој историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту савезничких снага америчком генералу Веслију Кларку издао генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.

СР Југославија је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија.

Ваздушни напади 19 земаља чланица НАТО-а почели су 24. марта 1999. године у 19.45 часова крстарећим ракетама и авијацијом на више подручја Србије и Црне Горе, а посљедњи напад догодио се 10. јуна, у 13.15 часова, недалеко од Косовске Каменице, иако је Војно-технички споразум у Куманову потписан 9. јуна 1999. године.

У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга, оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.

Током агресије извршено је 2.300 ваздушних удара на 995 објеката широм земље, а 1.150 борбених авиона лансирало је скоро 420.000 пројектила укупне масе 22.000 тона.

НАТО је лансирао 1.300 крстарећих ракета, изручио 37.000 "касетних бомби" од којих је погинуло око 200 особа, а рањено више стотина, употријебио је забрањену муницију са осиромашеним уранијумом.

Уништена је трећина електроенергетског капацитета земље, бомбардоване су двије рафинерије, у Панчеву и Новом Саду, а снаге НАТО-а су први пут употријебиле и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.

Генерални секретар НАТО-а 10. јуна издао је наредбу о прекиду бомбардовања, пошто је започело повлачење снага СР Југославије и Србије са Косова и Метохије, а Савјет безбједности УН је усвојио Резолуцију 1244, упутивши на Косову и Метохију 37.200 војника Кфора из 36 земаља са задатком да "чувају мир и безбједност".

Упркос међународном присуству, напади Албанаца на Косову на преостале Србе су постали свакодневни, а врхунац се десио 17. марта 2003. године, када је у синхронизованом погрому убијено 19 људи, више стотина Срба је повријеђено, а око 4.000 протјерано.

У мартовском погрому је стотине српских домова уништено, више српских села сравњено са земљом, а на десетине цркава и манастира изузетне културно-историјске важности, који су под заштитом УНЕСЦО-а, уништено.

У дијалогу Београда и Приштине, који је почео прије двије године, косовска страна настоји да ојача своју независност, а српска да појача присуство Србије на Косову, посебно на сјеверу, након што је у бриселским разговорима двије стране, уз посредовање ЕУ, договорено формирање Заједнице српских општина.

Посљедице бомбардовања осиромашеним уранијумом током година све су видљивије, а стручњаци прогнозирају драстично повећање малигних обољења у току ове године, као посљедица НАТО бомбардовања.

Према процјени предсједника Друштва Србије за борбу против рака Слободана Чикарића, у Србији ће ове године од свих тумора бити око 40.000 обољелих, а умријеће око 22.000 људи усљед малигних тумора.

Што се тиче обољења од рака на Косову и Метохији усљед НАТО бомбардовања, Чикарић каже да је Космет потпуна непознаница, јер тамо "неће да таласају" и да се замјерају НАТО-у, а осим тога тамо регистар за рак готово и да не постоји.

У Институту у Винчи, код Београда, у још неадекватним условима чува се радиоактивни материјал прикупљен послије бомбардовања.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *