ПОСТОЈАЊЕ (eXistenZ)

Ћурличе ли вам интернет-модем као птица? Филм је за оне, којима се то поређење барем једном наметнуло. Ти требају прекинути читање овдје, и погледати га. Зарад јачег ефекта, обавезно га погледати прије Видеодрома из 1982. Кроненберг се тамо бавио видео, а овдје рачунарском техником, тако да би хронолошко праћење поетике било прилично демистификујуће; као што […]

среда, август 17, 2011 / 05:27

Ћурличе ли вам интернет-модем као птица? Филм је за оне, којима се то поређење барем једном наметнуло. Ти требају прекинути читање овдје, и погледати га.

Зарад јачег ефекта, обавезно га погледати прије Видеодрома из 1982. Кроненберг се тамо бавио видео, а овдје рачунарском техником, тако да би хронолошко праћење поетике било прилично демистификујуће; као што су програми тужно схватљивији, ако сте већ успјешно радили на њиховој праисторијској иначици.

Године 1999. појавила су се три филма за нови миленијум. (Постојање, Борилачки клуб, Матрикс). Тврдња тачна, само ако се призна  пад вриједности с лијева на десно. Љубитељи шљаштећих кичерица, могу себи забити Сребрног лава из Берлина; у интиман дио тијела.

Промоција игре еГистенЗ (еХsitenZ) није уз нагланцане сајбер-хостесе, већ полумраку протестантске цркве. Замашћеном, и овлаш похабаном. Тек кад Алегра дотакне брадавицу конзоле, која се промешкољи и загигољи као дијете; постаје чупаво. И љигаво, мусаво, нелогично, већ виђено и излуђујуће.

Од досијеиксовског исмијавања (Не вјеруј никоме!), настаје атмосфера недоречености.

Сваких 20 секунди, добијате порив да је нешто глупо. А онда ваша примједба, изиђе из уста Теда. Најгорег шмокљана и незналице, који уз квазилогично објашњење које му пруже неки упућенији у свијет игара и конзола, на крају испадне и глупак.

Примјер: (П: Како je могуће такмичити се са творцем неке игрице? О: Можеш ли побиједити оног ко је измислио покер?)

Низ резова тим сјечивом, ствара урачунат хипнотички ефекат. Синтаксичко мантрање. Ненормално преплављујуће, и неодвргљиво снажно, да на крају оставља хипнотички ефекат. Не губите вјеру у то, макар сви тврдили да им се ништа није десило послије пројекције!

Јесте!

За врхунац, Тед упути критику са врха језика сваког конформисте: Све је прљаво, апсурдно, гротескно. Творац игре, Алегра Гелер, у том тренутку почне кочити као баг.

Уз свјесно лошије ефекте него што је тренутак снимања и продукција омогућавала, препуно је тих необјашњавања композиције, кроз које неубједљиво изниче основа: обрачун Гејмера и Реалиста.

Код повратка у рибогојилиште, радња почиње шкрипати. У мазиву је сад само очекивано.

То је урађено намјерно, јер је и већина рачунарских игрица таква. Намјера се види баш из очитог свенућа радње. Два играча се ваде на исти изговор (пиштољ донио пас), и и њима је непријатно. Завршава се предсказиво, макар из публике узвикивали: О не, само не тако!

Ремек-дјело, не може другачије.

 

(Редитељ: Дејвид Кроненберг; Улоге: Џенифер Џејсон Ли, Џуд Лоу)



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *