Посмртни остаци Слободана Јовановића стигли у Србију

Посмртни остаци великог српског правника и историчара Слободана Јовановића послије 53 године стигли су вечерас авионом “Јат ервејза” из Лондона у Београд. До сахране, која ће бити одржана у суботу 10. децембра, биће смјештени у капели на Новом гробљу. Јовановић је за вријеме Другог свјетског рата био предсједник Владе Краљевине Југославије у егзилу у Лондону, […]

четвртак, децембар 8, 2011 / 18:57

Посмртни остаци великог српског правника и историчара Слободана Јовановића послије 53 године стигли су вечерас авионом “Јат ервејза” из Лондона у Београд.

До сахране, која ће бити одржана у суботу 10. децембра, биће смјештени у капели на Новом гробљу.

Јовановић је за вријеме Другог свјетског рата био предсједник Владе Краљевине Југославије у егзилу у Лондону, а преминуо је 1958. године и сахрањен на гробљу Кенсал Грин у том граду.

Као истакнути правник, Јовановић је био професор и декан београдског Правног факултета, ректор Универзитета у Београду и предсједник Српске краљевске академије наука.

Послије више од пола вијека, његови посмртни остаци ексхумирани су 1. децембра и организовано је њихово преношење у Србију, наводи се у саопштењу и додаје да ће сахрана бити обављена под окриљем Српске академије наука и умјетности, Универзитета у Београду и Правног факултета.

Сахрана Слободана Јовановића биће у суботу 13.30 сати, а претходно ће у 11 сати на Правном факултету бити одржана комеморативна сједница у амфитеатру који носи његово име. Одмах потом, у 12 сати, испред зграде факултета свечано ће бити отворен Плато Слободана Јовановића.



0 КОМЕНТАРА

  1. Данас сам гледала репризу емисије Пулс у којој је гостовао проф. Радомир Лукић. Савремени начин прогона људи, историја која се понавља на сличан начин… Никога није брига!

    Вратите га на посао!!! У супротном, господо са Правног факултета у Српском Сарајеву… постајете саучесници Високог представника, ако то већ одавно нисте постали! x-(

    Савез студената Правног факултета у Српском Сарајеву треба да покрене акцију исправљања неправде која је учињена овом сјајном човјеку.

  2. Видим да га хвале много на РТС, а и сви су данашњи политичари у Србији одушевљени њиме. И онда сконтам да је био главна полуга мартовског пуча, у интересу британије, а на штету србије и уласка у 2. св. рат. Ни једне критичке ријечи о томе. Стварно смо луд народ.

  3. Mislim da je on jedan od najznačajnijih Srba od kako postojimo. Inače, mnogi ne znaju da je on prvi “Slobodan” koji je zabilježen u srpskoj istoriji. Pošto sam studirao prava imao sam priliku da čujem jedno predavanje gdje je rečeno da je otac Slobodana Jovanovića, Vladimir, inače član Srpske kraljevske akademije, pošto je bio oduševljen idejama liberalizma svome sinu dao ime Slobodan a kćerki Pravda. Ta imena su svima bila čudna, ime Slobodan se odomaćilo a Pravda nije… Heheh a danas ljudi daju djeci imena po likovima iz španskih sapun(j)ica – baš smo napredovali B-)

  4. Свака њему част и све то, али чињеница да се скрасио са оном превратничко-издајничком владом у лондону код баба краљице, гдје се у друштву масонерије спроводе велики планови и подјеле, од којих смо ми Срби намагарчени и физички готово уништени, уз то ни један пријатљски гест не показа та држава према нашим великим и нажалост непотребним жртвама током WW2 не оставља ни нимимум разлога за неко посебно поштовање.

  5. Pa sad, bilo je tu grešaka, nekome je greška “bolje rat nego pakt” a nekome nije, isto tako nekome je greška a nekome i nije to što su se Karađorđevići opredjelili za “zajedničku” Jugoslaviju u trenutku kad im je bila ponuđena “Velika Srbija” sa izlazom na more… U svemu tome Jovanović je do posljednjeg dana bio odan kakvom-takvom kralju (za razliku od ostalih) i bio je teoretičar države i prava kakvog vjerovatno nikada nećemo imati, i zato ga trebamo cijeniti.

  6. Свако одговара за своје грешке. Карађорђевић за своје, Јовановић за своје. Ја мислим да се у рат није смјело ни по коју цијену, јер се једноставно није било спремно, а знало се шта је одбијање значило. Но право питање је како се то данас Јовановићу не узима за гријех, већ се та пизода спомиње узгред, без објашњења шта је то после значило.

  7. Е сада… наравно да треба да се критички осврнемо на рад свакога, па и Слободана Јовановића. Он је сигурно био највећи српски правник, па сам и ја можда превише пристрасна у том погледу. Вријеме мартовских демонстрација је вријеме у којем је он имао већ поприлично година, преко 70 и можда не може да сноси одговорност у пуном капацитету за оно што се десило, а он је похвалио тај догађај, звао га “гласом савјести” српског народа и сл. Не вјерујем да се пуно питао. Сада је и нама лако да се одредимо о тим догађајима па и да се сложимо да то није требало тако, али је лако бити генерал послије битке. Мени је драго што се коначно историјска неправда исправља у смислу да долази до рехабилитација и преношења посмртних остатака па ето, опет субјективно, вјерујем да ћемо ускоро да сазнамо и гдје су посмртни остаци Драже Михаиловића. Превише је људи осуђено у том периоду, превише стријељано, многима се ни данас не зна мјесто гдје су укопани и овај догађа је нада или неки исправак историје у том смислу.

    Енглези су свакако највећи српски непријатељи и краљевска породица, наша, не може да се амнестира у том смислу, сарадње са њима, као ни Влада у изгнанству. Ја опет бирам да оправдам неке појединце, међу њима и овог човјека.

    Већ почетком 20. вијека, а можда и раније, свијет је почео да личи на оно што се данас види на свјетској сцени, можда се ми ништа нисмо питали. Ни за Краљевину Југославију, ни за март 1941., ни за све оно што се десило касније.

    Слободан Јовановић је оснивач Српског културног клуба у предратно вријеме и доста је допринјео јачању српске националне свијести која је оно вријеме била у другом плану због чега је доживљавао нападе. Никада није био члан било које политичке странке.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *