ПОСЉЕДЊИ РЕЗ (THE FINAL CUT)

СФ остварење, са минималним финансијским интервенцијама у научнофантастично. Начињено у Гатака-стилу, са специјалним ефектима из К-пакса. Као портал у будуће, овдје служи сценарио. Визуелно необрађивана опција је постојање зоо-импланта; које неки родитељи уграде дјеци. Споља се ништа не види. То су звучно-ликовни биљежитељи (аудио-визуелни рекордери); који почињу посао одмах по рођењу, и раде читав живот. […]

субота, октобар 8, 2011 / 05:27

СФ остварење, са минималним финансијским интервенцијама у научнофантастично. Начињено у Гатака-стилу, са специјалним ефектима из К-пакса.

Као портал у будуће, овдје служи сценарио. Визуелно необрађивана опција је постојање зоо-импланта; које неки родитељи уграде дјеци. Споља се ништа не види. То су звучно-ликовни биљежитељи (аудио-визуелни рекордери); који почињу посао одмах по рођењу, и раде читав живот. Све остале сценографске потребе (футуристичког филма); обављене су у становима, и улицама данашњице.

Основа радње је морална дилема о оправданости камкордера у глави. Он додуше постаје доступан, тек смрћу имплантираног. Тад треба неко ко ће све обрадити, и направити избор, који се традиционално приказује на сахрани. Уцвјељена породица, то може касније прегледавати. Сервирати као хладно предјело живота, са прилогом по жељи. Људи који се тим баве, зову се (гле чуда) монтажери. Један од најбољих, добије случај Банистер.

Прегледава живот буџе, укљученог у посао са имплантима. Како је злостављао кћерку, то је одлично оружје за противнике биљежења живота. А то увјерење, постало је нека врста религиозног заноса, који, самим тим, има и своје фундаменталисте. Монтажер не смије имати имплант, а то овај није знао. Када сазна, одлази да му га блокирају тетоважом.

Сценарио је одлично замишљен. Цијелом дужином, не само почетном идејом. Проблем је само маса цјепидлачко-логичких рупа, које се морају замјерити редитељу оваквог филма.

Када за промјену гледамо остварење, гдје главни лик смотано падне на сред ливаде, и буде убијен; онда треба мислити да је циљна група коју привлачи одсуство јурњаве колима, нешто мало већег КИ (квоцијента интелигенције). Да послије пројекције, имају вољу за међусобну комуникацију о дјелу.

Шупљина је, генерално, неизбјежна правна регулатива оваквих техничких новотарија. И мало детаљнији увид у ефекат, који би имале на друштво.

Ако је то учињено из продуцентских разлога (у смислу штедње), све је опроштено. Ипак, негдје се непотребно улагало, што даје мало квазиромантичарско-алхемичарски тон, који ставља писаћу машину испред рачунара.

Чији се још ЦД-РОМ, сјећа винила?


(Редитељ: Омар Наим, Улоге: Робин Вилијамс, Мира Сорвино)



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *