Политичко дивљаштво и Алах у пропорционалном изборном систему

Леци који су се изноћили у Сребреници и у којима се Србима пријети покољем као осветничком правдом и слична праљудождерствена комуникативна достигнућа, наставак су политичког предизборног дивљаштва којег практикују муслимански политикоиди у Сребреници а и даље од ње. Нарочито ови други. Пише Рајко Васић Политичко изборно дивљаштво директно је на сиси отоманске новопробуђене подсвијести и […]

уторак, август 14, 2012 / 07:20

Леци који су се изноћили у Сребреници и у којима се Србима пријети покољем као осветничком правдом и слична праљудождерствена комуникативна достигнућа, наставак су политичког предизборног дивљаштва којег практикују муслимански политикоиди у Сребреници а и даље од ње. Нарочито ови други.

Пише Рајко Васић

Политичко изборно дивљаштво директно је на сиси отоманске новопробуђене подсвијести и несвијести муслиманских политикоида, неспсообних за било какав реалан политички концепт, било какву консоцијацију да не употријебим сарајевски турцизам Суживот.

Оно је почело квази патриотским и паранационалним паролама типа Нећемо дозволити да за начелника Сребренице буде изабран онај ко негира геноцид. Та парола је изречена још док нико није знао кога ће коалиција СНСД-СДС и остале српске странке, предложити за кандидата. Када је предложена Весна Кочевић та парола није заустављена него је настављена.

Срби су показали цивилизованост. У тој категорији, категорији Жена кандидаткиња, једино су Срби у БиХ, а међу њима једино СНСД, цивилизовани. Јер су и предлагали и доживјели да буду изабране жене начелнице општина. Муслимански политикоиди нису показали поштовање ни према жени, Весни Кочевић, која нема никакве везе ни са чим што је везано за рат. Нити једне изјаве на ту тему. Ни у медијима ни на тротоару. То непоштовање жене кандидаткиње беспријекорно отомански звучи. Да им не помињем ближу историју.

Политичком изборном дивљаштву нарочито је допринио Бакир Први Турски. Отишао је у полуприватну посјету Тројцу Турске и тамо обзнанио Наставак Борбе за Сребреницу. Што се може сматрати позивом за раз. Или најавом рата. Очигледно је да та борба подразумијева да се Сребреница отме од Српске. Прича о посебном статусу је само Лажљива Сарајевска Политика. Као и Мултиетничност.

Политичко изборно дивљаштво Муслиманских политикоида јесте и тврдња да ће, ако Србин буде изабран за начелника општине, доћи до скрнављења спомен гробља у Сребреници. Нико нормалан не може да нађе истину у тој дивљачкој тврдњи. А гробље је већ оскрнављено покапањем и оних који немају никакве везе са Стријељањем Ратних Заробљеника у Сребреници пред крај рата.

И сада долази летак као коначан печат. Алах улази у Сребреницу на Великом Летку. Алах Самилосни овдје нема везе са исламом, са вјером. Он је замјена за разне Мехмеде Освајаче.

Демократичност и нормалност, европејство и цивилизованост, са којом су српски политички фактори пришли изборима у Сребреници, и летак муслиманских политикоида, налазе се на самој граници Хантигтонових сукоба цивилизација.

На тој деморкатичности се мора истрајати до краја, до дана избора, и послије избора. Јер, то је веома важан корак у Самосталности Српске.
 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *