Пола вијека Гагариновог лета

Од сада ће 12. април читав свијет обиљежавати као Међународни дан човјековог лета у космос. То je објављено на свечаној сједници Генералне скупштине УН у Њујорку уочи прославе 50-годишњице лета Јурија Гагарина. До данас се 12. април – Дан космонаутике – обиљежавао само у Русији. У години када се обиљежава 50 година човјековог лета у […]

уторак, април 12, 2011 / 09:12

Од сада ће 12. април читав свијет обиљежавати као Међународни дан човјековог лета у космос.

То je објављено на свечаној сједници Генералне скупштине УН у Њујорку уочи прославе 50-годишњице лета Јурија Гагарина.

До данас се 12. април – Дан космонаутике – обиљежавао само у Русији. У години када се обиљежава 50 година човјековог лета у космос, када се свечаности одвијају на читавој планети, Русија је предложила да се овај празник обиљежава на међународном нивоу. Иницијативу су подржале УН. Коаутори резолуције су 40 држава, рекао је за Глас Русије стални представник Русије у УН Виталиј Чуркин.

– Добро памтим 12. април 1961. године. Сматрам да је послије 9. маја 1945. године то био вјероватно најсрећнији дан у историји наше државе. Сјећам се атмосфере свеопштег ликовања, која се затим пребацила на читав свијет, гдје су примали нашег хероја Јурија Гагарина. Припрема за ово засиједање показује да се у читавом свијету и даље поштује достигнуће нашег народа и наше земље као пионира у космичким истраживањима. Сада у многим листовима, новинама могу да се виде озбиљне публикације о освајању космоса, гдје се и Гагариновом подвигу одаје дужна пажња. Истичу се и многа друга достигнућа наше космонаутике. Ми заиста имамо чиме да се поносимо: прва жена космонаут, први излазак човјека у космос, први лет космичког брода са три космонаута, први странац у броду, прва космичка станица, први космички туриста, да не говоримо већ о томе да је Русија била и остаје генератор широке међународне сарадње у освајању космоса. Тако да је то свјетли заједнички празник који ће се сада обиљежавати на нивоу УН.

Послије Јурија Гагарина у орбити је боравило око 500 мушкараца и жена из преко 30 држава. Они су постигли грандиозна техничка достигнућа, али Гагаринов лет је био први, и управо он је отворио човјечанству пут у космос. Тај догађај ушао је у историју читаве свјетске цивилизације. Није случајно што су се многе земље трудиле да приреде лансирања својих космичких бродова управо 12. априла, говори експерт Руске академије космонаутике Јуриј Караш.

– То је заиста изузетан датум у свјетској историји истраживања и освајања космоса. Не треба заборављати на то да је 12. априла 1981. године извршио први лет и спејс шатл Колумбија. И од тада почело је одбројавање историје освајања космоса помоћу космичких бродова за вишекратно коришћење. Занимљиво је што је старт Колумбије изведен на 20. годишњицу Гагариновог лета. Може се рећи да управо од тог датума 12. априла 1961. године започиње ново одбројавње у историји Земље.

У штабу УН тих ових ће се одржавати читав низ свечаности, посвећених јубилеју историјског човјековог лета у космос. Отворена је изложба ријетких фотографија и докумената који говоре о животном путу Јурија Гагарина и историји освајања космичког простора. У Њујорк на свечаности је допутовао стоти космонаут Русије Олег Котов. Он ће заједно са шефом Агенције УН за проблеме космичког простора Мазлан Отман учествовати у конференцији посвећеној перспективама међународне сарадње у космосу.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *