Под кулом вавилонском

Из штампе је изашла збирка хришћанске духовне поезије „Под кулом вавилонском“, аутора Здравка Кнежића, коју су заједнички објавили Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ и Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна.  Ово је прва Кнежићева књига, која је одабрана на прошлогодишњем конкурсу „Дабра“ и „Сокола“ за суфинансирање трошкова штампања прве збирке хришћанских духовних пјесама. На конкурсу […]

субота, март 1, 2014 / 20:12

Из штампе је изашла збирка хришћанске духовне поезије „Под кулом вавилонском“, аутора Здравка Кнежића, коју су заједнички објавили Издавачка кућа Митрополије дабробосанске „Дабар“ и Српско соколско друштво „Соко“ из Добруна.

 Ово је прва Кнежићева књига, која је одабрана на прошлогодишњем конкурсу „Дабра“ и „Сокола“ за суфинансирање трошкова штампања прве збирке хришћанских духовних пјесама.

На конкурсу су учествовали аутори који до сада нису имали прилике и могућности објавити своју прву књигу, старости до 40 година, са подручја Митрополије дабробосанске.

Рецензент збирке је јереј Средоје Андрић, уредник јерођакон Гаврило Ђурић, лектор и коректор професор књижевности Дивна Васић, а технички уредник Мирослав Радуловић. Оригиналне фотографије за збирку урадио је умјетнички фотограф Саша Кнежић.

Збирка је штампана у тиражу од 300 примјерака, од чега се аутор у корист манастира у Добрунској Ријеци одрекао већег дијела тиража који му је припао.

Аутор је у својој првој књизи објавио хришћанске и духовне текстове у прози и поезији, које одишу чистом, племенитом и искреном хришћанском филозофијом.

Здравко Кнежић је рођен у Сарајеву 1978. године. Као и многи други, Кнежић је још од дјечачких дана жртва распада Југославије, проводећи ратне дане у Сарајеву заједно са породицом. Он је, како за себе каже, типични представник једне врсте која се полако у свијету може назвати изумирућом и надасве угроженом.

У избјегличкој колони сарајевских Срба, с краја посљедњег рата, досељава у Вишеград, гдје проводи добар дио младости, стиче породицу и факултетско звање.

„Поезију сам почео писати као дјечак, на отвореној каросерији камиона, који је превозио моју породицу по сњежној олуји 1996. године, из Сарајева, преко Јахорине и Романије до Вишеграда,“ појашњава Кнежић свој први „сусрет“ са књижевношћу.

Аутор ове занимљиве и оригиналне збирке, у потрази за бољом егзистенцијом своје породице, данас живи и ради у Старој Пазови, а у слободно вријеме се бави писањем поезије и компоновањем музике.

За Вишеград га, поред најуже породице и пријатеља, од сада веже и ова његова прва књига коју вам топло препоручујемо.



0 КОМЕНТАРА

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *