Почиње битка за Неретву: И БиХ својата партизанску филмску фикцију

Директор Филмског центра Сарајево редитељ Адис Бакрач најавио је данас да ће тужити хрватског колегу Вељка Булајића због присвајања филма Битка на Неретви, тврдећи да се ради о филму чији је правни насљедник предузеће на чијем је челу. Права су неспорна и припадају БиХ", прецизирао је Бакрач сарајевском "Дневном авазу". Највећи филмски ратни спектакл са […]

недеља, март 10, 2013 / 20:56

Директор Филмског центра Сарајево редитељ Адис Бакрач најавио је данас да ће тужити хрватског колегу Вељка Булајића због присвајања филма Битка на Неретви, тврдећи да се ради о филму чији је правни насљедник предузеће на чијем је челу.

Права су неспорна и припадају БиХ", прецизирао је Бакрач сарајевском "Дневном авазу".

Највећи филмски ратни спектакл са подручја бивше Југославије и службено припада хрватској кинематографији, потврдили су прије два дана "Јадран филм" и Булајић – редитељ остварења које је четири деценије најчешће означавано као југословенско.

Међународни пројекат са више продуцената, од којих је дио био окупљен у Удружене југословенске продуценте, убудуће ће се на међународној сцени приказивати као филм хрватских аутора.

Бакрач, међутим, тврди да су права аутора уређена законом о ауторским правима и не задиру у право власништва и продуцентска права филма.

"Филмски центар Сарајево је у протекле двије године радио на рестаурацији тог филма, тако да ће гледаоци у нашој земљи и шире бити у прилици да га виде у потпуно новом издању – ХД формату који одговара стандардима свјетске дистрибуције", истакао је Бакрач, уз тврдњу да је "Битка на Неретви" босанско-херцеговачки филм снимљен у продукцији "Босна филма" из Сарајева 1969. године.

Булајић је оцијенио да се филм нашао у "међупростору, потпуно међународно незаштићен".

"Као аутор сам одлучио, уз консултацију с правним службама и комисијом УНЕСКО, да се ово дјело третира као филм хрватске кинематографије", потврдио је још једном Булајић.

Он је нагласио да је извршни продуцент и организатор продукције "Јадран филма" и да сматра логичним да филм буде представљан као ауторско дјело тог филмског центра, чији председник управе Винко Грубишић тврди да њихови потези не значе "својатање филма".

Босанско-херцеговачки редитељ Харис Пашовић сматра да је "Битка на Неретви" југословенски филм и да су потези Булајића мотивисани кориштењем филмова произведених у Југославији, док је редитељ Пјер Жалица казао да се ради о "исхитреној и неутемељеној одлуци иза које стоји намјера да се филм продаје".

"Битка на Неретви" снимљена је 1969. и запамћена као један од најскупљих филмских пројеката код нас. Филм је имао велику гледаност -само у Југославији гледало га је више од четири милиона људи, уз 350 милиона у свијету.

Популарности филма придонијела је и глумачка екипа у којој су, уз домаће звезде, били и славни Јул Бринер, Сергеј Бондарчук, Орсон Велс…

Годину дана након што је снимљен био је номинован за Оскара у категорији страног филма, а прије три године на фестивалу у Москви уврштен је међу десет најзначајњих филмова о Другом свјетском рату и у пакету с осталим изабраним насловима кренуо у свјетску биоскопску и телевизијску дистрибуцију.



0 КОМЕНТАРА

  1. Као и сва холивудска продукција 🙂

    Овај филм је највеће достигнуће ЈУГОСЛАВЕНСКЕ кинематографије (“хрватска кинематографија”- не рачунајући неколика инфо-филма из периода НДХ, урађена под финансијским и професионалним спонзорством Рајха није ни постојала до 1991..). 350 милиона људи је погледало филм од ’69-те- свиђала се некоме тематика или не (а до к…а си ми и ти неки филмски критичар.. B-) ) Финансиран је из државног буџета (ЈУГОСЛАВИЈЕ- не СР Хрватске..), снимање је помогло преко 10000 статиста- у главном припадника ЈНА, из цијеле СФРЈ (дакле не само Хрвата- како то тврди шљам Булајић..) – а главне улоге тумаче, између осталих- Павле Вуисић, Љубиша Самарџић, Милена Дравић, Бата Живоиновић, Столе Аранђеловић, Фарук Беголи, … – све бард до барда “хрватске кинематографије”.. Међутим, како српску сељачину боли туки за сопственом историјом и културом (Симага- живи доказ..) и ово ремек дјело (видјели га као историју или комунистичку фикцију- статус спектакла му нико не може одутзети!) ће “сусједи” са синдромом кукавичјег јајета присвојити – као и Руђера Бошковића, Николу Теслу, Мирослављево Јеванђеље, итд..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *