Петнаести рођендан Дејтонског споразума

На данашњи дан прије 15. година у Дејтону, у америчкој држави Охајо, парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, којим је званично окончан троипогодишњи рат у БиХ. Споразум је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у Дејтону, након тронедјељних преговора предсједника такозване републике БиХ Aлија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман […]

недеља, новембар 21, 2010 / 07:41

На данашњи дан прије 15. година у Дејтону, у америчкој држави Охајо, парафиран је Општи оквирни споразум за мир у БиХ, познатији као Дејтонски мировни споразум, којим је званично окончан троипогодишњи рат у БиХ.

Споразум је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у Дејтону, након тронедјељних преговора предсједника такозване републике БиХ Aлија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић у присуству тадашњег америчког државног секретара Ворена Кристофера.

Званично је потписан три седмице касније, 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу.

Према Закону о празницима Рeпублике Српске, 21. новембар се празнује као Дан успостављања Општег оквирног споразума за мир у БиХ, али се он не слави као празник на нивоу БиХ.

Дејтонски споразум сматра се једним од најуспјешнијих мировних уговора у свијету. Споразумом је БиХ подијељена на два ентитета, Републику Српску и Федерацију БиХ.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу у складу са Повељом УН, Завршним хелсиншким актом и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и рјешавање неспоразума на мирољубив начин.

Споразум се нарочито бавио будућим управним и уставним уређењем БиХ. Један од најосновнијих принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован јесте подјела БиХ по кључу и то 51 одсто територије припало је ФБиХ, а 49 одсто Републици Српској, који је усагласила тзв. контакт група.

Конференција у Дејтону трајала је од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници, осим Изетбеговића, Милошевића и Туђмана, били су главни амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. 

Делегацију РС чинили су тадашњи потпредсједник Српске Никола Кољевић, предсједник Народне скупштине Момчило Крајишник, министар спољних послова Aлекса Буха, правни експерт Радомир Лукић, експерт за питања граница Владимир Лукић, те савјетник предсједника Републике Јован Заметица и генерал Здравко Толимир.

Главну ријеч у име Срба из РС водио је Милошевић, док Радован Караџић, који је тада био предсједник РС, није ни путовао у Дејтон.

Првих пет година након потписивања споразума, у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обиљежавана годишњица окончања рата у БиХ.

Посљедњи пут представници држава потписница и међународни посредници окупили су се у бази Рајт-Петерсон у новембру 2000., али обиљежавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.

Почетком 2008. године тадашњи предсједавајући Предсједништва БиХ Жељко Комшић објелоданио је да је из архиве Предсједништва изгубљен оригинални документ Дејтонског споразума. Након што је парламент БиХ тражио нови примјерак, Француска је послала овјерену копију тог документа, чији је превод платио СНСД.

За политичке снаге у РС Дејтонски споразум је основ свих разговора о уставним промјенама, јер је њиме одређена територијална организација и гарантована равноправност народа. У Српској сматрају да се основа Дејтона мора сачувати, јер је то гарант опстанка РС и српског народа.

Разговори водећих политичких странака у БиХ са званичницима САД и ЕУ о уставним реформама и убрзању пута БиХ ка ЕУ и НАТО-у, који су вођени у октобру 2009. у војној бази Бутмир у Сарајеву, су пропали, а ЕУ је тада поручила да је реформа Устава кључ за европске интеграције БиХ.

Истовремено је и Европски парламент у Стразбуру затражио да се уставним промјенама у БиХ, уз поштивање Дејтонског споразума, ојача дјеловање централне државе како би БиХ могла да настави европске интеграције.

У јуну 2008. године БиХ и ЕУ су потписале у Луксембургу Споразум о стабилизацији и придруживању и привремени трговински споразум, а 8. новембра ове године ЕУ је укинула визе за путовања држављана БиХ и Албаније.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *