Патријарх Иринеј: Треба превазићи разлике са Ватиканом

Патријарх Иринеј каже да је крајње вријеме да се превазиђу непотребне разлике које СПЦ има са другим хришћанским конфесијама, посебно са Католичком црквом. Указавши да Христос пред крај свог живота "моли да сви будемо заједно", патријарх је у интервјуу недељнику НИН истакао да и живот на то указује и, како каже, води нас да тражимо […]

четвртак, октобар 11, 2012 / 14:41

Патријарх Иринеј каже да је крајње вријеме да се превазиђу непотребне разлике које СПЦ има са другим хришћанским конфесијама, посебно са Католичком црквом.

Указавши да Христос пред крај свог живота "моли да сви будемо заједно", патријарх је у интервјуу недељнику НИН истакао да и живот на то указује и, како каже, води нас да тражимо начин да то учиниом поготово са католицима.

Патријарх сматра да страх од сусрета, од разговора и другачијег мишљења није став Цркве и да је страх од такве акције против Јеванђеља.

"Међу нама и католицима има много више заједничког него различитог", каже патријарх и истиче да те супротности нису биле тако оштре од самог раскола, а продубиле су се углавном од крсташких ратова када је опљачкан Јерусалим.

"На крају крајева, и ако постоји та разлика хајде да видимо ко је у праву, односно да ли имамо довољно оправдања у предању у Светом писму, у животу црке… То је наш задатак", поручио је он.

Патријарх је навео да по питању доласка папе у Србију није у мањини јер, како каже, Црква о томе није ни гласала.

Он је поновио да мисли да је обиљежавање Миланског едикта 2013. године историјски догађај, примјерен за сусрет свих представника цркава послије толико времена који би баш у Нишу покренули питање и тему "гдје смо толико година од диобе, да видимо гдке смо у историји, да видимо да ли је ко и колико скренуо с пута".

Патријарх је рекао да је ријеч о његовом мишљењу са којим се, како каже, можда чак и већина у Цркви данас слаже.

Постоје и зилоти, равнитељи који "имају знакове побожности, али су се силе њене одрекли", навео је он цитирајући апостола Павла.

Патријарх је, међутим, поновио да постоје и други проблеми због којих би папина посјета Србији могла бити проблематична, а као примјер је навео безбједност поглавара католичке цркве, имајући у виду блиска сјећања из Другог свјетског рата, али и скоријих ратова који су се догађали на овим просторима.

Патријарх је рекао да би извињење Католичке цркве за злочин у Јасеновцу био гест који би улио наду да се тако никада више неће поновити.

"Ипак, можда би од извињења као чина кориснији био дијалог и сусрет у којем би се позабавили историјом и потврдили да су се тамо десили трагедија и злочин, а злочин је злочин, ма ко да га чини", поручио је он.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *