Паскаљевићев Медени мјесец у борби за “европског оскара”

Борд Европске филмске академије кандидовао је филм “Медени месец” Горана Паскаљевића за награду те престижне институције, која се популарно зове “европски оскар”. "Драго ми је да су европски филмски ствараоци препознали квалитете мог филма, пре свега, хуманост коју филм носи", кратко је прокоментарисао ову вијест Паскаљевић. Сходно правилима за награду Европске филмске академије такмичи се […]

понедељак, август 2, 2010 / 16:05

Борд Европске филмске академије кандидовао је филм “Медени месец” Горана Паскаљевића за награду те престижне институције, која се популарно зове “европски оскар”.

"Драго ми је да су европски филмски ствараоци препознали квалитете мог филма, пре свега, хуманост коју филм носи", кратко је прокоментарисао ову вијест Паскаљевић.

Сходно правилима за награду Европске филмске академије такмичи се 40 филмова. Њих 20 предлажу земље великих кинематографија, при чему из једне земље може бити кандидован само један филм.

Других 20 бира борд од 15 чланова Академије који чине најугледнији филмски ствараоци и теоретичари.

Тих 40 филмова представља ужи избор најбољих играних дугометражних остварења снимљених у Европи током протекле године. Затим продуценти тих 40 филмова шаљу 2200 копија, односно ДВД сваком од 2.200 чланова те институције.

Почетком септембра, након што сви чланови Академије погледају све филмове из ужег избора, електронским путем се гласа и прави рејтинг листа у разним категоријама, слично америчком Оскару. На тај начин одабере се по пет најбољих у свакој од категорија (филм у цјелини, режија, сценарио, глума…).

Слиједи нови круг гласања у неком од великих европских градова након чега, крајем године бива уприличена и свечана додјела награда.

У оквиру Европске филмске академије своју награду за најбољи европски филм у протеклој години додељује и Удружење европских филмских критичара ФИПРЕСЦИ. Та награда 1998. године припала је филму "Буре барута" Горана Паскаљевића.

Вијест о кандидатури за овогодишњег "европског оскара" стигла је непосредно након завршетка ретроспективе комплетног Паскаљевићевог опуса у Лондону. Британски филмски институт (БФИ) приказао је од 1. до 31. јула 15 његових играних филмова, а у каталогу уз тај програм истакнуто је да је ријеч о врхунском ствараоцу.

"Паскаљевић воли живот и разумије људе. Његово дубоко хумано опредјељење у сваком од филмова створило је опус чији је значај једнак његовој снажној умјетничкој аутентичности, дубоко дирљив и проткан духовитошћу. Ова ретроспектива даје могућност британским гледаоцима да открију један богати узбудљиви и упечатљив филмски рукопис и опус", оцијенио је директор БФИ Џеф Ендрју.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *