Памет код животиња: Чувај се да те врана не запамти

Психолози се одавно баве испитивањем интелигенције код животиња и на основу одређених тестова закључили су да се по том питању неколико животињских врста нарочито издваја. Ово је листа: 1. Делфини Дуго је сматрано да су шимпанзе најинтелигентније животиње. Међутим, нова студија показује да су то заправо делфини. Научници су, коначно, делфине препознали као друга најинтелигентнија […]

субота, децембар 24, 2011 / 13:55

Психолози се одавно баве испитивањем интелигенције код животиња и на основу одређених тестова закључили су да се по том питању неколико животињских врста нарочито издваја.

Ово је листа:

1. Делфини

Дуго је сматрано да су шимпанзе најинтелигентније животиње. Међутим, нова студија показује да су то заправо делфини. Научници су, коначно, делфине препознали као друга најинтелигентнија бића на свијету, и то одмах послије људи. Стручњаци тврде да би их требало третирати као особе, након истраживања које је показало да њихови мозгови садрже многе одлике које указују на високу интелигенцију. Изузетно су друштвене животиње и познати су по свом пријатељском односу према људима. Делфини користе алат у свом природном окружењу и могу да науче низ трикова и команди. Научници истичу да је интелигенција делфина изражена у толикој мјери да би их требало третирати као особе с карактером.

2. Шимпанза

Шимпанзе су најближи сродници људи и генетички су врло блиски. Према најновијим истраживањима, насљедни материјал шимпанзи и људи се подудара око 98 одсто. Шимпанзе користе различите алате у потрази за храном. Развили су стратегију лова која захтијева међусобну сарадњу. Они су, такође, у могућности да уче знаковни језик и да комуницирају с људима. Али можда најневјероватнија карактеристика шимпанзи је њихова способност да користе објекте и симболе како би пренијели своје идеје. Један од показатеља интелигенције и еволуције људи била је употреба оруђа и алата. Шимпанзе израђују и користе копља којима лове. Забиљежено је како ломе гране и каткад додатно оштре зубима врх.

3. Орангутан

Орангутани у природи израђују импровизоване звиждаљке од снопова лишћа, које користе у сврху обране од предатора.

У заробљеништву су научили отварати затворену кутију не би ли дошли до воћке која је у њој, а знају и из флаше попити сок.

Тестови су показали да уз помоћ плоча са симболима могу комуницирати с људима једноставним реченицама. Као и шимпанзе, користе разне интересантне алате у потрази за храном. Њихови сродници гориле користе гране, но за неку другу сврху. Грана им служи као штап за ходање с којим тестирају дубину воде и блата у мочварама.

4. Слон

Слонови су једна од најинтелигентнијих врста животиња и посједују највећи мозак у поређењу са свим другим копненим животињама. Слонови су познати по томе што у дивљини користе алатке на различите начине, а такође могу да прате људске команде у заробљеништву. Невјероватна способност слонова да уче и памте показују да слонови имају више можданих ћелија по квадратном центиметру од сваке друге врсте животиња понаособ.

Самосвијест је први корак превазилажења инстинкта у корист доношења одлука, а многе појаве у понашању слонова су одавно указивале на то, моћ памћења слонова, те посјете остацима угинулих слонова, поготову ако су ти слонови били на важним положајима у крду, разни комплексни обрасци понашања крда и приврженост потомству на неинстинктиван начин.

5. Врана

Од свих птица најфасцинантније су вране. Оне су вјеште у изради алата из гранчица, лишћа, па чак и властитога перја. Вране бацају каменчиће у посудицу воде да би подигле ниво воде и на тај начин дохватиле храну која плута на површини. Неки научници вјерују да су вране интелигентније од примата. Доказано је да су вране довољно интелигентне да савију комад жице у куку, која им је затим послужила као удица за ловљење црва затворених у дугуљастој пластичној посуди. Познате су и по бацању ораха на пјешачки прелаз. Вране би чекале да неки пјешак притисне дугме за зелено свјетло и затим би без опасности од аутомобила сакупиле свој плијен, који је претходно аутомобил смрскао. Имају одлично памћење и боље вам је да не упамте баш вас. Упозоравају једне друге на опасности, па ускоро све вране знају кога морају избјегавати, а такве информације преносе крештањем.

6. Свиња

Упркос репутацији за прождрљивост и лошу хигијену, свиње су заправо веома интелигентне животиње, чак интелигентније и од пса. Њихова интелигенција се мјери са интелигенцијом дјетета од три године. Због изузетно развијеног чула мириса свиње се користе за тражење тартуфа у већини европских земаља. Доказано је да се расположење свиње може одредити према репу. Ако је реп чврсто намотан, свиња је срећна, а ако реп млитаво виси, тада је несрећна. Изразито су друштвене, привржене и осјетљиве животиње, чија висока интелигенција задивљује научнике. Оне сањају, препознају властита имена, имају јако дуготрајно памћење, уче “трикове” за награду попут сједења и друштвено понашање такве сложености каква је раније примијећена само у примата.

7. Вјеверица

Вјеверице имају добро памћење, лукавост и препреденост, помоћу којих умију да измакну непријатељима. Имају способност да препознају своје власнике и показују одређену способност учења, јер знају да дођу на позив. Живе у шумама, парковима, вртовима, активне су дању, некад и ноћу, добро се пењу и скачу. У крошњама граде неколико лоптастих гнијезда у којима скривају храну и младе. Не спавају прави зимски сан јер се повремено буде. Кад пронађе љешник, вјеверица најприје провјери да ли је јестив, но понекад га не поједе одмах већ спреми у спремиште хране за црне дане. Мирисним жлијездама на уснама вјеверица означава храну, коју ће закопати што је дубље могуће, на меканом терену, а потом, уздигнута репа, кренути у нову потрагу. Мирис љешника осјетиће чак и под сњежним покривачем.

8. Хоботница

Сви се сјећају хоботнице Пол, која је без грешке погађала резултате прошлогодишњег свјетског фудбалског првенства. Хоботница има фантастичну меморију и може мијењати боју тијела према боји морског дна или када се уплаши. Има изнимно развијен мозак и нервни систем и изненађујуће је интелигентна морска животиња. Зна да се поигра, учи, комуницира, изађе на крај са различитим сложеним задацима. Тако је у акваријуму у Аустралији једна хоботница брзо научила да отвара зашарафљене стаклене боце ако би у њима било нешто за јело. За одстрањивање затварача са два пипка треба јој је мање од три минута. Разликују разне геометријске форме, а неки научници тврде да уче брже од паса. Међу најзанимљивије изразе интелигенције хоботница спадају грађевине које оне праве на дну мора.

9. Пацов

Пацови су интелигентни, воле се играти играчкама, а понашање им није исто као код пацова у дивљини. Имају широку примјену у лабораторијским истраживањима, лако проналазе пречице и рупе.

Недавно истраживање открило је да смеђи пацови имају свијест о властитим процесима мишљења, која је досад сматрана својственом само човјеку и неким приматима.

Ова студија америчких научника показала је да лабораторијски пацови саосјећају са другима и да, када им се понуди избор између укусне чоколаде или помоћи другом пацову да побјегне из замке, они најчешће бирају да избаве друга из невоље.

10. Голуб

Голубови су веома паметне птице и предмет су многих научних експеримената. Користе стечено искуство и веома брзо уче. За пренос порука прво морају имати дом на мјесту гдје, планирано, вијест треба да стигне. С тог мјеста помоћу других прометних средстава морају бити доведени до мјеста с којег се намјерава слати порука, гдје до тренутка слања поруке остају затворени. Кад треба послати вијест, на ногу голуба причврсти се малени предмет, најчешће пресавијени папир, па се пушта да голуб одлети. Након тога се покушава вратити назад на мјесто гдје су му гнијездо и партнер. Тамо се дочекује голуб и тиме је порука пренесена. Та способност се састоји од комбинације способности оријентисања према положају Сунца и звијезда, осјећањем магнетног поља Земље и оптичким орјентисањем.



0 КОМЕНТАРА

  1. E ajde da cujem prijedloge.
    Ovo mi se cini kao idealan sastav vlade Republike Srpske.B-)

    Moj prijedlog bi isao otprilike ovako;

    Pacov;(po mogucnosti smedji)Ministar vlade.
    Aktuelni,osim sto se voli igrati igrackama(voznim parkom) i pronalazi precice i rupe,cini se da nema svijest o vlastitim procesima misljenja niti saosjeca sa drugima poput smedjeg pacova.

    Orangutan;Ministarstvo unutrasnjih poslova.
    Ovaj cak zna osim zvizdaljke i da komunicira sa ljudimaB-)

    Vrana;Definitivno ministarstvo saobracaja i veza.
    Osim sto zna bacati orahe na slabo oznacene pjesacke prelaze,domisljatost u vezi ”pecanja”me fasciniralo.Iako zbog krestanja moze konkurisati na bilo koje drugo mjesto.

    Hobotnica;
    E ovo sa pogadjanjem bi nam svakako trebalo u ministarstvu finansija.Otvaranje konzervi sa hranom takodje.

    Svinja;Ministarstvo rada i boracko-invalidske zastite.
    Zasto?
    Pa lijepo pise;privrzene,drustvene i osjecajne zivotinje.

    Simpanza;Ministarstvo za gradjevinarstvo,ekologiju i prostorno uredjenje.
    Zasto?
    Sposobnost sipanze da koriste objekte i simbole da prenesu svoje ideje.

    Golub;Ministarstvo za izbjegla i raseljena lica.
    Od svih vrlina,koje ova plemenita zivotinja ima,jedino sto aktuelni ima zajednicko sa golubom(za razliku od svojih klijenata)je dom.

    Delfin…po osobinama ne vidim da bi se uklopio u neki od saziva…
    B-)Ocemo li na ”demokratsko glasanje”?B-)

  2. MONTEKRISTO, 24.12.2011. 19:22:14
    Ma nekako ne vidim da je rijec o ”domacim zivotinjama”…
    e sad mi otvori oci.Ja sastavljam vladi od ovih ”divljaka” a nijesu mi pali na pamet aktuelni nosioci vlasti koji su po osobinama,cini se uglavnom domace zivotinjkeB-)Preovladavaju,konji,krave,magarci,koze……..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *