Од Кулина бана до фалсификаторских дана

Прављење новог босанског човјека напоран је посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видјело само оно што се жели видјети, а уклапа се у концепт који је измаштала сарајевска политичка елита. У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу. Оно што је занмљиво је да ће […]

уторак, септембар 18, 2012 / 18:50

Прављење новог босанског човјека напоран је посао, због свега на шта се мора зажмирити, да би се видјело само оно што се жели видјети, а уклапа се у концепт који је измаштала сарајевска политичка елита.

У Тузли ће у суботу бити званично откривен споменик краљу Стефану Твртку Котроманићу. Оно што је занмљиво је да ће на постаменту споменика писати титуле босански бан и босански краљ.

Друга титула је историјски нетачна, али не само што је писана латиницом, дочим је Котромањић користио ћирилицу. Боље рећи непотпуна, јер се Твртко у јесен 1377. године (највјероватније на Митровдан) крунисао сугубим (двоструким) вијенцем за краља Срба, Босне, Приморја и Западних страна у манастиру Милешева у коме су почивале мошти светог Саве, извојевача аутокефалне Српске православне цркве.

Том приликом је, као потомак Немањића по женској линији, преузео прерогативе Душана Силног на српском властелинском простору и свом имену додао оно које су симболички носили сви немањићки владари – Стефан (овјенчани-крунисани).

Ретуширање повијести

А у истом граду ових дана је постављен нови споменик у парку, који има сличне намјере да прошлост представи онако како одговара дневној политици. У питању је обелиск на којем је уклесан дио Повеље бана Кулина, али само дио који не би иритирао локално становништво, указујући на неку другу религију.

Синоћ је на споменик постављен папир са изостављеним дијеловима Повеље Кулина Бана, што је фотографијама забиљежио сајт Посавски обзор, из своје перспективе заборавивши да напомене да је повеља Кулина бана писана ћирилицом.

Повеља бана Кулина (укошени текст није уклесан на обелиску у Тузли):

У име оца и с(и)на и с(ве)тога д(у)ха.

Ја бан’ бос’н’ски Кулин’ присезају тебЪ кнеже Кр’вашу и в’сЪм’ грађам’ Дубров’чам’ прави пријатељ’бити вам’од’селЪ и до вЪка и прави гој др’жати с’вами праву вЪеу доколЪ с’м’ жив.

В’си Дубров’чане кире ходе по мојему владању тр’гујуће, гдЪ си кто хоће крЪвати годЪ си кто мине правов’ вЪров’ и правим’ ср’(д’)цем’ др’жати је без’в’сакоје з’леди раз’в’Ъ што ми к’то да својов’ вољов’ поклон’. И да им’не буде од’моих’чест’ников силе И до колЪ у мене буду дати им’с’вЪт’и помоћ’ јајире и себЪ коликоре моге без’ в’сега з’лога и примис’ла.

Тако ми б(ог’) помагај и сие с(ве)т(о) еван’ђелие.

Ја Радоје дијак бан писах’сију књигу повељов’ банов’ од’ рождства Х(ристо)ва хиљада и с’то и ос’м’десет и девет’ ИЪт’, мЪсеца ав’густа у д’ведесете и девети д’н’, усЪчение главе Јована Кр’ститеља.

Текст Повеље прилагођен данашњем језичком стандарду:

“У име оца и сина и светог духа. Ја, бан босански Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу и свим грађанима Дубровчким правим Вам пријатељем бити од сада и довијека. И мир држати са Вама и право повјерење, докле будем жив.

Сви Дубровчани који ходе куда ја владам, тргујући, гдје год се желе кретати, гдје год који хоће, с правим повјерењем и правим срцем, без икакве злобе, а шта ми ко да својом вољом као поклон. Неће им бити од мојих часника силе, и докле у мене буду, дават ћу им помоћ као и себи, колико се може, без икакве зле примисли.

Нека ми Бог помогне и сво Свето Еванђеље. Ја Радоје, банов писар, писах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто и осамдесет и девет љета, мјесеца августа и двадесет и девети дан, (на дан) одрубљења главе Јована Крститеља.”

Твртко, Тито и Пирамиде у Високом

Прикривање стварних догађаја из прошлости је погубно на свим пољима друштвеног живота, што је показала комунистичка историографија. Темељно се у самоуправном социјализму прикривало све оно што није одговарало владајућој елити и њеној политици, а посебно геноцид над српским народом проведен у Другом свјетском рату од стране Независне Државе Хрватске и њених наци-фашистичких савезника.

То је и изазвало крвопролиће постјугословенских размјера, односно непосједовње одговарајућег историјског сјећања је довело до могућности да се та ствар уопште понови.

Све је почело са узимањем Твртковог грба за национални симбол заговорника шеријатског права, а завршило је интервенцијом у уџбеницима у којима се дјецу учи да поменути краљ није крунисан у Милешеви, већ у Милама код Високог.

Ускоро можемо очекивати и неко учење по којем је то урађено због поштовања древног светишта испод Пирамида сунца и мјесеца, које ће у запећак бацити и Ајватовицу. То што сви озбиљни историчари и шира стручна јавност и крунисање у Милама, и пирамиде у Високом сматра шарлатанским будалештинама, неће спријечити сумануте клерофашисте да повећавају јаз између некада истог народа, које неколико вијекова разликује вјера.

Уколико будемо шутили, опет ће нас увући у нови рат!

 



0 КОМЕНТАРА

  1. zulkedin, 19.09.2012. 16:54:52

    По националном концепту нема никакве разлике између оног како се декларисо Твртко као и касније Дража, само је Твртко био више вјерски фанатизован за разлику од Драже, јер Дража је официрска школа, па никад ни један документ није започињао вјерским увјерењем, У име Оца….
    Док је Твртко то подједнако истицо у први план, због отпора тада увелико започетом унијаћењу православних вјерника и ватиканске Конгрегације!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *