Обрадовић: Хрватска тужба изгледа цинично

Шеф Српског правног тима Саша Обрадовић оцијенио данас је у Међународном суду правде да од самог почетка спора хрватска тужба против Србије поднесена суду у вријеме НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године. Предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко је нестручни и […]

понедељак, март 10, 2014 / 23:13

Шеф Српског правног тима Саша Обрадовић оцијенио данас је у Међународном суду правде да од самог почетка спора хрватска тужба против Србије поднесена суду у вријеме НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године.

Предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији Соња Бисерко је нестручни и пристрасни свједок, сматра Обрадовић.

Обраћајући се судијама највишег суда Уједињених нација на енглеском језику Обрадовић је истакао да су Срби жртве геноцида, иако је и доста Хрвата пропатило током конфликта у Хрватској.

„Нема сумње да је много и Хрвата пропатило у том сукобу и овај случај је прилика за све нас да се подсетимо и на њихову трагедију. Међутим, рат у Хрватској изазвао је тешке патње Србима који су суочавајући се са сепаратистичким идејама тадашњег државног врха Хрватске одлучили да оснују сопствени национални ентитет познат као Република Српска Крајина“, рекао је Обрадовић.

Такође је у име Владе и народа у Републици Србији изразио искрено жаљење за све жртве рата и злочина почињених током оружаног сукоба у Хрватској.

„Свака жртва заслужује поштовање и сећање“, поручио је Обрадовић на почетку уводног говора на усменој расправи пред МСП-ом.

„Посматрано са историјске тачке гледишта хрватска тужба изгледа веома неискрено и чак цинично“, рекао је Обрадовић.

Он је подсјетио да је Хрватска у првобитно поднесеној тужби чак, поред навода о тешким злочинима над Хрватима, тврдила да је Србија одговорна за одлазак „хрватских грађана српске националности“, односно да је спровела етничко чишћење Срба. (Тај дио тужбе хрватска је касније повукла.)

Према његовим ријечима, грађани Србије углавном вјерују да је хрватска тужба лажна и врста историјске ироније.

Обрадовић је 17 судија Међународног суда правде подсјетио на ужасне злочине почињене током Другог свјетског рата у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском и другим злогласним логорима усташа и указао да је у прилогу српске противтужбе описано искуство српског народа у нацистицкој Независној Држави Хрватској и геноцид почињен над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941 до 1945.

Он је такође суду указао да међу Србима и Хрватима не влада само „бескрајна мрзња“, и да су оба народа живјела у братству деценијама, а да је пријатељство било посебно изражено на крају Првог свјетског рата, када су хрватски прогресивни лидери одлучили да се придруже Краљевини Србији стварајући тако јединствену државу јужних Словена.

Он је истакао да противник Србије у овом случају није ни хрватски народ, ни хрватска држава, већ хрватски екстремни национализам.

Одговарајући на наводе хрватске тужбе изречене прошле седмице на почетку усмене расправе, Обрадовић је устврдио да Хрватска није дала на суду ниједан доказ, документ или изјаву која садржи доказ о постојању злочина геноцида на страни руководства Републике Србије, односно Југословенске народне армије (ЈНА ), или Срба из Хрватске .

Обрадовић је поновио став Србије да не може бити одговорна за дјела и пропусте који су се наводно десили прије њеног оснивања као државе, да односно прије 27. априла 1992, када је створена Савезна Република Југославија.

„Ово је посебно значајно ако се има у виду да се огромна већина инцидената описаних у Хрватској тужби наводно догодила 1991 , док се веома мали број наводи да су након априла 1992 . Наводи о овим каснијим инцидентима не може се узети, чак и прима фацие, као геноцид“ .

Он је најавио да ће Србија током овог поступка представити суду доказе о масовним убиствима током операције Олуја у августу 1995. као и другим звјерствима у том сукобу, почињених с намјером да уништи чланове заштићене групе, у цјелини или дјелимично.

Шеф српског правног тима је указао да су посљедице Олује тешке и трајне.

Према евиденцији Центра за прикупљање документације и информације Веритаса , 1.719 Срба је убијено током и послије операције. Укупно, убијено или нестало током цитавог сукоба 6.361 етничких Срба.

Комисија Републике Србије за нестала лица још увијек је у потрази за више од 1.700 особа несталих током сукоба у Хрватској, навео је Обрадовић.

Према Извјештају Генералног секретара УН од 18. октобра 1995, око 200.000 крајишких Срба побјегло је из региона под нападом хрватских владиних снага у августу 1995 .

Такође је нагласио да су 1931. године Срби чинили готово 20 одсто од укупног становништва Хрватске у оквиру Краљевине Југославије.

Према попису из 2011. Срби су сада на нивоу од 4,36 одсто од укупног броја хрватског становништва. Тренутни број етницких Срба у Хрватској је три пута мање од њиховог броја у 1991.

Обрадовић се осврно и на положај Срба у Хрватској данас, напомињући да је он и даље рањив, упркос што је однос значајно побољсан у многим областима, укљуцујући највиши политички ниво, сарадњу у области економије и културе.

Срби у Хравсткој су, како је навео, изложени говору мржње. Табле са званичним ћириличним писмом у општинским зградама у неколико градова недавно су демолиране, додао је он.

Такође је подсјетио да је хрватски предсједник Иво Јосиповић у децембру 2012 , 17 година послије Олује, јавно признао да хрватски судови још никога нису осудли за било које појединацно убиство почињено у операцији Олуја.

„Штавише, Операција Олуја још увек се слави у Хрватској као државни празник. Зато ће овај спор пред највишим судом на свету помоћи да се обелодани трагедија српског народа у Хрватској“, истакао је Обрадовић.

Након Обрадовићевог уводног излагања суду се у име спрског правног тима обратио канадски професор Вилијем Шејбс.

Он је говорио о тумачењу Конвенције о геноциду у свјетлу пресуде у „босанском случају“ из 2007. године и накнадне јуриспруденције међународних судова, која је ту пресуду углавном подржала и узела је за свој ауторитет.

Канадски професор је побијао као неоснован захтев Хрватске за шире тумачење геноцида од оног који је суд имао у босанском случају, а које Хрватска данас сматра рестриктивним.



0 КОМЕНТАРА

  1. Биће занимљиво посматрати расплет овог процеса.
    Прво су сви били песимистични,па одједном претерано оптимистични,да би сад се једни другима практично подсмејавали.

  2. Sto se tice Hrvatske strane ona je rekla svoje sto je imala, sad je na red dosla Srpska strana u procesu.. dokaza i cinjenica je bezbroj da je Hrvatska pocinila najveci GENOCID I ETNICKO CISCENJE SRBA sa njihovih vjekovnih ognjista.. samo se bojim da osobe koje to treba da iznesu pred Medjunarodnim sudom pravde nisu kvalifikovane za taj posao!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *