Обама и Турци, Јермени и геноцид

Анкара је повукла амбасадора из Вашингтона јер осуђује усвајање резолуције у којој се злочин над Јерменима карактерише као геноцид. Пише: Огњен Савић Турска је данас саопштила да је одлучна да настави са напорима за нормализацију односа са Јерменијом, упркос томе што је Одбор за спољну политику Представничког дома америчког Конгреса усвојио резолуцију у којој се […]

петак, март 5, 2010 / 14:06

Анкара је повукла амбасадора из Вашингтона јер осуђује усвајање резолуције у којој се злочин над Јерменима карактерише као геноцид.

Пише: Огњен Савић

Турска је данас саопштила да је одлучна да настави са напорима за нормализацију односа са Јерменијом, упркос томе што је Одбор за спољну политику Представничког дома америчког Конгреса усвојио резолуцију у којој се страдање Јермена у Отоманском царству током Првог свјетског рата назива геноцидом.

Барак Обама је 3. марта разговарао са турским предсједником Абдулахом Гулом и телефоном ургирао да се што прије озваничи споразум са Јерменијом.

Савезници испред геноцида

Конгрес је злочин над Јерменима окарактерисао као геноцид, без обзира што је администрација Барака Обаме тражила од конгресне комисије да немили догађај не оквалификује као геноцид.

Хилари Клинтон је апеловала је предсједник Комисије за спољне послове одгоди гласање о овом питању, сматрајући "да би усвајање такве необавезујуће резолуције нарушило односе између Турске и Јерменије".

У преводу, то је значило како је администрација америчког предсједника, била спремна да на све могуће начине изађе у сусрет  свом кључном савезнику у евроазијском простору. Колико је то традиција, говори и податак да је резолуција са сличним садржајем усвојена је 2007. године, али је касније поништена након притиска који је извршила администрација тадашњег предсједника Џорџа Буша.

Током предсједничке предизборне кампање Обама је обећао да ће страдање Јеремена под Отоманским царством назвати геноцидом, али се у финишу усвајања резолуције предомислио. Што се спољнополитичког одбора тиче, беспотребно.

Како смо и код нас навикли да се калкулише  са бројем мртвих, поготово оним бројевима који су стари безмало стотину година, тако и Турска одбија прихватити да је ријеч о 1,5 милиона људи, а поготово квалификацију геноцид. Неке од западноевропских скупштина, нпр. Француска, усвојили су резолуције по којим су ови догађаји окарактерисани као геноцид, те и најнезависнији аналитичари при оцјени броја убијених не иду испод 700.000.

Да је спољнополитички интерес САД битнији од било каквих "моралних норми" или "историјских истина", најбоље говори да је Одбор за спољну политику Представничког дома америчког Конгреса усвојио резолуцију тијесном већином у којој је преовладао само један глас (23 за и 22 против).

Незадовољни Турци

У саопштењу турске владе оцијењује се да резолуција "осуђује турски народ за злочин који није починио", и да би одлука Спољно-политичког одбора америчког Конгреса могла да наруши америчко-турске односе и да нанесе штету тек започетом процесу нормализације односа између Турске и Јерменије.

"Одлучни смо у намјери да наставимо са нормализацијом односа са Јерменијом", рекао је шеф турске дипломатије Ахмет Давутоглу на конференцији за новинаре.

Овај документ нема обавезујући карактер, али је Спољнополитички одбор затражио од Обамине администрације "да се чињенице узимају у обзир приликом креирања спољње полигтике". Ипак, о документу тек треба да се изјасни Представнички дом Конгреса, при чему је исход гласања веома неизвјесан.

Јерменија и Турска су, после вишедеценијског непријатељства, у октобру прошле године, уз посредовање Швајцарске, а затим и Русије и САД, постигле споразум о отварању међусобне границе и успостављању дипломатских односа.

Озбиљан проблем још увијек представља Нагорно Карабах, јерменска област у Азарбејџану, која је након рата деведесетих година изузета из јурисдикције азарбејџанске власти у Бакуу. Азарбејџанци су туркијски народ, веома сродан и изразито повезан са Турском (што су изразили у свом преласку са ћирилице на латиницу, послије окончања совјетске ере) и они се жестоко противе овој нормализацији односа између Јерменије и Турске.

Међутим, без обзира што усвајање овог споразума одговара и Русији и САД, споразум тек треба да буде ратификован у парламентима двије земље. Неки од турских посланика, навели су да би резолуција усвојена у одбору америчког Конгреса могла да закомпликује ратификацију у турском парламенту.

Америка не смије ризиковати губитак савезника који граничи са Ираком и Ираном, који је по блискоисточним стандардима најсекуларнија држава у региону, те преко своје емиграције има више него пресудан утицај на токове у ЕУ. Они, у случају сваког значајнијег антиамериканизма у Европи, могу послужити сврси, и за очекивати је да се њима руководи и амерички Конгрес, без обзира на сличну судбину Јермена и готово свемоћних Јеврејских лобиста.

Сличан преседан је направљен поводом Јасеновца и система усташких логора смрти, поводом којих ни један европски парламент није усвојио резолуцију о геноциду.

 



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *