О регистрацији пољопривредних газдинстава

На самом почетку емисије „Добро село“ БХ радија 8. маја иде прилог о регистрацији пољопривредних газдинстава у Републици Српској. Пише: Витомир Марковић Уредница Рада Грубиша у прилогу говори како има још осам дана до истека регистрације. Каже да је било регистровано преко 30000 газдинстава од чега је као комерцијална било регистровано нешто више од 5000. […]

уторак, мај 10, 2016 / 13:54

На самом почетку емисије „Добро село“ БХ радија 8. маја иде прилог о регистрацији пољопривредних газдинстава у Републици Српској.

Пише: Витомир Марковић

Уредница Рада Грубиша у прилогу говори како има још осам дана до истека регистрације. Каже да је било регистровано преко 30000 газдинстава од чега је као комерцијална било регистровано нешто више од 5000. Представници министарства пољопривреде РС који дају изјаве су Владислав Трифковић и Борис Пашалић. Изјаве дају и неки пољопривредници. Уредница прилога наводи да су мјесечне обавезе за некомерцијално газдинство 29 КМ, а за комерцијално 118 КМ. На крају прилога каже и то „што би се пољопривредници регистровали и плаћали мјесечне обавезе када се подстицаји дају и оним пољопривредницима који се нису регистровали“.

Но, не бих ја ни писао овај текст да нисам у посједу јучерашњег викенд издања „Гласа Српске“ (7-9 мај 2016.г.). У том, још актуелном, броју такође пише о регистрацији пољопривредних газдинстава у РС. Наводи се да регистрација истиче петнаестог маја као и то да је регистрацију обновило-ажурирало тек свако дванаесто газдинство. Из Министарства пољопривреде РС кажу да је од регистрованих 32.674 пољопривредних газдинстава регистрацију обновило само 2.631 њих. Наводе и да је „Од регистрованих 2.631 газдинстава податке ажурирало 102 комерцијална, 2502 некомерцијална, те 27 правних субјеката“.

Самоуништење Министарства пољопривреде РС

Бићу слободан па ћу тврдити да је резултанта или коначни исход свега што су у Министарству чинили или подржавали код уништења домаће пољопривреде та ситуација каква јесте сада. Дајем себи за право да то кажем јер сам на то у низу текстова указивао. Какво је то министарство пољопривреде које нема пољопривредника? Није још тако, али још мало па ће бити, а можда већ и јесте, да је више запослених у и при Министарству пољопривреде него што има регистрованих пољопривредника. Веома често смо путем медија уочавали бојазан и противљење некаквим могућим активностима на нивоу БиХ којима би било доведено у питање постојање министарства пољопривреде РС. Не требамо се плашити да ће ико са стране нешто чинити против нас. Ми сами смо све одрадили на његовом уништењу. Јер, какво је то министарство пољопривреде гдје је више запослених него пољопривредника. Добро, у току ових неколико дана ситуација се може промијенити. Може се издати директива оним незапосленим инжењерима пољопривреде који су запослени у пољопривредно-савјетодавним службама да хитно, али под хитно, раде на обнови регистрације свих раније регистрованих поњопривредника. Из без њиховог присуства. Фалсификовати потпис, што да не.

Размишљање мозгом сељака

Сељака ни у ком случају не треба потцјењивати. Кроз вјекове државе су пропадале, а сељак је опстајао. Сељак ни у ком случају не жели да ризикује па да доведе у питање свој опстанак. Везано за овај текст рећи ћу да сељак одлично зна да 29 КМ које треба давати мјесечно, ако се региструје као некомерцијално газдинство, нису мали новац. То је на годишњем нивоу 348 КМ плус све припадајуће камате које ће да слиједе зато што није редовно плаћао обавезе, а које ће му прецизно израчунати у пореској управи. Из министарства га наговарају још и на то да ако се региструје као комерцијално газдинство да ће имати приступ кредитним средствима ИРБ и „Партнер фонда“ (куд ћеш му шта црње нудити него да га кредитно задужиш). Значи, размишљање сељака је такво да, ако ништа неће добити од државе ни он њој неће ништа давати. (Неки од њих ће сигурно рећи: нека јој дају они предсједници удружења који су нон-стоп хвалили министарство)
Мало је већи проблем кад у министарству размишљају мозгом сељака: има ли или нема новца, одмах ту и сада. У поменутој емисији БХ радија помоћник министра пољопривреде Борис Пашалић мало нервозно каже да неће бити исплате подстицајних средстава онима који се нису регистровали. Не може више бити да се неко води на бироу као незапослен, а овамо добија подстицајна средства. Шта рећи уваженом помоћнику него: Дај мало, колега, стани! Сачекај! Смири лопту! Да ли је то све у реду баш тако као што Ви сматрате да треба да буде? Зар се та наша пољопривреда не би могла посматрати као игра шаха гдје ће након више потеза доћи до користи, интереса или бенефита ако вам је лакше да то разумијете?

Циљ који су имали у министарству јесте одувијек био да се што више смањи износ подстицајних средстава која се исплаћују. Њихове активности које су усмјерене биле у том правцу заиста су се негативно одразиле по жене на селу ја сам лијепо објаснио у раније објављеном тексту ( Текст поводом дана права жена на селу). Напримјер, произвођач млијека је дневно испоручивао 10 литара млијека/мјесечно300 литара и према последњој минимално одређеној премији од 0,10 КМ/литар мјесечно га је следовало 30 КМ премије. Да би добио тих 30 КМ, произвођач треба да се региструје и плаћа оних 29 КМ као некомерцијално газдинство. Он би то све учинио, али му је онемогућено да предаје млијеко јер су мљекаре обуставиле откуп млијека. Ко ће сада да се региструје као произвођач млијека када нема откупа млијека? Занемарена је чињеница да држава има корист од једне литре домаћег млијека као од десет литара увезеног. А није важно које је величине фарма на којој је произведено. У ранијим текстовима сам доказивао да су чак виталнији и економски одрживији мали фармери. Значи, у министарству пољопривреде су у спровођењу својих намјера свима излазили у сусрет давајући, наглашавам, противзакониту подршку: и великим мљекарама, и великим фармерима и увозницима. Само су занемарили и све чинили да буду уништени мали пољопривредни произвођачи. И у чему је сада проблем господо из министарства пољопривреде?

Размишљање мозгом Владимира Усорца

Богу хвала, али никада то себи нисам дозволио. Па нека сам ту гдје јесам. Видјели смо до сада да у министарству нису морали размишљати. Њима Усорац све каже шта и како треба да се ради. Дадне препоруке, а ако треба припријети изласком на друмове.( Само не знам гдје му се изгубише толики пољопривредници). Прије јавног наступа на телевизији. он је у много чему информисан у вези саговорника. Зна, на примјер, колике приходе остварују помоћник министра пољопривреде и његова жена. То му добро дође да сасјече саговорника који би имао намјеру нешто против њега рећи. Има заиста јаке обавјештајне изворе.

Негдје 2008. године путем медија сазнајем да је производња млијека на подручју Прњавора око 28000 литара дневно.Назовем Усорца и он ми каже да је око 10000 литара од регистрованих ПДВ обвезника, а 18000 литара је од малих произвођача. Провјером сам сазнао да је на подручју Прњавора занемарљив број пољопривредника тада био регистрован на паушалну накнаду. За претпоставити је, с обзиром на сва дешавања у мљекарству, да тих малих произвођача више и нема.

У једном ранијем тексту сам говорио о паушалној накнади која се повлачи од Управе за индиректно опорезивање. Да је вршен обрачун паушалне накнаде дневни износ на оних 18000 литара (уз откупну цијену од 0,5 КМ/литар млијека) био би 450 КМ, а на годишњем нивоу био би преко 160.000 КМ. Те исте године подршка за сточарство коју даје општина Прњавор била је нешто преко 120.000 КМ. За претпоставити је да ту подршку нису добили мали произвођач него баш Усорац и његови компањони који су је, онако,баш паразитски, потрошили. Значи, овдје видимо могућу двоструку штетност Усорца. Можда он и није добио ништа од оних општинских средстава, али је сигурно да се никада, као предсједник Удружења, није ангажовао да се повлаче средства на име паушалне накнаде. А горе поменута срества се односе само на једну годину.

Поводом Дана права жена на селу прошле јесени на ПИНК телевизији била је тематска емисија гдје је гостовао и Владимир Усорац. Био сам почаствован када сам видјео да је Саша Хршум у припреми питања користио текст који сам му доста давно доставио. А објављен је и на овом порталу. А по дну екрана је ишао и титл за дијеловима текста. Питања су била баш директна и за Усорца мало изненађујућа. На једно питање које му је постављено Усорац је дао лажан одговор. Питање је било: „Да ли жена која није регистровала пољопривредно газдинство може остварити премију за производњу млијека?“. Усорац је рекао да може остварити право на премију иако није регистровала газдинство. То није тачно. Назвао сам министарство пољопривреде гдје су ми рекли да за остваривање премије за млијеко мора бити регистровано газдинство. Погледајте Правилник, рекли су ми.

Значи, Владимир Усорац је лагао. Сад ми можемо разматрати разлоге његовог лагања. Биће да је он који је научио из интереса штитити министарство пољопривреде у свом малом мозгу на брзину проконтао да је на том мјесту и тада најбоље да каже да жене имају право на премију иако није тако. Да се не би отварала некаква по њега негативна дискусија. На овај начин он је обмануо широку јавност.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *