Новић: Политика одговорна за проблеме око ЈМБ

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић оцијенио је данас у Сарајеву да је политика одговорна за застој у доношењу измјена и допуна Закона о јединственом матичном броју. Обраћајући се посланицима у Представничком дому који су данас разматрали приједлог групе посланика из Федерације БиХ за измјену и допуну Закона о јединственом матичном броју, Новић је рекао […]

четвртак, март 14, 2013 / 18:32

Министар цивилних послова БиХ Средоје Новић оцијенио је данас у Сарајеву да је политика одговорна за застој у доношењу измјена и допуна Закона о јединственом матичном броју.

Обраћајући се посланицима у Представничком дому који су данас разматрали приједлог групе посланика из Федерације БиХ за измјену и допуну Закона о јединственом матичном броју, Новић је рекао да неће коментарисати тај приједлог, јер ни до сада нико то од њега није тражио.

"Жао ми је што је овај приједлог закона дошао у парламент без могућности усаглашавања. Имам осјећај да се у конкретном случају то није хтјело", оцијенио је Новић.

Констатујући да је то јасно грађанима који немају јединствени матични број, од чега зависи рјешавање низа статусних питања, Новић је подсјетио да проблем са матичним бројем није од јуче.

"У Министарству нисмо сједили скрштених руку када је Уставни суд БиХ доносио одлуку. Часно и професионално смо радили", нагласио је Новић.

Он је навео да је Министарство цивилних послова нацрт закона о матичном броју, који прошле године није добио подршку у парламенту БиХ, добио позитивне оцјене надлежних институција у БиХ, Републици Српској и Федерацији БиХ.

"Зато је и ушао у парламент, али ни тад, ни годину дана послије нисмо од посланика чули ниједан разлог због чега су били против њега", рекао је Новић.

Он истиче да је због тога у случају измјена и допуна закона о матичном броју ријеч о политици, а не струци и професији.

"Већ је година дана прошла како немамо овај закон и сада, када смо доведени у мат позицију, нисмо имали довољно слуха да усагласимо како да он прође", рекао је Новић.

Наводећи да немају све земље у Европи јединствени матични број, Новић је рекао да је БиХ, као и остале земље настале распадом Југославије, ову праксу наслиједила од бивше државе.

"Прве три групе од седам цифара дефинишу датум рођења, док четврта група од двије цифре дефинише регистрациона подручја. Број један у тој групи је БиХ, то је ознака да постоји држава, да припадамо њој, а друга је регистрационо подручје", рекао је Новић.

Он је објаснио да друга цифра у регистрационом броју прати подручја која су се подударала и које је Савез комуниста Југославије одредио за међуопштинске конференције комуниста, међуопштинске социјалистичке савезе, секретаријате унутрашњих послова те окружне судове.

"То је имало јасан смисао тада, али свега тога данас нема", констатовао је Новић.

Он је најавио да ће у парламенту бранити приједлог закона о јединственом матичном броју Савјета министара БиХ, који је утврђен почетком марта.

"На вама ће бити да тај закон оцијените и да кажете да ли сте за њега или не", додао је Новић.

Одговарајући на позив Саше Магазиновића из СДП БиХ да обећа да ће бити "дио конструктивне приче" за превазилажење проблема са матичним бројем Новић је рекао да је то уцјењивачки.

"Кад ја то у односу на овај парламент нисам био конструктиван? Питање је имате ли политичку вољу да ово питање струке превазиђете", рекао је Новић и закључио да је као министар дужан да учествује у рјешавању проблема.

Уставни суд БиХ је 2011. године донио одлуку да члан 5. Закона о јединственом матичном броју није у складу са Уставом и наложио Парламентарној скупштини да у року од шест мјесеци изврши усклађивање закона са Уставом.

С обзиром да Парламентарна скупштина БиХ то није урадила, Уставни суд је 16. јануара донио рјешење којим се ставља ван снаге спорна одредба.

Рјешење је ступило на снагу 12. фебруара од када није могуће добити јединствени матични број у БиХ.

Да би приједлог закона Савјета министара ушао у парламентарну процедуру, потребно је да се оконча процедура за приједлог закона Саше Магазиновића, Сенада Шепића, Мирсада Ђугума, Младена Иванковића-Лијановића и Бериза Белкића.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *