Неуспјешна реанимација политичког мртваца Бакира Изетбеговића

Сјатила се сва сила српских „политокардиолога“ да сачувају живот Бакиру Изетбеговићу, без чијег битисања њихове надриполитике постају бесмислене, но све упућује на ону народну: „операција успјела – пацијент подлегао“.

четвртак, новембар 16, 2017 / 15:49

Пише: Борислав Радовановић

Данас Додик, Павић и Ђокић јавно позваше представнике Савеза за промјене да напусте Источну Републику Српску, те да дођу у Западну Републику Српску ради постављања одбране од Изетбеговићеве „објаве рата“. На то им Говедарица, Бореновић и Чавић поручише да прво морају извести „пробијање коридора“ кроз Брчко, пошто су ови владајући очито заборавили да је „Република Српска цијела, ал’ из два дијела“.

Предњи цинизам наречен је само како би се указало на дегутантност понашања српске политичке квазиелите поводом ноторних глупости какве ових дана изваљује „политички зомби“ Бакир Изетбеговић. Ваљда је „Син Бакир“ негдје изјавио да ће АКО (???) Српска крене каталонским путем…

Па како да Српска слиједи примјер Каталоније кад се најпознатији свјетски „референдумаш“ Милорад Додик јавно одрекао свих обећаних и одсањаних референдума? И то баш у тренутку кад је референдумско одлучивање „заболило“ његове западне менторе! Или се то случајно подударило???

Крња скупштина Српске је, забарикадирана полицијом, столовима и столицама, донијела „декларацију о декларацији“ каквом је владајућа олигархија јавно признала да нема храбрости одржати ни референдум о Суду и Тужилаштву БиХ – одлучен прије осам година! О каквој сад референдумској независности Источне и Западне Републике Српске „сања“ Бакир Изетбеговић? Додик и он посљедњих мјесеци грађанима све чешће причају шта „сањају“, умјесто да их обавјештавају о томе шта раде.

И ту лежи њихов кључни проблем: немају се ничим конкретним похвалити, па могу само мантрати о „сновима“. Но, грађани хоће да чују шта они са позиције институционалне одговорности конкретно чине на плану рјешавања нагомиланих друштвених проблема. Како немају одговор нити на једно конкретно питање Додик и Изетбеговић би драге воље изазвали рат.

Сви у Босни и Херцеговини одлично знају да би ови познати ратни профитери радо поново зарађивали стотине милиона марака на општој несрећи, па ће овога пута тешко наћи будала спремних да гину. У вишедеценијској перспективи Додик и Изетбеговић тешко да ће се бавити њиховим омиљеним занатом – ратним профитерством, а из врло простог разлога: у овој земљи је све мање будала.

Елем, ваља се присјетити око чега се подигла актуелна политичка граја. Ваљда је Бакир негдје изјавио како „сања“ да БиХ призна независност Косова. Младен Иванић га је експресно „пробудио“ изјавом како располаже потребним правним инструментима и да на нивоу предсједништва таква одлука за његовог мандата неће бити донијета, шта аутоматизмом значи и током мандата Изетбеговића.

Након оваквог Иванићевог иступа поставља се врло просто питање: о чему даље расправљати? Изетбеговић може „сањати“ шта му драго, али до краја мандата (мање од године!) нема простора да то материјализује. Завршена прича!

У ствари, како је предње речено, нема Изетбеговић ништа паметнога саопштити бирачкој популацији, па посеже за ноторним глупостима у какве ни сам не вјерује. Но, шта очекивати од „политичког мртваца“ ког напушта свако иоле нормалан?

Сви свједочимо да бошњачка популација политику Алије и Бакира Изетбеговића прати ка „сметлишту историје“, те да унутар ове категорије имамо тежак обрачун на пољу политичког позиционирања. Но, имамо и неке политички врло занимљиве појаве.

Конкретно, имамо једног Амира Река и његов МОСТ 21, чија популарност свакодневно изванредно расте на комплетном екс-југославенском простору. Без обзира што је Амир мој пријатељ сасвим објективно процјењујем да ће већ на наредним изборима постићи одличне резултате. Притом ваља истаћи како овај политички субјект тек ради на развоју политичке инфраструктуре и дјеловања, гдје на озбиљне резултате тек рачуна у наредним годинама.

Овим долазимо до суштинских разлога зашто су се српски „политокардиолози“ сјатили у реанимацији Бакира Изетбеговића. У питању је политичар са убједљиво најгорим рејтингом на базичном бирачком простору Федерације и са трендом даљег пропадања. Какав је интерес српских политичара да дају овакав значај лупетањима једног „политичког зомбија“?

Одговор је врло прост: све то је једна те иста политичка матрица! Милорад Додик је идентичан примјер „политичког зомбија“, који само настоји како-тако опстати. Ни Додик ни његови коалициони партнери немају шта понудити сопственом бирачком тијелу – осим „Бакира Изетбеговића“! И томе данима сви заједно свједочимо.

Елем, истине ради морамо констатовати и да унутар Савеза за промјене имамо потпуно идентично „кокодакање“. Након поменуте изјаве Младена Иванића објективно овај политички блок реално нема потребе да даљим бављењем „сновима Сина Бакира“. Ово шта чине је чак контрапродуктивно. И то нас доводи до есенцијалног питања: унутар укупне српске политичке елите имају ли ишта паметнога саопштити бирачима?

У даљем ваља се осврнути и на изјаве Александра Вучића. Његови потези задњих дана указују да је почео предизборну кампању и прије неголи је јавности саопштио да ће избора уопште бити. И шта Вучић нуди бирачима? Да се баве глупостима Бакира Изетбеговића!

У неком наредном тексту позабавићемо се нешто озбиљније темом „независности“ Косова, а овде је довољно укратко поентирати. Конкретно, Александар Вучић јесте забиљежио озбиљне политичке резултате и то је немогуће негирати. Но, питање је: да ли је његов политички успјех заснован на квалитетним идејама и визијама, или тек на недостатку квалитетних политичара (конкуренције) унутар Србије?

Вучић све чешће показује да није далеко одмакао од почетне политичке индоктринације на идејама освједочене будалетине Војислава Шешеља. Да је то тако видимо из суштинског неразумијевња косовског проблема.

Кад су Шешељ и Вучић са глоговим коцем јуришали на Брозов гроб, њихова надриполитика ишла је за циљем уништавања Југославије и стварања самосталне Србије. Данас имају Србију коју су „сањали“, али и проблем да Албанци неће да живе у тој држави.

Чисто правно посматрано са позиције настанка и битисања јужнославенске државе било је утемељено албанску (неславенску) категорију подвести под националну мањину и ускратити јој права каква су уживали јужнославенски конститутивни народи.

Но, Шешељева и Вучићева политичка опредијељеност била је разбијање те државе и стварање „самосталне“ Србије. То је посљедично резултирало нестанком Републике Српске Крајине, опстанком Републике Српске у оквиру БиХ, те отцјепљењем Косова.

Вучић ни данас не разумије да се Косово бранило у Книну и Палама и кроз пројекат „крње Југославије“. Кад је „званични Београд“ у већ започетом рату одлучио прогласити Савезну Републику Југославију (СРЈ) на територији данашњих Србије и Црне Горе, тиме је „ампутирао“ РСК и РС из југославенског простора и прекодринске Србе приморао да будућност траже у оквиру Хрватске и БиХ.

Није „званични Београд“ био тек пуки посматрач тешких српских страдања из 1995. године зато што Срби нису били спремни/вољни прећи Дрину и помоћи сународницима, него због кретенских одлука политичких „визионара“ попут Милошевића, Шешеља, Вучића… Косово је изгубљено 1992. године проглашењем СРЈ!

За крај ваља истаћи како је већ неколико пута помињана изјава Младена Иванића довољна гаранција Србији да Бакир Изетбеговић о Б-Х признању Косова може само „сањати“. Но, изгледа да ни Вучића нема шта понудити бирачима – осим „Бакира Изетбеговића“.

Да Вучић о Косову зна ишта одавно би неки од централних београдских тргова носио име историјски доказаног српског јунака Вука Бранковића, ког облатише непријатељи управо због величине његовог патриотизма. Но, српска историја је препуна примјера гдје су одистински јунаци попљувани, а којекакве сподобе величане. Значи, није проблем у „Сину Бакиру“, него…



6 КОМЕНТАРА

  1. Како је год непотребно прећеравти, тако није ни у реду олако прећи преко изреченог.

    Караџић је рекао сличну реченицу у предратној скупштини БиХ о томе како се муслимани у евентуалном рату не могу одбранити и то му итекако ставља на терет управо Иетбеговићева странка.

    Изетбеговић је дао готово идентичну изјаву како ће РС изгубити евентуални рат.

  2. Ко о чему а стари “U”ДБА-ш о индоктринацији. Никако да схвати да су њега давно индоктринирали док је био Брозов питомац.

  3. mi necemo Bakira po nikoju cienu treba svi Srbi dase sloze e to je jedino i one izdaice iz opozicije dase prevas pitaju jel su oni zapadni izdajnici i drugo mislim dase pravi jedna greska sto mi Srbi ne prihvatamo ovu zemlju Bosna je Srpska to je vazda tako bilo Srpski barjak cese viti kad tad opet na Dinari na Trebevicu na Sar Planini to je zapisano

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *