(Не)ратификовати споразум: Граница на Уни или Унчици?

Министар финансија БиХ Никола Шпирић рекао је данас Срни да је ријека Уна одувијек била граница између БиХ и Хрватске код Костајнице. "То је мој став, а то је и званичан став и Републике Српске. Мислим да је вријеме када сви идемо према ЕУ и да се тако требамо и понашати. Ако једни другима атакујемо […]

четвртак, септембар 20, 2012 / 20:22

Министар финансија БиХ Никола Шпирић рекао је данас Срни да је ријека Уна одувијек била граница између БиХ и Хрватске код Костајнице.

"То је мој став, а то је и званичан став и Републике Српске. Мислим да је вријеме када сви идемо према ЕУ и да се тако требамо и понашати. Ако једни другима атакујемо на пар дунума земље онда то није добро сусједство и то нису европски стандарди", рекао је Шпирић у Бијељини.

Он сматра да је најважније да споразумно буде ријешено све што је могуће, а оно што није треба да буде предмет међународне арбитраже.

"Претпостављам да та међународна правда још није потрошена, бар кад су гранични спорови у питању", рекао је Шпирић.

Мало објашњење

Влада Хрватске је у Сабор упутила на ратификацију споразум Туђмана и Изетбеговића из 1999, по коме би се разграничење ове двије земље обавило тако што би БиХ припао врх полуострва Клек те острва Мали и Велики Шкољ. Док стручњаци процјењују да је оваква подјела реална, јер би Хрватска на било каквој арбитражи изгубила поменуте територије, Изетбеговић је био широке руке у граници код Костајнице, гдје граница 19 пута прелази преко Уне у Српску, а Хрватској је припала тврђава Зрински. Тврђава се налази на рјечном острву око кога са сјеверне стране протиче Уна, а са јужне Унин рукавац Унчица.

Креативним кориштењем међународних правила за граничну ријеку је узета Унчица, па граница протиче њеном средином, умјесто средином Уне. Стари град је припао хрватској, која га је прогласила спомеником културе нулте категорије, и у његову обнову уложила 11 милиона куна (2,7 милиона марака).

У Хрватској проблематизовање споразума о разграничењу од стране Републике Српске виде као покушај да се направи компензација, у којој би Српска за два небитна гребена, притом туђа, добије острво и стару тврђаву.

-Једно је, наиме, ратифицирати споразум који је већ 11 година на снази, а сусједној држави препушта два неважна морска гребена, а нешто сасвим друго пристати на промјену споразума који посве добро функционира – проблематизују ствар Хрвати.

Хрвати тврде да је острво катастарски увијек било у Хрватској, ту је била хабсбуршко-османлијска граница још 1773., као и на карти из 1860.

Интересантно је да се гранични прелаз налази се на унском острву, и да се БХ пограничне службе налазе у заједничком објекту, јер на другој страни нема простора за њих.

Мало у историју

Име "Костајница" помиње тек 1258, а дали су га кестени, којих расту у овом крају. Од тада је град прошао кроз руке многих господара, а због заслуга у борби против Турака, угарски краљ Матија га је у 15. веку даровао српском деспоту Вуку. Утврда на Уни била је у поседу последњих српских владара Бранковића све док је угарски краљ Фердинанд није поклонио хрватским бановима Зринским.

Костајнички крај је почетком 19. века био у власти Наполеона. Тада су Французи мостом повезали две Костајнице на обалама Уне, која је била граница између Аустрије и Турске.

Рекли су још

Борачка организација Републике Српске позвала је званичнике Српске да заузму јасан став о питању разграничења БиХ и Хрватске код Костајнице и прилазу мора у Плочама, Неуму и Клеку јер су, како кажу, забринути што представници Српске у републичким и органима БиХ „не рагују на најаве из Брисела“, а посебно на изјаве министра иностраних послова БиХ Златка Лагумџије и хрватског премијера Зорана Милановића у вези са изградњом Пељешког моста.

Споразум о граници Хрватске и БиХ, који су потписали Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман неће добити сагласност за ратификацију у парламенту БиХ, с обзиром да тај документ неће имати подршку српских посланика, рекла је Срни посланик СНСД-a у Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Душанка Мајкић.

Споразум о граници између БиХ и Хрватске, који су парафирали бивши предсједници Алија Изетбеговић и Фрањо Туђман, неприхватљив је за СНСД јер је његова ратификација штетна по интересе Републике Српске – изјавио је данас Срни посланик ове странке у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Лазар Продановић.

Он је појаснио да је ратификација Споразума о граници између БиХ и Хрватске штетна по интересе Српске, прије свега, због границе код Костајнице, нагласивши да је то кључан разлог за овакав став СНСД-а.

Посланик СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Борислав Бојић сматра да граница између БиХ и Хрватске код Костајнице треба да иде средином тока ријеке Уне.

"Свако друго рјешење је за Републику Српску неприхватљиво, а мислим да је неприхватљиво и за Хрватску. Рјешење не смије да буде ни на чију штету него у корист и једне и друге земље", изјавио је Бојић Срни и додао да се ово питање може ријешити уз добро разумијевање обје стране.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *