Небојша Радмановић: Четири територијалне јединице су немогуће (1)

Случајно или не, Небојша Радмановић је учествовао у још једном стварању историје, које није ништа мање битно од крупних државних одлука. О чему се ради?

уторак, март 29, 2011 / 10:27

Интервју који слиједи, први је случај да је један овако високи државни званичник дао за неко гласило у Српској, а који неће бити обнародован ни путем телевизије, ни радија, ни као штампа. На овај начин, портали у РС су званично признати као равноправни преносници вијести, колико год то била помало тужна и крајње непотребна напомена.

Нажалост, још увијек међу доносиоцима одлука (и њиховим савјетницима) постоји група оних који не прате вријеме у којем живе и који ће још дуго омаловажавати интернет-медије, али Небојша Радмановић је дефинитивно показао да није један од њих.
На овај начин је, уочи двогодишњице покретања, Фронтал.РС и истоимено удружење грађана као његов формални оквир, испунило неке од основних задатака које смо пред себе поставили.
Како је Фронтал.РС онлајн-медиј, који има своје законитости, заиста садржајан интервју са Предсједавајућим Предсједништва БиХ, представићемо у два дијела. Први дио у којем дајемо омаж класичном писаном интервјуу, разговарајући о унутрашњем уређењу БиХ, НАТО, Прудском споразуму и попису становништва; а у другом наставку ћемо га учинити мултимедијалним, у складу са временом које долази.
Разговарао: Дани(ј)ел Симић
Да ли вам је, из перспективе да су друга два члана предсједништва у прошлом мандату редовно иступали неусаглашено и у име само једног народа, што се и ви нијесте барем један пут понијели као искључиви представник интереса Републике Српске приликом неког иступа на међународној сцени?
Није ми жао, што наравно не значи да у неким билатералним разговорима нисмо говорили и на други начин. Дакле, д­­­­­а нисам говорио о реалним стварима, које не могу да уђу у заједнички говор. Мислим да морам рећи, када су у питању заједнички говори, када је усаглашавање наступа у УН у питању, господин Комшић је ту био врло коректан. Друга ствар су његове персоналне изјаве за медије и у БиХ и у свијету, али када је он ишао на засиједање Генералне скупштине УН, ишао је са усаглашеним говорима и чак у једној ситуацији, када нисмо имали усаглашен говор, он је био такав да бих га ја сам потписао.
Другачији приступ је био бошњачког члана Предсједништва, који, као и већина политичара у Сарајеву, мисли да они треба по свијету да причају без икаквог усаглашавања оно што је њихов став. Ја мислим да се тако не може радити и мој став је ту и уставан и принципијелан.
Три члана Предсједништва нису случајно у БиХ. Сав Устав БиХ, Анекс 4 мировног споразума, преферира договор у БиХ и зато ми није криво што сам се тако понашао.
Морам вам рећи, на бази искустава, то је добро и прихваћено. Истина, код једног броја људи у РС преовладава мишљење ”што и он не изађе и не исприча нашу причу”. Та наша прича се прича и финим наступом, а и на друге начине. Зато ја мислим да и у наредном периоду треба да се овако понашамо. Ево још једног примјера:
За ових петнаестак мјесеци рада у Савјету безбједности, 48 иступа је било који нису били усаглашени и то баш у периоду када је предсједавајући био Харис Силајџић, а ниједан у периоду када сам ја предсједавајући. Питање процјене шта је корисније коме, није дневно питање и тек у будућности ће неко оцијенити шта је било боље. Ја ту потпуно свјесно некада трпим критике домаће јавности у РС, да би требало да наступим на други начин.
Без обзира што се у Савјету за спровођење мира, једино ставови Русије поклапају са интересима РС, ви важите за једног од заступника интеграције у НАТО. Да ли се ова тврдња може назвати тачном?
Није тачна, а лако ћемо се подсјетити на то. За претходне четири године Предсједништво БиХ је двије ствари урадило на том путу и оне су у склади са ранијим дјеловањем и закључцима и препорукама Народне скупштине Републике Српске и Законом о оружаним снагама БиХ. Те двије ствари су сљедеће:
Прво, приступање Партнерству за мир, као посебном програму који је био завршен прије пет година и прије избора претходног Предсједништва. Харис Силајџић је био први предсједавајући и мислим да му је то био први потез ван граница БиХ, када је потписао приступање Партнерству за мир и исти дан када су то урадили предсједник Србије и предсједник Црне Горе.
Други потез Предсједништва и мене лично на путу ка НАТО савезу је био такође у складу са препорукама и закључцима НСРС и неки који су заборавили требају то прочитати, јер примјећујем да се неки политичари из тог времена праве да се не сјећају.
У складу са Законом о оружаним снагама, што је врло важно и што ћу посебно појаснити, било је гласање да аплицирамо за МАП као нормалан наредни корак послије Партнерства за мир и реформе Оружаних снага БиХ. Прије тога, Предсједништво, дакле прије него што сам ја био, имало је такође потпуно јасну изјаву, опет на бази препорука и закона, да се све ово ради на путу ка НАТО савезу.
Ја сам, прошле године, када је била већа прича него сада о томе, потпуно јасно рекао да емотивно, као човјек који живи на овом простору, као Србин, као учесник рата, никада не бих прихватио да ми будемо чланица НАТО савеза. Али, политика је нешто друго, политика није емоција. Она је рационалност, уз провођење ставова, закључака, Устава и осталог и онда се ту на други начин понашате.
Да ли може доћи до промјене те политике, уколико се формира власт са СДС на нивоу дејтонске БиХ, уколико знамо став СДС? Они су чак и заснивали кампању на томе.
Та политика је на одређени начин већ промијењена. Једино што ће морати НСРС да уђе у промјену својих закључака, јер се у пракси то већ промијенило. Дакле, потпуно јасни ставови да се иде према НАТО савезу су се у пракси промијенили, само ће једног дана морати неко у Парламенту рећи да не важе више ти закључци и ставови. Моја изјава, још од прије годину дана је била, да на том путу постоје двије концепције.
Једна која нама одговара, а то је Реформа оружаних снага, која значи даље смањивање оружаних снага, НАТО стандард, који значи да са садашњих 10.000 војника дођемо на 3.500 војника, потпуно без тешког наоружања, и то је једна ствар која нам одговара.
Друга ствар је да приступање НАТО савезу превазилази појединачну одлуку политичара и да ће се о томе морати грађани изјаснити. Ја не припадам онима који се боје неких ствавова грађана и који се боје неке своје одлуке, када су за то овлаштени, али је то превелико питање да би неки појединац рекао ”ми смо прихватили такав споразум”.
У том периоду реформе ОС и смањивања, док се будемо и даље приближавали НАТО, по тој реформи која нам одговара, то опет објашњавам, мораће се процјењивати глобална политичка ситуација, која је врло важна за једну одлуку, и то објаснити грађанима. Процјењивати како се кређе регион у свему томе и такође објаснити грађанима, прије него што се они опредијеле да ли хоће или неће у НАТО савез.
По садашњим искуствима неких земаља мислим да смо прерано ушли у ту причу, уоште и овдје у БиХ. А тај темпо смо опет ми политичари диктирали, у зависности како нам то дневно-политички одговара. Нема земље која је испод седам година била у Акцијском плану за чланство (МАП) до сталног пријема, а ми још нисмо ни у том МАП-у. Дакле, далеко је сада причати о референдуму за НАТО, када он није ни на видику.
Услове за пристуапње МАП-у нисмо испунили и како сада ствари стоје нећемо испунити за наредних годину дана, дакле, нећемо бити у МАП још задуго, зато што смо ми у истој ситуацији као Србија у овом моменту. Били смо у неком периоду као Црна Гора, али они су сада и у МАП и вјероватно ће ићи брзим кораком према НАТО савезу. Да закључим, директим одговором: Нисам ја за НАТО, као што неки кажу, само су се неки који су били чврсто за НАТО, потпуно промијенили да сада траже кривца на другој страни.
Према закону о оружаним снагама, сви изабрани су дужни да предузму све кораке како би БиХ што је могуће прије испуњавала услове за НАТО савез. Дакле, то је закључак који ће неко морати да промијени, што је врло тешко и они који сада највише галаме против НАТО су дизали руке које су гласале за усвајање тог закона и препорука.
Република Српска је испунила једну ставку Прудског споразума. Арбитражна одлука за Брчко уграђена је у Устав БиХ и то гласовима СНСД, између осталих. Друга страна није испунила ништа. Није испуњен захтјев према српској страни, да се финансирање Полиције РС дигне на државни ниво. Када мислите да ће тај захтјев бити реактивиран и како ћете се поставити према њему?
И друге стране су испуниле ово око Брчког, јер су и оне гласале за Амандман у Уставу БиХ.
Добро, али то не пресјеца ФБиХ на два дијела?
Став око тога је био да се Дистрикт Брчко угради у Устав, што је урађено једним амандманом на Устав, што је једна посебна ситуација о којој слабо расправљамо у БиХ, али је послије тога Устав БиХ постао наш, а не само октроисан као што се прије говорило. Око тог неће да се договоре ни политичари, ни правни стручњаци, јер некад политичарима одговара ово, а некад оно.
Наиме, Устав БиХ никада није усвојен у Парламенту БиХ јер је многима одговрало да кажу да је то октроисани дио Дејтонског споразума, па га некада признамо, а некада не признамо. Међутим, када у Парламенту БиХ усвојите амандман на тај Устав, ваљда се подразумијева да сте прихватили Устав. Ми смо тај дио око Брчког, практично, сви у БиХ прихватили.
Прича о четири територијалне јединице је потпуно немогућа у овом моменту. Она чак није ни јасан став Прудског споразума. Различито то тумаче сви, показујемо разне потписе, који јесу или нису овјерени, и ја мислим да је то ствар о којој ћемо у будућности расправљати више пута и стално се враћати на тај политички споразум.

Став је, не само мене и партије којој припадам, већ и народа из којег сам изабран, да је немогуће ићи на четири тероторијалне јединице јер је то на штету РС, а ми то не дамо. Тај дио не може бити предмент било каквих коалиционих расправа у будућности у БиХ.
Када је у питању полиција, годинама траје притисак да се укине Полиција РС или у најмању руку да се њом командује из неких заједничких институција, било да јој се ту обезбјеђују средства, кадрови, или на неки други начин. Чврсто је опредјељење свих у РС, а знам сигурно СНСД-а, који је у овом моменту најјача политичка партија да то није предмет расправе више и да неће бити предмет расправе у будућности. Мислим да се ради о ствари у којој један број међународних представника подлеже сарајевској причи и покушава на тај начин да утиче на трансформацију полицијских снага у цјелини у БиХ, која би се завршила укидањем Полиције РС.
Но, у БиХ има 15 разних полиција и, ако неко озбиљно о томе размишља, онда је најмањи проблем Полиција РС, која добро функционише, без обзира што ми можемо имати разних примједби на њу, али генерално добро функционише. Полиције су самосталне у свим кантонима у ФбиХ па нико не говори ништа о томе. И у САД, свака савезна држава има своју полицију. У Њемачкој вас прати до границе једна полиција, па вас преузме друга. Дакле оваква организација Полиције РС и МУП, око тога се сви слажу у РС, не може бити предмет расправе.
Ја мислим да би могло бити још расправа на нивоу БиХ, да не правимо нове и нове агенције, што стално радимо, јер онда само долази до сукоба разних надлежности, што нас много више кошта.
Читаоци једних сарајевских дневних новина прогласили су вас за личност која је обиљежила 2010. годину. Писало је: ”Читаоци мисле да сте спремни на компромис и да смирујете узавреле политичке страсти”. Да ли тај имиџ вама одговара или не, с обзиром на имиџ који у истој тој јавности ужива предсједник ваше партије?
Ово се односи на ”Сан”. Нисам био на уручивању тог признања, чак нисам примјетио ни да сам критикован за то што нисам био, и ја не знам праве разлоге зашто је дошло до признања.
Признање сам добио и од ”Вечерњег листа” и знам зашто сам добио. Читава редакција ”Вечерњака” ми је објаснила зашто сам то добио и то ми је драго, био сам на тој манифестацији, али ово друго је поптуно обрнуто.
Дио образложења које су дали је тачан, али је урађен из шпекулативних намјера према РС и односима у врху у РС. Ја јесам човјек компромиса, и као човјек и као политичар, али с друге стране као политичар разумијем БиХ једино ако постоји компромис. Мировни споразум на основу којег функционишемо је и сам направљен на основу компромиса и због тога, као и у мом одговору на прво питање, мислим да је то успјех и да то треба остати забиљежено, иако се то дневно не види, али и видјеће се у будућности и са тог становишта, то је тачно.
Међутим, то је шпекулативно ради тендензиозног показивања разлика у руководству РС. У јавности, дневно, боље пролазе они који су отворено и јасно спремни на одређену врсту сукоба, да бисмо заштитили одређене интересе. Значи, дио образложења је тачан, а дио је из шпекулативних разлога.
 
На нивоу Дејтонске БиХ, за све се броје крвна зрнца. Ако би ишли прецизно и поштено, попис из 1991. познаје категорију Муслимана, али и категорију „Бошњака“, који имају занемарљив проценат удјела у становништву. Формално-правно, тако би постојала сасвим друга расподјела функција за оне који се изјашњавају као „Бошњаци“?
Тачно је да бројимо крвна зрнца у БиХ и то као човјек, као личност и као интелектуалац, можете некада да занемарите. Међутим, у политичком дјеловању у БиХ то не можете занемарити и никад се није ни могло. Ни у претходним системима, ни током неких окупација. Дакле, не може ни у овој сируацији када је Дејтонски мировни споразум, на основу кога функционишемо, рекао да имамо три конститутивна народа.
Тачно је да се то односи на Муслимане, и да су они сад одједном сви Бошњаци. Можда се тога не сјећате, јер сте млади, али послије једног сабора који се одражао у Сарајеву они више нису били Муслимани, него Бошњаци и то тако функционише. Прихватили смо то све и ја мислим да свако има право да каже како му се нација зове. Ја не могу то сада да оспорим, што су престали да буду Муслимани па су сада сви Бошњаци, али формално-правно би се могло, баш на основу пописа из 1991. године, али мислим да не треба на томе инсистирати.
Мислим да би у наредном попису требало људима омогућити да се изјасне којој нацији припадају и којој вјери припадају. То се радило и у вријеме комуниста и у вријеме Краљевине СХС, и у вријеме Аустро-Угарске, а радило се још и у вријеме првог пописа за вријеме Отоманске империје. Изјашњавали су се православци, католици, мухамеданци и остали.
То је сасвим нормално, иако ја разумијем дневно-политичке разлоге због којих сарајевска елита не жели да то буде у попису, јер њима одговара прича о 1991. години, једно сто година унапријед. Не само да распоређују власт, него да могу некога да окривљују због наводних етничких чишћења, као да они нису криви а сви остали јесу криви. То је ствар која се мора звршити, и ако БиХ нема снаге да то уради, РС треба сама то да уради.
Чак и ако попис неће бити признат у ЕУ, РС то мора због себе урадити. Мора, јер иначе како би правили макроекономске планове. Сва Европа зна колико има коза, а ми не знамо колико имамо људи. Шта ако оспоримо попис из 1991. године, а могли би, јер га нико није верификовао, јер се Парламент распао послије оних избора и почео је рат? То је једно комплексно питање којем треба прићи и историјски и прагматично и онда је тачно ово што сам ја сада рекао.
Дакле, увијек је тако било, и данас нам је то неопходно да би овај посао завршили. Разумију то и у Сарајеву само због дневне политике неће да то прихвате.

(крај првог дијела)

 

У другом наставку интервјуа са Предсједаваућим Предсједништва БиХ, који слиједи ускоро, разговарамо о економији, непотизму, очувању српске традиције и националних интереса, дипломатској мрежи и, наравно, о ћирилици.



0 КОМЕНТАРА

  1. Ja sam bio skeptik, a i dalje sam, po pitanju percepcije interneta kod političara uopšte. Svaka čast i vama, a i Radmanoviću što je dao intervju internet portalu. Ko bi to očekivao od njega, najstarijeg u garnituri SNSD.

    Možda sad u’vatite i Milorada, no najbitnije bi bilo da ovo ne ostane samo na ovome.

    Inače, malo mu je šuplje ovo objašnjenje oko Brčkog B-)

  2. Ма није то зато што су они неписмени и не знају око компјутера, мада има и тога да будемо поштени. Проблем је што се они боје шта ће људи касније писати…

    Храбро од Радмановића, он је свеједно овако мало већи господин за ту екипу из СНСД.

  3. Potpuno se slažem sa konstatacijom da je Radmanović malo veći gospodin od ostatka ekipe iz SNSD-a.

    Mislim da čak nebi bilo loše podsjetiti čitaoce na govore recimo nikole špirića ili dodika u predizbornoj kampanji. Svako ko drži do sebe se vjerovatno stidi zbog ove dvojice primitivaca..

  4. Ова прича о Нату стварно не пије воде. Сад би он мијењао политику и правио се легалиста. мени се чини да Радмановић нема муда да се супротстави Силајџићу, а сада Изетбеговићу.

    Каква култура и какви бакрачи? Радмановић и сви они који су као фаце културне у СНСД-у, могу само да се поклопе ушима. Како то не могу да дјелују на “појединце у својим редовима”? Шупљак.

  5. Ne mogu da djeluju na pojedince jer to nema smisla. Ako se covjek ponaša nedolično to je zato što je tako vaspitan. Ljepom ponašanju su ga trebali učiti roditelji a ne Radmanović.

  6. блах, уредниче, зар те није мрзило да трошиш своје вријеме на тог морона? што га ниси питао, шта га је повукло да стане на страну ових побјегуља са либијског фронта..хехехехе..јел му то остало снсд-е дезертерство у крви …:P

  7. Mislim da Radmanović uopšte nema neke čvrste principe na kojima djeluje osim tog ”kompromisa” koji se forsira kad se o njemu priča, a vidimo da i sam to potencira.

    To je njegova politička mantra i to je to,ali on ne stoji čvrsto iza bilo čega.

  8. “Четир’ коња дебела…”
    ?оћу рећи, три коња дебела имају квалитетан намјештај у канцеларијама!:D

    superuser, 31.03.2011. 00:06:54

    А “љепом” српском правопису, обратите се професору Телебаку!x-(

  9. Е мој Радмановићу. Џаба сте ви гласали за Брчко и вјеровали у компромисе. Ето вам сад компромис и лијепо се запитајте да ли ћемо вас растргнути на биралиштима, кад вам ови опет увалише кајлу и неће да окончају супервизију.

    Неће ОХР отићи док год има вас који сте спремни на компромис и који дајете један по један дио суверенитета РС.

    Сад се види да сте кукавице које чувате и даље своју фотељу! никакве ви патриоте нисте.

  10. radmanoviću, da li ti je trocifreni broj miliona blizu največem trocifrenom broju, ili si ga premašio?
    sjećaš li se kako si živio prije rata, a upitaš li se kako mi živimo od ničega, ili ko je malo bolje sreće pa ima 100, 200, 300, km?A, sve snsd zaslugama.
    Pokrali ste sve što ste mogli od svoga naroda, a sad ste osnovali HDZ RS ili HDZ 2011.
    Znaš li ko ispašta što mu je deda bio pohlepnik bez granica?

  11. Dodik, radmanović, špirić, i kompanija snsd, sada se više bore za interese hrvata, za to ko će biti u federaciji na kojoj funkciji, a kako mi živimo u rs, bolje reći kako neživimo, to je za njih apsolutno nevažno.
    Pa, se pitam ,nisu li promijenili i stranku, i naciju?
    Nisu li formirali HDZ RS-HDZ 2011?
    Svi su uzgledi da jesu.Ko im daje više, njihovi su.Nas su ogulili, ni pas nema da nas ujede zašta.

  12. @Прва линија
    Не комуницирам на том примитивном нивоу.

    @prijedor
    Апсолутно се слажем. СНСД прави од нас мајмуне који гладују да би Хрвати добили свој ентитет.

  13. Prica oko Brckog je zavrsena, samo PIK jos treba da to ratifikuje pa da se rijesimo OHR o kakvom objasnjenju govorimo ? 🙂
    Ulaz u NATO odlucivace gradjani na referendumu kad dodje vrijeme a nece to biti skoro, znaci ne odlucuje Ramdanovic niti bilo koji pojedinac.
    O odlasku OHR odlucuju stranci, srecom pa ce to da se desi za par mjeseci pa mu dolazi zamjena iz EU..

  14. @prijedor
    covjek je nedavno izabran na izborima za taj polozaj , ovo za kriminal se javi ovim izbornim gubitnicima nije ni narod jucer rodjen da ne zna ko mu uzima te stotine miliona.. a ti si glasao za postenjacinu Ivanica ? 😉

    @Kifla
    U pitanju je princip Dejtonskog i Vasingtonskog sporazuma gdje sva 3 konstitutivna naroda ucestvuju u vlasti, ako danas izbacuju Hrvate iz vlasti sutra ce po istom principu pokusati i Srbe.. Zato i podrzavamo Hrvate ali ne dajemo za to ni marke tako da ne znam zbog cega bi ti bio gladan zbog toga 😉

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *