Не липши Србијо до зелене кандидатуре

Између неке пробне или додјеле кандидатуре пред изборе Србија је добила ово друго: Одгађање додјеле кандидатуре за прољеће. Пише: Марко Шикуљак Добро примјећујете да одбијање није ни долазило у обзир. То би значило да ЕУ диже руке од инсталисане власти у Србији, а од овакве се тешко може наћи нека која би више водила рачуна […]

петак, децембар 9, 2011 / 16:44

Између неке пробне или додјеле кандидатуре пред изборе Србија је добила ово друго: Одгађање додјеле кандидатуре за прољеће.

Пише: Марко Шикуљак

Добро примјећујете да одбијање није ни долазило у обзир. То би значило да ЕУ диже руке од инсталисане власти у Србији, а од овакве се тешко може наћи нека која би више водила рачуна о ЕУ интересима, него о интересима своје земље.

То се односи на мазохистичко једнострано примјењивање царинских прописа са ЕУ (Србија у вријеме кризе ослобађа ЕУ царине, она задржава царине Србији), немијешање у проблем Космета, стварање парадржаве Војводине кроз неуставан статут, дозвољавање развоја ефенди Зукорлића и утицаја Турске у истог…

Стога је било потребно таквим партнерима пружи помоћ, а она се огледа да ће број на који су уложили све бити извучен онда кад им то највише одговара, пред саме изборе. Да се избјегне могућност да гласачи забораве на то велико достигнуће, или да не осјете како од њега никакве користи немају.

У питању је класично затварање очију пред стварним проблемима које има, те илузија да је ЕУ универзалан лијек. А иста прича је стари параван за огорчену борбу за власт, што се види из периодичног понављања приче о понављању деведестих, што је гајгеров бројач који показује да Тадића тресу изборна хистерија.

Борис Тадић је у обраћању нацији рекао да је свјестан да они који су против еуропског пута добијају снажан аргумент они, но он неће одустати од зацртаног пута, за који, више пута поновљено, нема ваљане алтернативе.

Ој Косово, Косово

Одметнута српска покрајина је луди камен спотицања са ЕУ. Од како је Меркелова најавила шта је све потребно да се учини по том питању (укидање "паралелних институција", гранични прелази), јасно је да је Космет главни проблем. И након данашњег "дођи сутра" које је ЕУ упутила Србији похваљен је почетак разговора са Приштином, уз додатак да ту тек треба постићи опипљиве резултате.

Сам Тадић је на конференцији излетио рекавши да је од њих тражено да се одрекну резолуције 1244, али није рекао ко је конретно то тражио, додавши да је то тражено у окривиру техничких преговора.

Тадић правилно примјећује да ће сви проблеми остати и уколико се одустане од европског пута, што је по њему довољан аргумент да настави са актуелном политиком. Не помишља међутим да би промјена става и активнија политика можда имала другачији ефекат, па пристаје на лоша рјешења да би добили статус кандидата. Помињати примјер Македоније и Турске, те њихов стаж у статусу кандидата помало је досадно.

Борба за Косово кроз улазак у ЕУ није посебно добро смишљен потез. То би отприлике изгледало како би Србија ушла у ЕУ прије Косова, а онда га (попут Грчке и Македоније) блокирала и условљавала по свом интересу. То је тешко замисливо, јер је ЕУ научила лекцију, па тражи да се све размирице ријеше прије него се крене у озбиљно придруживање.

Питање је шта се сада може урадити по том питању, али је јасно зашто актуелна власт то не признаје, већ упорно тражи привид очувања Космета. Поменуто је више пута, и почиње на И.



Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *