Најплаћенији директори, Боксит и Дукић

Рајко Дукић као предсједник Управног одбора и компаније „Боксит“ Милићи са просјечном платом од 6.569 КМ један од најплаћенијих менаџера у Републици Српској, сазнаје пословни портал Капитал. Дукић је пријавио да је 2012. године од компаније „Боксит“ примио укупно 78.833 КМ. Посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Радован Вишковић као извршни директор Боксита за Сектор […]

субота, март 22, 2014 / 18:51

Рајко Дукић као предсједник Управног одбора и компаније „Боксит“ Милићи са просјечном платом од 6.569 КМ један од најплаћенијих менаџера у Републици Српској, сазнаје пословни портал Капитал.

Дукић је пријавио да је 2012. године од компаније „Боксит“ примио укупно 78.833 КМ.

Посланик СНСД-а у Народној скупштини РС Радован Вишковић као извршни директор Боксита за Сектор „Саобраћај“ од ове фирме прима годишњу плату од 33.496 КМ.

Директор Фонда ПИО Младен Милић је члан Управног одбора Боксита и по том основу је 2012. године добио 18.348 КМ.

Поред посланика, велики дио породице Рајка Дукића је запослена у „Бокситу“.

Александар Дукић син Рајка Дукића, те зет Миладин Васиљевић као чланови Управног одбора примају годишњу плату од по 18.348 КМ. Други зет Момир Лазаревић као вд генералног директора „Боксита“ примио је 2012. године укупно 33.242 КМ.

Рајков сестрић Слободан Драгичевић као извршни директор Сектора „Производња хране“ добија најмању годишњу плату у менаџменту (11.044 КМ), за разлику од напримјер извршног директора за правне послове Росанде Деурић којој се годишње исплаћује 34.123 КМ.

После Дукића, други по годишној заради од 48.768 КМ у Бокситу је извршни директор за информационе и нове технологије Зоран Драгичевић, а слиједи га извршни директор Сектора „Рударства“ Драган Симић који је 2012. године укупно примио 46.025 КМ.

Од осталих извршних директора Боксита, Жељко Драгић (Градња и електро-машинска производња) добио је 33.373 КМ, Кристина Јурошевић (Угоститељство и туризам) 18.804 КМ.

Дукићи у другим управним одборима

Рајко Дукић предсједник компаније „Боксит“ је отац Александру Дукић члану УО „Боксита“. Рајко и Александар су чланови УО „Дрина Осигурање“ Милићи. Александар је такође и члан Надзорног одбора ЗИФ „Унионинвест“ Бијељина. Члан УО „Боксита“ Драган Кајкут је такође и члан УО „Хидроелектране на Дрини“ Вишеград.

Син највећи акционар

Александар Дукић као физичко лице има највише акција у Бокситу 1.765.296, док Рајко Дукић има 4.975 акција.„Милекс“ највећи акционар

Повезана правна лица

Боксит Милићи је сувласник „Фарме кока носиља“ Милићи (48,8%), те „Дрина осигурања“ Милићи 21,8 одсто. 



0 КОМЕНТАРА

  1. Poznajem Dukica od 1973 godine i samo ko zivi u Milicima zna sta je Dukic uradio za ovaj gradic. Ne sumnjam da Dukic nije imao licne koristi ali daj boze da je u RS bilo vise ovakvih ljudi. Boksit je opstao i u njemu rad veliki broj ljudi. Za ratliku od Dukica drugi su kupili firme i ostavili radnike na ulici. Primjera ima toliko ali za pocetak evo tu u BN: Panafleks, Univerzal, Stolar, Kurjak..,,

  2. Poptuno isti svenario kao i u Biraču Zvornik, koje crni panafleks pa tu su odavno radnici isterani, ukunuti plate u upravnim odborima ljudima koji imaju platu u drugim institucijama ili firmama. Doneti zakon po kome ni jedan direktor ne može imati više do 2000.
    Kakve crne plate po 4500 KM, za eksploataciju rude boksita, jel im to možda očevina da mogu toliko parazitirati na rudniku. Šta će raditi kad svu rudu prodaju.
    Činjica je da rudnik boksit nije izgradio ni jednu fabriku za preradu ruse. Nije izgradio ni jednu novu fabriku za proizvodnju i preradu aliminijuma, nije izgradio ni jednu fabriku visokih tehniologija koje bi koristile proizvedeni aluminijum. Dakle ne proizvoden ni avione, ni helikoptere, ni radijatore, ni bilo šta slučno samo lim u Alumini, a to je prodato.
    Dakle, nameće se zaključak da je rukovodstvo, i akcionaro Boksita rade samo na najnižem nivou eksplaotacije i transporata rude do Birača, Poslednjih 20 godina nisu investirali u izgradnju ni jedne nove fabrike visokih tehnologina na bazi proizvodenog aluminijuma, samo prodaju sirovu rudu. Postavlja se pitanje šta je boksit uradio sa silnom dobiti od eksploatacije rudnika koji pripada ovom narodi. Šta je narod dobio od potrošnje njegovog rudnika koji će pa 30 godina potrošiti. Da li neko razmišlja o katastrofi koja će tada nasutputi za ovaj kraj?
    Boskit novcem od ostaverene dobiti preduezća nije izgradio ni jendu novu fabriku, niti jednu novo hidroelktranu na Drini, postavlja se pitanje šta je urađeno sa novcem od ostvarene dobiti ?

  3. Ostao bez fabrike -ostao bez pameti!!!

    Koji to rudnik na svijetu gradi fabrike za finalnu proizvodnju ?
    Nemas pojma o procesu kako da se iz boksita dobije aluminij o kome pricas!!

  4. Rudnici grade fabrike, sva ekonomije izvrire iz prirodnih resursa iz zemlje, rudnici uglja grade termoelektrane, tamo gde ustanovi da postoji ekonomska opravdanost. Postojeći rudnik Boksit, kao i rudnik Ugljevik zbog poznatih razloga nisu izgradili fabrike, a bilo je u planu da ugljevički rudnik igradi teremoelektranu i cementaru od prodate struje.
    U planskoj privrede jugoslavije je bilo u platnu rudnik boksit gradi fabrike, radijatora, poljoprivrednih mašina, fabrika valjanog aluminijuma, koje bi prodavali.
    Privreda najnižen tehnološkog nivoa, privrda sirovinske, pljčkaško-eksploatatorske orjentacije kakva je naša ni idu u industju i u bilo kakve tehnologije ni u najvniža a kamoli visoke, tako balvan prodaje i izvozi balvan.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *