Најбољи међу најбољима

У Београду, 21. октобра 2017. промовисана је монографија јубиларне 40. класе Школе националне одбране, највише војне школе образовања српских официра за највише дужности у систему одбране отаџбине.

петак, октобар 27, 2017 / 07:14

Пише Никола Савић

Јубиларна 40. класа Школе националне одбране, која је своје школовање започела 1996. године и завршила 1997. , била је прва генерација слушалаца која је полагала пријемни испит. Прва и једина генерација у којој је била једна жена, потпуковник касније пуковник Наташа Јововић, друга генерација у којој су били 14 официра из Војске Републике Српске, генерација која је изнедрила једног начелника Генералштаба Војске Републике Српске, генерал-потпуковника Цвјетка Савића. Прва генерација којој је на свом завршетку школовања њеним припадницима додељена Српска официрска сабља коју данас можемо гледати када се на платоу испред Народне скупштине Србије додељује најбољим свршеним кадетима Војне академије. Од тада је постала/обновљена традиција доделе српске официрске сабље најбољим официрима по завршетку њиховог школовања у високим војним школама.

Српска официрска сабља је симбол части, витештва и високог достојанства српске војне професије, на којој је трајном гравуром уписано са једне стране: „НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА“, а са друге: „НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ“.

Аутор монографије и први заслужан за увођење доделе Српске сабље која је постала симбол Школе националне одбране је адмирал у пензији Бошко Антић, тадашњи начелник Школе националне одбране.

Адмирал Бошко Антић је био шест година начелник класе и начелник Школе националне одбране, извео шест генерација, ишколовао 96 генерала, међу њима 4 начелника Генералштаба Војске Југославије и Војске Србије, 4 начелника Генералштаба ВРС, 2 начелника Генералштаба Војске Црне Горе, једног министра одбране и једног заменика министра и 147 пуковника. Објавио је 56 књига, 439 чланака у војним часописима, преко 800 чланака у дневним, седмичним, месечним и периодичним часописима. Међу њима је и осам фељтона, 95 чланака у војним стручним часописима и 11 чланака у стручним часописима у грађанству.

Монографија 40. класе Школе националне одбране композиционо-структурално је саткана од историјата Школе националне одбране, саме 40. класе и њеног школовања: организације ШНО, ток школовања, наставни планови и програми, командантских извиђања и студијских путовања до завршних испита, дипломских радова. Представљена је свечаност поводом завршетка школовања која је одржана 26. јула 1997. у Орашцу у историјском месту где је подигнут Први српски устанак, као и другарско вече у Клубу Гарде у Топчидеру и сусрети 40. класе након завршетка ШНО.

У средишњем делу Монографије представљене су биографије 42 слушалаца ШНО као и биографије начелника Школе, начелника катедри и старешина наставних група.

У завршном делу посебно су дати прилози, поруке-саопштења и представљена је ШНО данас.

Прва три најбоља у класи су пуковници: Љубисав Тодоровић, Радивоје Живковић и Љубомир Обрадовић.

 

„Официри су ослонац војске, а војска је ослонац државе.

С тога се и вели с правом, да судбина војске зависи

у ратно доба од официра, а судбина државе зависи од војске.“

Војвода Живојин Мишић

 

40. класа Школе националне одбране, од 42 слушалаца међу којима је 23 пуковника, 16 потпуковника, 2 капетана корвете и један мајор, изнедрила је 19 генерала међу њима један вицеадмирал, 7 генерал-потпуковника, 11 генерал-мајора и 22 пуковника и једног капетана бојног брода.

Из Војске Републике Српске у 40. Класи ШНО су била 14 официра:

1. пуковник/генерал-потпуковник Светозар Андрић

2. пуковник/генерал-мајор Ђуро Бероња

3. пуковник/генерал-мајор Бошко Гвозден

4. пуковник/генерал-потпуковник Никола Делић

5. потпуковник/пуковник Јовица Карановић

6. пуковник/генерал-мајор Богдан Ковач

7. пуковник Рајко Крсмановић

8. пуковник Марко Кукобат

9. пуковник/генерал-потпуковник Владо Лиздек

10. пуковник/генерал-потпуковник Марко Лугоња

11. пуковник Петар Пајчин

12. пуковник/генерал-потпуковник Цвјетко Савић

13. пуковник/генерал-мајор Вељко Стојановић

14. пуковник/генерал-мајор Љубомир Обрадовић

 

Из Војске Југославије у 40. класи ШНО су били:

1. мајор/пуковник Вуле Алексић

2. пуковник Владислав Андрић

3. пуковник Благоје Билинац

4. потпуковник/пуковник Миле Богдановић

5. капетан фрегате/вицеадмирал Јован Грбавац

6. потпуковник/генерал-мајор Милинко Грбовић

7. потпуковник/генерал-мајор Божидар Делић

8. пуковник Радивој Живковић

9. потпуковник/пуковник Милован Ивановић

10. пуковник Благоје Јелић

11. пуковник Милутин Јелић

12. потпуковник/пуковник Наташа Јововић

13. пуковник Томислав Каличанин

14. капетан фрегате/капетан бојног брода Зоран Карличић

15. потпуковник/пуковник Љубомир Кошанин

16. потпуковник/пуковник Драгомир Крстовић

17. потпуковник/пуковник Љубиша Лојаница

18. потпуковник/пуковник Предраг Манојловић

19. потпуковник/генерал-мајор Станимир Матијевић

20. пуковник/генерал-потпуковник Миломир Миладиновић

21. потпуковник/генерал-мајор Милорад Перић

22. потпуковник/пуковник Миодраг Поповић

23. пуковник Јоже Сивачек

24. потпуковник/генерал-потпуковник Радојко Стефановић

25. пуковник/генерал-мајор Љубисав Тодоровић

26. потпуковник/пуковник Радомир Ћосић

27. потпуковник/генерал-мајор Божидар Форца

28. пуковник Тоде Шолаја

На велику жалост међу живима више нема: пуковника Благоје Билинца, генерал-мајора Милинка Грбовића, пуковника Љубомира Кошанина, генерал-потпуковника Владе Лиздека, генерал-потпуковника Цвјетка Савића, пуковника Тоде Шолаја и генерал-мајора Богдана Ковача. Живе у срцима својих ближњих, пријатеља, колега и у колективном памћењу српскога рода. Вјечнаја памјат српским орловима!

Лично мени је представљало изузетну част и понос да се тог дана нађем у друштву великана српске војске!

 

„Војниче!

Окосница си снажне Србске државе.

Мораш бити понос својим савременицима и безбедност потомцима.

Твоје име је неустрашивост, а презиме витештво.

У тебе су упрте очи свих Светих Србских ратника који са вером у Бога бранише Крст Часни и Слободу Златну. То је и твоја најпреча дужност.

Слава Србског оружја не сме  да потамни у твојим рукама.“

Владика Николај Велимировић



5 КОМЕНТАРА

  1. „Војниче!

    Окосница си снажне Србске државе.

    Мораш бити понос својим савременицима и безбедност потомцима.

    Твоје име је неустрашивост, а презиме витештво.

    У тебе су упрте очи свих Светих Србских ратника који са вером у Бога бранише Крст Часни и Слободу Златну. То је и твоја најпреча дужност.

    Слава Србског оружја не сме да потамни у твојим рукама.“
    ——————————————————-
    АХХаа…,па после гибељи који претекну, редовно завршавају као грађани другог реда, просећи на улицама, умиру млади, породице им се растурају, уништавају их, не презају да их називају издајницима…,и тако кроз историју “набуја шљам и пороци”…,

    Е мој Николај….баш су за понос савременицима, како да не?!

    1. Њихова држава је станчић, пензија, ухљебити им жене и дјецу..,а они у лов, риболов исл….,заболе њи за државу, неправде и муке својих сабораца, пп, инвалида…,видиш да их свих ових година нигдје нема, нигдје се не појављују, не оглашавају.
      Они би сада ударили прије на своје борце-саборце, него на власт и режиме који су их ухљебили.

    1. Нико не брани да се на сличан начин промовишу студенти, али за то требају бити заинтересовани руководиоци факултета. Надам се да сте видели да се то чини у другим земљама.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *