Музеј на продају?

Зграда старе жељезничке станице у којој се налази Музеј савремене умјетности Републике Српске саграђена је 1891. године и једна је од најљепших у Бањој Луци. Ова зграда је национални споменик и под заштитом је државе још од 1971. године. Однедавно, спомиње се како би зграда могла бити продата. Према пресуди Окружног привредног суда Бања Лука, ова […]

четвртак, март 21, 2013 / 11:11

Зграда старе жељезничке станице у којој се налази Музеј савремене умјетности Републике Српске саграђена је 1891. године и једна је од најљепших у Бањој Луци.

Ова зграда је национални споменик и под заштитом је државе још од 1971. године. Однедавно, спомиње се како би зграда могла бити продата.

Према пресуди Окружног привредног суда Бања Лука, ова зграда је власништву Аутопревиза и биће понуђена на продају у огласу који ће ускоро објавити акционари предузећа.

У Аутопревозу су рекли да су се на продају зграде Музеја одлучили након неуспјелог покушаја већинских власника пакета акција АД "Аутопревоза" да с градоначелником Бањe Луке Слободаном Гаврановићем постигну вансудски договор о спору над зградом Музеја и земљиштем вишемилионске вриједности на атрактивној бањолучкој локацији. Предложено је да се Граду поклони зграда Музеја, а да 23.000 квадратних метара земљишта на којем је сада паркинг код ‘Краша’ и други преко пута Музеја, познат као Стара аутобуска станица, Град купи од Аутопревоза, пише Капитал.ба.

Зграда Музеја је вриједна минимално 10 милиона КМ, а вриједност земљишта неколико десетина милиона КМ, мисле у Аутопревозу, а од Града не би тражили више од неколико милиона КМ . Градоначелник Слободан Гаврановић одмах је прихватио ту понуду Аутопревоза, истичући да у градском буџету нема новца, али се мора наћи неко рјешење.

Од тада је прошло више од мјесец и по дана, у Аутопревози кажу да се нико није јавио, а да они имају понуду за куповину зграде. Спомиње се да је за зграду заинтересован један хрватски бизнисмен, који би је купио и поклонио Хрватској!?

Пожутјеле грунтовнице

Аутопревоз се позива на подтаке да је од Југословенске народне жељезнице још 1968. године купио данашњи Музеј савремене умјетности Републике Српске и 23 дунума земље која су припадала жељезничкој прузи, перонима и станици. Много касније, 2002. године, Аутопревоз је био на лицитацији и већински власници су постали Живко Бабић, Сладоје Ђурић и Вид Дубочанин. Бабић је у сарајевском ЖТП-у пронашао оригинални уговор из 1968. године, који је копирао и овјерио код нотара, што је било пресудно да Окружни привредни суд донесе рјешење у њихову корист.

У Бањој Луци није постојао ниједан писани траг о томе да је "Аутопревоз" постао власник земљишта у центру града 1968. године – ни у суду, у грунтовници, ни у катастру.

МСУ РС: Власник зграде је Српска

-Зграда у којој је смјештен Музеј савремене умјетности је власништво Републике Српске и не може бити предмет продаје! – кажу у Музеју савремене умјетности РС, одговарајући на приче које су се појавиле у јавности.

Овај објекат, односно Историјска грађевина- Стара жељезничка станица је национални споменик, који је од 1971. године под заштитом државе. Ово добро је и 2007. године Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила националним спомеником , те га уврстила на Привремену листу националних споменика под редним бројем 18.

Информације да је „Зграда Музеја у центру Бање Луке на добошу“ , а нарочито имформација да „Хрватски бизнисмен хоће да купи Музеј и поклони Хрватској“ су узнемиравајући и тенденциозни, чиме се јавности Републике Српске шаљу субверзивне политичке поруке, објашњавају у Музеју и додају да се оваквим вијестима и узнемиравањем јавности Музеју савремене умјетности Републике Српске чини несагледива штета и нарушава углед.

– Музеј савремене умјетности није странка у правном спору који Град Бања Лука има са предузећем „Аутопревоз“ и стога га не може коментарисати. Желимо да укажемо јавности да је Стара жељезнича станица споменик културе и власништво Републике Српске – подвлаче још једном забринути радници МСУ РС.

 

 



0 КОМЕНТАРА

  1. Одавно нисам прочитао бољи текст који говори о крајишком патриотизму, нека хвала Богу, нек вам сад отворе музеј НДХ. Послије Титовог Дрвара, полако и БЛ постаје древни град хрватских краљева. Некако ми све реалније дјелује она, чини ми се руска карта, која 2030.-е предвиђа Хрватску до лијеве обале Босне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *